OTKRIJTE: Šta je Beograd na vodi

Da li će konačno, posle decenija obećanja, savski amfiteatar dobiti evropski izgled?! Ovaj biser prestonice, umesto da bude ogledalo glavnog grada, odavno predstavlja ruglo na najatraktivnijem delu Save. Na površini od 80 hektara nalazi se glomazna, a nefunkcionalna železnička stanica, autobuska stanica sa parkinzima, šljunkare, skladišta, depoi...

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je, pre par dana, da će u skorijoj budućnosti razgovarati sa Draganom Đilasom o projektu "Beograd na vodi". Ambiciozni plan predstavlja prvi značajan korak u pravcu aktiviranja velikih potencijala koje Beograd poseduje zahvaljujući svojim rekama. Zapušteno priobalje Save bilo bi rekonstruisano i postalo bi kulturna, biznis i turistička meka. Izgradila bi se nova mreža ulica, trgova, šetališta, parkova, stambenih i poslovnih zdanja.

- Kao što smo prošle godine najavili, projektom "Beograd na vodi" planirano je izmeštanje železničke i autobuske stanice, očuvanje značajnih kulturnih objekata, ali i otvaranje novih sadržaja u skladu sa savremenim stremljenjima modernog grada.  Otvorile bi se dve nove autobuske stanice na teritoriji Voždovca i Novog Beograda. Stanica Prokop bi konačno ugledala velike putničke kompozicije iz Evrope i države - kaže Aleksandar Jovičić, predsednik odborničke grupe SNS u Skupštini grada.

Prema njegovim rečima, na teritoriji Bare Venecije, sagradila bi se kombinacija poslovnog kompleksa, hotela luksuzne kategorije, stambenih blokova, objekata sa kulturnim i umetničkim sadržajem i drugih za sport i rekreaciju, uz velike zelene površine. Luksuzni kompleks, kako je naveo, bio bi odvojen posebnim kanalom.

- U fazi izgradnje i eksploatacije, bilo bi uključeno najmanje 200.000 ljudi. Rešili bi gorući problem nezaposlenosti u gradu, a od Beograda bismo napravili i veliku turističku atrakciju, ne samo za Balkan, već i za čitavu jugoistočnu Evropu - kaže Jovičić.

Prema planovima koje je SNS predstavila prošle godine, ukupna površina izgrađenih objekata trebalo bi da bude 1,8 miliona metara kvadratnih, a njihova tržišna vrednost, prema sadašnjim cenama, trebalo bi da iznosi više od četiri milijarde evra.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti / M. T. Kovačević)