NAJVAŽNIJE JE BITI ČOVEK: Oni pomažu ljudima na samrti!

Najteže oboleli pacijenti kojima medicina više ne pomaže i koji se otpuštaju iz bolnica zbog toga što im terapija ne deluje, u većini slučajeva su prepušteni sami sebi i svojim porodicama da dočekaju svoju smrt. Zbog prirode bolesti, najčešće poodmaklih stepena tumora, i oni i porodica prolaze kroz velike muke, pa je palijativna nega, jedina je uteha takvim pacijentima.

Preporučujemo

Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava kvalitet života pacijenta i porodice, suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene, kao i lečenja bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih.

U Srbiji godišnje umre oko 20.000 umre od raka, od toga 6000 u Beogradu. Od toga, samo trećina umire u bolnicama, a o ostalima ne postoji precizna evidencija. Zbog toga se u poslednje vreme i država je počela da se brine o ovom problemu, kako bi se ova katastrofalna statistika bar malo popravila, jer prosto rečeno, ovakvi pacijenti nemaju gde ni da umru.

Zbog toga, resorno ministarstvo planira da se do 2015. godine u 28 zdravstvenih ustanova pbezbedi najmanje 300 postelja za palijativno zbrinjavanje,  iako je to veoma mali broj u odnosu na broj teških bolesnika kojima je na godišnjem nivou potrebna ova vrsta pomoći.

Do tada, pacijenti u unutrašnjosti mogu da računaju na negu u 13 gradova u Srbiji, i u tamošnjim bolnicama za najteže pacijente u poslednjoj fazi bolesti, kojima zvanična medicina može još jedino da olakša patnju, postoji samo 140 kreveta. A ostali... Kako se ko snađe.

U Beogradu, od 2004. godine, postoji i "Belhospis", centar koji besplatno pruža pomoć onima kojima je to potrebno. Godišnje uspeva da zbrine 300 do 400 pacijenata što je samo 10% od ukupnog broja kojima možemo pružiti pomoć, a da bi se taj broj povećao, neophodna je novčana pomoć, jer se ova ustanova izdržava samo od donacija.

Doktorka Snežana Davidović, koja se dugi niz godina bavi ovakvim vidom pružanja pomoći, navodi, da je ovo veoma specifičan posao, koji nimalo nije lak, ali spada u red najhumanijih zanimanja, jer se pomaže onima koje je medicina otpisala.

- Naša organizacije funkcioniše na principu kućne nege, pacijente obilazi multidisciplinarni tim koji čine lekari, medicinske sestre, socijalni radnik, psiholog, duhovnik i volonteri po potrebi. Prilikom prve posete vidimo u kakvom je stanju pacijent, i tome prilagođavamo naše aktivnosti. Naša usluga za pacijente potpuno besplatna. Inače, cilj palijativne nege je ublažavanje patnje i bola, unapređenje kvaliteta života pacijenta koliko je to moguće i očuvanje dostojanstva bolesnika. Mi za razliku od ostalih doktora dajemo svojim pacijentima svoje brojeve telefona, i često zovemo njih, umesto oni nas - kaže Davidovićeva i napomi nje da je u mnogim slučajevima razgovor sa njima mnogo bitniji od samih lekova, jer pacijenti imaju manje bolove nakon razgovora.

- Najvažnije je biti čovek, mi tako i nastupamo, ne kao doktori prema pacijentima, već kao čovek sa čovekom. To pacijentima mnogo znači, uliva im dostojanstvo, vraća im osećaj koji su davno izgubili. U 90 odsto slučajeva kada nas pozovu pacijenti ili njihovi najbliži, rešavamo savetima, a ne teškim lekovima - kaže ona.

Doktorka Leonida Mirilo, koja takođe pomaže najteže obolelim paciijentima od malignih oboljenja, ističe da oni ulaze u dom i u najdublje porodične odnose pacijenata i njihovih najbližih, ne povređujući i ne narušavajući njihov odnos, dok na drugoj strani olakšavaju njihovo teško stanje.

- Naša uloga je da zbrinemo, edukujemo i promovišemo ovaj stepen nege, jer je kod nas to još uvek u povoju. Naša zemlja na žalost nema centar gde bi se smeštali takvi pacijenti, a većina okolnih zemalja je to odavno rešila. Za to su potrebna ogromna finansijska sredstva i mi se nadamo da ćemo to jednog dana i uspeti da realizujemo. Sa ovolikim brojem pacijenata obolelim od malignih bolesti, takva ustanova je neophodna, i ona će biti izgrđena jednog dana, a kada će to biti, ostaje da se vidi - navodi Mirilo.

Pored lekarske stručne pomoći, za brigu o pacijentima koji su teško ovoleli, veoma su bitne i medicinske sestre koje provode sa njima vreme i takođe utiču da se i stanje bolesnika i atmosfera u domu pacijenata poboljša, jer su kod ovakvih slučajeva na udaru i porodica i familija obolelog.

- Ponekad je dovoljno da se zainteresujete za knjige koje čitaju, držite ih za ruku ili ih pitate ko su osobe na slikama koje su oko njih i oni se odmah oraspolože. Važno je da im usadite poverenje da se interesujete za njih zaista, i da nisu otpisani. Oni spadaju u kategoriju osoba kojima je neophodna pomoć i pravo je zadovoljstvo raditi sa njima - kažu Ivana i Maja, koje se bave ovim poslom u okviru "Belhospis" centra.

Pored lekara i medicinskih sestara, pacijentima pomoć neprestano pružaju i volonteri, njih oko 40, bez kojih svakodnevni obilazak obolelih ne bi bio moguć. Ova ustanova pruža i psihološku, socijalnu i duhovnu podršku pacijentima i njihovim porodicama, i posle smrti pacijenata.

Socijalni radnik Mijodrag Bogićević napominje da je pojedinim članovima porodice neophodna pomoć i posle smrti svog najbližeg.

- Pojedine osobe nakon duge bolesti i smrti člana svoje porodice jednostavno ne mogu da se vrate u normalno životno funkcionisanje, pa im zbog pružamo i pomoć u tugovanju. Uprkos gubitku, nastojimo da što brže prebrode težak period i nastave sa normalnim životom - navodi Bogićević.

Ukoliko želite da učestvujete u donacijama ovoj ustanovi, sa detaljima se možete upoznati na njihovoj internet prezentaciji. Takođe, centar je započeo kampanju sa ciljem sakupljanja sredstava za zbrinjavanje pacijenata terminalno obolelih od raka  postavljanjem kutija za donacije. Ovu akciju su do sada podržale brojne ustanove i kompanije tako da su kutije sada postavljene u apotekama PharmaCity i Ivancic i sinovi, kao i u prodajnim objektima Metro C&C, Tempo i IDEA.

(Telegraf.rs)