DEKO, SVAKA ČAST: Simo (83) najstariji borac za časni krst! (FOTO)

Zemun je danas posle mnogo godina bio centar našeg pravoslavlja. Tačno u podne, od crkve svetog oca Nikolaja krenula je Bogojavljenska litija. Vreme kao da je stalo. Patrijarh Irinej praćen sveštenstvom predvodi okupljeni narod koji se utrkuje ne bi li mu bili što bliže. Za njim 378 momaka i dve devojke koje visokoiznad glava drže ikonu i na sav glas pevaju rodoljubive pesme. Spremni su da u ledenu vodu skaču boreći se za časni krst. Najviše pažnje među njima privlači osamdesetrogodišnji Simo Džaković.

Preporučujemo

Penzionisani oficir, Crnogorac poreklom, strogra držanja i blaga i vesela pogleda drugi put u životu pliva za Bogojavljenski krst. Po stavu i hodu ne bi se reklo da je oko 50 godina stariji od većine učesnika. Raspoložen i spreman za današnje takmičenje. Pitamo ga, odakle hrabrost da se upusti u "borbu" sa ovoliko mladića, a on sa osmehom odgovara da je "stari sportista". 

- Za bogojavljenski krst sam skakao jedne godine u  Šapcu na -15. Tada sam rekao- kada sam ovo izdržao, izdržaću sve na belom svetu. Osećaj kada sam ušao u vodu bio je kao da me je neko bacio u gasnu komoru -  priseća se Simo.

Objašnjava nam i kako se spremao za današnji dan.

- Pošto nisam bio siguran da ću doći, nisam se baš nešto puno spremao. Kad sam prelomio preključe da dolazim, kupao sam se u hladnoj vodi. Napunio sam kadu ledenom vodom i dvanaest minuta sam neprekidno bio u njoj. Tako se čovek malo očeliči - kaže ovaj oficir u penziji.

Ipak, kondicija u tim godinama ne stiče se preko noći. Simo je u sportu već punih 69 godina.

- Sportom se bavim od malih nogu, imao sam oko 5, 6 godina kad sam počeo. Prvo sam naučio plivanje, pa skijanje, da bi kasnije bio višestruku prvak u trkanju skijama. Ipak, najveća ljubav je atletika. Već 28 godina vodim atletski klub "Maratonac" - priča on.

Ovaj veseli dekica dodaje da je zahvaljujući sportu obišao ceo Balkan, ali i svet.

- Pretrčao sam sve planine - od Kopaonika, Jahorine, Triglava ... instruktor sam za smučanje, odlično vozim alpske vožnje. Trčao sam maratone, diotlone i bio sam na svim armijskim prvenstvima učesnik... Pored toga bavio sam se i spuštanjem s padobrana - priča nam Simo.

Na pitanje odakle toliko snage i volje, on nam duhovito odgovara: "To je isto kao kad čovek pije, pa postane zavisan - tako i mi, kad radimo ono što volimo, zarazimo se."

Putovanja koja mu je sport omogućio, samo su pride doprinela da se ovaj osamdesettrogodišnjak bavi zdravim načinom života. Zahvaljujući trčanju obišao je Rusiju, Ameriku, Egipat. Dva puta trčao je od Beograda do Svete Gore. Atos je nešto najlepše što je video u životu.

Ljubav prema sportu preneo je i na mlađe generacije. Za vitalnost, kako kaže, u tim godinama postoji recept.

- Ne puštim i ne pijem. Svakodnevno pretrčim između deset i dvadeset kilometara. Naravno, ne moraju svi toliko da trče. Ipak, da biste bili vitalni trebalo bi svakodnevno makar brzo hodate. Takođe ishana je veoma bitna. Neko jede slaninu pa ne može bez nje... to je ubitačno za organizam. Ne sme se unositi tolika količina masnoće - savetuje Simo.

Nakon što je "U ime Boga" plivao za krst, Simu su s oduševljenjem dočekali mlađi takmilčari. Svi su želeli da se fotografišu sa njim. Mladići, njegovi "protivnici" sa divljenjem mu prilaze i čestitaju. Savo se osmehuje, vidi se, puno mu srce.

(Milica Batinić)