ĆERKA NAJPOZNATIJE GLUMICE IZ UKRŠTENIH REČI: Ovo niste znali o Iti Rini! (VIDEO)

Ita Rina je bila najznačajnija međunarodna filmska zvezda ponikla na ovim prostorima. Ako ste ikad rešavali ukrštene reči znate da se u gotovo svakom izdanju nalazi upravo njeno ime.

Preporučujemo

Glumila je rame uz rame s prvakom nacističkog filma Hajnrihom Georgom, a francuski, nemački i češki režiseri divili su se njenoj klasičnoj lepoti i izuzetnom glumačkom daru.

Na svakom koraku su je saletali obožavaoci, stizalo joj je stotinu pisama iz cele Evrope, a primamljivu ponudu iz Holivuda odbila je da bi se udala za zgodnog srpskog inženjera Miodraga Đorđevića.

I pored svega toga, sećanje na veliku heroinu nemog filma, Itu Rinu, verovatno bi potpuno izbledelo da nije postala najčešće spominjano ime u najpopularnijoj novinskoj zabavi - ukrštenim rečima.

Itina ćerka, Tijana Đorđević, danas arhitekta u penziji, nerado pristaje na intervjue. Kaže da je iscrpljuju. Međutim, za Telegraf je izdvojila malo slobodnog vremena ne bi li podelila sećanja na svoju slavnu majku.

Dok razgovaramo, pruža nam fotografije sina i ćerke, koja, primećujemo, ima podjednako upečatljive i sanjalačke oči kao njena baka. Niko, međutim, nije krenuo stopama velike zvezde nemog filma, a Tijana priznaje da je ceo život progonilo to što su je upoređivali s majkom i to, kako ističe, uvek na njenu štetu.

Ita Rina je rođena kao Italina Ida Kravanja u Divači (Slovenija), 7. jula 1907. Njen otac, Jožef Kravanja poreklom je iz Boveca, a majka Marija, rođena Marka, iz Loga pod Mangartom. Itin otac je radio na železnici, a kad joj je bilo svega godinu dana dobila je sestru Danicu.

- Moja baka i njene ćerke su toliko bile vezane da ih je otac od milošte zvao tri slovenske popevke - seća se Tijana.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, Ita se s porodicom seli u Ljubljanu. Tamo upisuje Žensku gimnaziju. Nije bila baš najuzorniji đak. Ponavljala je treći razred, a četvrti nikad nije ni završila. Zato je redovno posećivala pozorišne i filmske predstave, maštajući o tome da jednog dana postane glumica ili balerina. Kraj bezbrižne mladosti označila je smrt njenog oca 1926. godine. Ita se zaposlila u banci, a njena majka je studentima izdavala sobe.

Krajem iste godine, novine "Slovenski narod" objavljuju konkurs za Mis, u organizaciji američke distributerske kompanije Fanamet. Pobednici je sledila velika novčana nagrada i filmski ugovor u Americi. S obzirom na to da je stasala u pravu lepoticu, prijatelji su je prijavili na takmičenje. Izabrana je za jednu od sedam najlepših takmičarki, ali odbija da učestvuje u finalu.

- Moja baba nije htela ni da čuje da njena ćerka učestvuje na Izboru za mis Jugoslavije, koji se održavao 20. decembra 1926. u dvorani Balkan Palas u Zagrebu - objašnjava Tijana, dodajući da je to za nju bilo ponižavajuće.

Već sutradan, na bakina vrata pokucala je delegacija novinara, umetnika i poznanika... Svi su je ubeđivali da pusti mamu samo da ode u Zagreb i dokaže da zaista postoji.

Pojavivši se na Izboru za mis u pratnji majke, Ita je izazvala oduševljenje u dvorani "Balkan Palasa". Pobedila je Zagrepčanka, Štefica Vidačić, koja je godinu dana kasnije ponela i titulu mis Evrope, ali Ita je bila ta koja je ostala upamćena kao zvezda Izbora.

Jedan od vlasnika zagrebačkog bioskopa Balkan Palas, Alfred Miler, prosledio je njene fotografije berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru i ubrzo joj stiže poziv za probno snimanje.

- Mama nije imala drugog izbora do da pobegne od kuće - objašnjava Tijana i nastavlja:

- U tome su joj pomogli porodični prijatelji, slikar Alojz Malota i njegova žena Hedviga Šarc. Pozvali su je na putovanje u Korušku, a moja majka umesto u Austriju odlazi u Berlin. Kasnije mi je pričala da se u vozu osećala tako usamljeno i uplašeno da je celim putem razmišljala o tome da se vrati kući.

Na stanici Anhalter Banhof u Berlinu sačekala su je dva predstavnika filmske kompanije Petera Ostermajera, koja su je odvela do obližnjeg hotela. Kako se osećala na prvom probnom snimanju u čuvenom filmskom studiju, pišu autori knjige "Ita Rina - prva slovenska filmska zvezda":

- Osvetlili su me reflektorima. Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku - prisećala se Ita.

Posle probe prišao joj je producent, pružio ruku i rekao da pošalje porodici telegram da je dobila posao. Tad počinje Itin put ka zvezdama, a Ljubljana (kasnije i cela Jugoslavija) budno prati svaki njen filmski korak. Prvi film snima u junu 1927. "Šta deca kriju od roditelja". U ovom ostvarenju o ljubavnim problemima dve ćerke osiromašenog industrijalca, Ita tumači ulogu sobarice. U njenoj ostavštini ostalo je zabeleženo kako se osećala kada je snimala ovaj film.

- "Ne znaš da hodaš", vikao je režiser. Svu svoju snagu usmerila sam na što graciozniji hod, dok sam u sebi mislila:"Kako je moguće da ja, koja sam se tri puta popela na Triglav, odjednom nisam u stanju da hodam. Moram da priznam da su ti prvi koraci u filmu bili teži od bilo kog opasnog planinarenja" - prisećala se Ita Rina.

U Ljubljani je ovaj film bio zabranjen za mlade i prikazan je samo u bioskopu Elitni Kino Matica 13. marta 1929. Novi producenti tražili su od Ide da promeni ime. Zbog lakšeg izgovora i klasične južnjačke lepote izabrali su joj umetničko ime Ita Rina, iako je ona želela slovensko ime. Slede uloge u filmovima "Dvoje pod nebeskim svodom", "Izgubio sam srce na Savi", "Hotelski pacov", "Student koji pleše", "Poslednja večera".

Međutim, tek joj uloga u kontroverznom ostvarenju češkog režisera Gustava Mahatija, "Erotikon", donosi veliku slavu. Istog trenutka kad je pročitala scenario o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara na železničkoj stanici, Ita shvata da bi to mogla da bude njena životna šansa. Nije pogrešila.

"Erotikon" je prvi put prikazan 27. februara 1929. u bioskopu Pasaž u Pragu.

Češki cenzori su izbacili iz filma scenu porođaja, a ostvarenje je postiglo ogroman uspeh kod filmskih kritičara i publike širom Evrope.

Na premijeri u Parizu publika je iznela na rukama iz bioskopske sale. Međutim, veliki uspeh koji je film doživeo kod publike uznemirio je puritance. Naročito francuskog katoličkog teologa, opata Betlema, koji je u božjem gnevu cepao plakate filma "Erotikon", kojima je bio oblepljen ceo Pariz. Time je, na svoju žalost, samo još više doprineo popularnosti filma.

U maju 1929. Ita dolazi u Ljubljanu na duži odmor. Primala je novinare iz cele Jugoslavije i odgovarala na njihova pitanja. Tad je pomenula i ponude iz Holivuda, i to iz Paramaunta i Univerzala, dodajući da je "još uvek mlada i ako se ukaže prava prilika uvek može da ode u Ameriku".

Iako je brižljivo čuvala tajne svog intimnog života, u javnost je u ovo vreme procurela vest da se viđa sa srpskim studentom u Berlinu. Već u oktobru prihvata ulogu u klasiku češke kinematografije Karela Antona, filmu "Tonka zvana vešala" - tragičnoj priči o prostitutki koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje. Francuska premijera održana je u bioskopu Mulen Ruž.

Dve godine kasnije, ponovo dobija ponudu da dođe u Holivud. Trebalo je da potpiše trogodišnji ugovor i tumači glavnu ulogu u filmu "Beatris, moja radosti". Tada joj verenik, inženjer Miodrag Đorđević ,postavlja ultimatum - Holivud ili ja!

- Upoznali su se u jugoslovenskoj ambasadi u Berlinu. Bila je to ljubav na prvi pogled - priča Tijana.

- On je bio siromašni student, a ona zvezda u usponu. Kad je trebalo da potpiše ugovor za Holivud, moj otac je bukvalno skinuo s voza. Tada je rešila da se posveti porodičnom životu i okonča glumačku karijeru. U ruskoj crkvi u Berlinu prelazi u pravoslavnu veru. Između imena Ljubovka i Tamara bira ovo drugo i posle venčanja s mojim ocem u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu postaje Tamara Đorđević.

Pred izbijanje Drugog svetskog rata, 1939. godine, prihvata ulogu u filmu nemačke produkcije, "Centrala Rio", koji se snima u berlinskom studiju Tera.

- U Nemačkoj je bila napeta situacija, pogotovo za strane glumce, pa moja majka na nagovor našeg ambasadora i velikog književnika, Ive Andrića, pakuje kofere i vraća se u Srbiju. Tada se definitivno povlači iz javnog života. Kad se najmanje nadala, 1940. godine rađa mog brata Milana, a tri godine kasnije i ja dolazim na svet - priča dalje Tijana.

- Nakon bombardovanja Beograda preselili smo se u Vrnjačku Banju. Za vreme rata živeli smo teško... Majka je nosila džakove brašna na leđima, prodavala prstenje i nakit budzašto, da bi nas prehranila. Čak je i oca izvukla iz zatvora na Banjici, gde je završio zato što je u kafani rekao da će Hitler proći kao Napoleon u Rusiji.

Posle rata nailazi na podozrenje samog vrha kinematografije nove države. U punoj ljudskoj i umetničkoj snazi, Ita je radila administrativne poslove, prvo kao savetnik u Avala filmu, a kasnije i u Lovćen filmu, ne dobijajući filmske uloge, a i one za koje se izborila, nisu odigrane.

Tako je snimanje filma "Kragujevac" Žorža Skrigina prekinuto, jer se autorova vizija krvavog oktobra 1941. godine nije u potpunosti poklapala sa zvaničnom verzijom partijske istoriografije.

Poslednji put se pojavila pred kamerama u filmu "Rat" Veljka Bulajića, pored Bate Živojinovića i Antuna Vrdoljaka te 1960. Poslednje godine je provela u Budvi, negujući muža obolelog od skleroze. Tamo je i preminula, od astmatičnog napada, za vreme  zemljotresa 1979. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

(Katarina Vuković)