SRPSKI ROTŠILD MIŠA ANASTASIJEVIĆ: Dobrotvor koji je kovao zaveru protiv kneza Aleksandra!

Miša Anastasijević, koga su savremenici zvali "Dunavski Rotšild", bio je tvorac prve srpske multinacionalne kompanije i jedan od najbogatijih Evropljana svoga doba.

Preporučujemo

Oko 1850. držao je monopol na trgovinu solju na srednjem Dunavu, zapošljavao 10.000 ljudi u 23 filijale - kamarašije, na teritoriji nekoliko država, posedovao trgovačku flotu od najmanje 74 broda i ogromne zemljišne posede u devet spahiluka u Vlaškoj, pišu "Večernje novosti".

Po zapisima književnika Matije Bana, Kapetan Miša je bio i dobrotvor koji je pomagao rodbini, mnogim sitnim trgovcima, ali i političarima koji bi zapali u dugove. Hiljadama dukata pomagao je Beogradsku čitaonicu, Narodno pozorište, a pre 150 godina ostavio je otečestvu najveću i najlepšu palatu prestonice, na ondašnjem centralnom gradskom trgu kod Velike pijace.

Kapetan Miša je prošao ono što bi u 20. veku nazvali "američki put", od sirotana do superbogataša. Rodio se 1803. u porodici malog trgovca na dunavskom ostrvu Poreč, na rečnoj granici habsburškog i turskog carstva, stecištu trgovaca, špijuna, avanturista i protuva svih vrsta. Rano je ostao bez oca, ali ja zahvaljujući hrabroj i preduzimljivoj maćehi preživeo brojne turske najezde tokom srpskih ustanaka, uvek se vraćajući na dunavsku "ofšor" zonu gde su cvetali šverc i trgovina.

Tu je 1808. godine izučio "bukvar, psaltir i računicu", jedinu formalnu školu koju je stekao, ali u "dunavskom Vavilonu", gde su se mešali srpski, turski, bugarski, nemački i ruski, bistri dečak je stvarao široku sliku sveta u kome je živeo.

Njegova inteligencija je zapažena i s dvanaest godina postao je učitelj, a zatim pisar kod Barjaš-age, starešine pograničnog ostrva i karaule Ada Kale. Brzo je pobegao od Turaka i vratio se u Poreč da bude trgovački pomoćnik, ali posle jedne turske pohare, ostao je bez igde ičega.

Iako dete, postao je saraor, tegljač koji je sa sapatnicima opasan debelim konopcem hodao uskom stazom u Đerdapskoj klisuri vukući lađe uzvodno. Vrednog dečaka rođaci su pozvali da im pomaže u trgovini, a onda su ga zapazili u porečkoj vojvodskoj kući Stefanovića i uzeli ga u svoju trgovinu.

Okretnog Mišu Stefanovići su zaposlili kao carinika, a sa zarađenim novcem on otvara sopstvenu trgovinu. Iako biografu nije rekao kako je došao do prvog velikog kapitala, od šest hiljada groša, nije teško pretpostaviti da je švercovao robu iz Austrije u Tursku i obratno, jer je kasnije samo legalizovao taj posao.

Knjazu Milošu se veoma dopao mladi trgovac spreman na sve. Knjaz ga uključuje u trgovinu solju i daje mu kredit bez ograničenja, a 1833. imenuje za "kapetana dunavskog", nadzornika vodne trgovine, gde stiče ogroman uticaj i bogatstvo.

Đerdapska sela i danas čuvaju predanje kako je Anastasijević s Kapetan-Mišinog brega osmatrao rečni saobraćaj. Kad bi video turske švercere ili rečne gusare, slao je svoju borbenu flotu na njih, a legenda kaže da ih je lično kažnjavao testerisanjem ruku.

Međutim, posle abdikacije knjaza Miloša 1839. ambicije Kapetana Miše su porasle i poželeo je da upravlja i politikom u Srbiji.  Miša je stajao iza zavere protiv kneza Aleksandra Karađorđevića, ali je stradao Anastasijevićev zet Raja Damjanović, ubijen 1857. u zloglasnoj Gurgusovačkoj kuli.

Kapetan Miša je uložio 80.000 dukata u novu zaveru protiv kneza Aleksandra gurajući na tron svog zeta Đorđa Karađorđevića i ambicioznu kći Sarku, kojima je već sazidao kneževsku palatu.

Predsedavao je Svetoandrejskoj skupštini na kojoj je smenjen knez Aleksandar, ali srpskim poslanicima je bilo dosta oligarha ustavobranitelja i Karađorđevića i pozvali su natrag Obrenoviće, knjaza Miloša i Mihaila.

Ovi nisu zaboravili Anastasijevićevo izdajstvo i uskratili su mu državnu pomoć. Kapetan Miša se povukao i poklonio nesuđenu palatu otečestvu, za prosvetne svrhe, a zatim otišao trajno u Rumuniju, gde je nastavio život u neviđenoj raskoši, nemilice trošeći ogromnu imovinu.

Kapetan Miša je umro i sahranjen 1885. na svom feudalnom posedu u Kležanu u Rumuniji, na čije je ukrašavanje, po sopstvenim rečima, potrošio 125.000 dukata.

(Telegraf.rs)