NESTAJU BEOGRADSKE PIRAMIDE: Bunkerima iz Drugog svetskog rata preti rušenje!

Beograd ima čak dve piramide koje su izgrađene su pre 73 godine, a svrha im je bila da se vojnici Vermahta sklone u slučaju vazdušnog napada na Železničku stanicu.

Preporučujemo

Nemci su izgradili četiri ovakva bunkera kaže za "Novosti" dr Vidoje Golubović, koautor knjige "Beograd ispod Beograda". Savezničko bombardovanje i posleratnu izgradu železniče infrastrukture preživela su dva bunkera. Jedno sklonište koje se nalazi u Savskoj ulici, preko puta Palate pravde, a drugo je dvadesetak metara pored obale Save. Izgrađena su krajem 1941. ili početkom 1942. godine.

Zbog izgradnje "Beograda na vodi" ove dve neobične građevine biće srušene ukoliko investitori sa Bliskog istoka ne procene da od njih može da se napravi turistička atrakcija, kao što su to uradili Beč i Budimpešta.

- U Evropi postoji mnoštvo primera gde su bunkeri iz Drugog svetskog rata sačuvani i kroz prenamenu dobili potpuno nov život. Ovo posebno važi za one koji se nalaze u velikim gradovima. Možda je najbolje istaći one koji su transformisali, kao muzeji sa postavkama iz rata ili kao umetničke galerije. U zavisnosti od veličine, istorijskog konteksta i lokacije, bunkeri mogu biti arhitektnoski uklopljeni u gradsko tkivo, a moguće je razmatrati i nekakve komercijalne funkcije - priča Igor Dudaš, urednik "Beobilda".

Beogradski bunkeri imaju značaj kao istorijsko nasleđe, smatra Dudaš.

Printskrin: google.rs/maps

- Mogli bi da budu iskorišćeni da pričaju istoriju te obale turistima, ili da kroz neku komercijalnu funkciju spajaju sadašnjost ili budućnost. Istina, da savski bunkeri nemaju veliku arhitektonsku vrednost, ali ih treba sačuvati kao atrakciju - objašnjava on.

Rušenje skloništa kod Palate pravde biće najveći problem prilikom čišćenja Savskog amfiteatra. Miniranje je najefikasnija metoda. Međutim, to je nemoguće, jer se oko bunkera nalazi veliki broj stambenih objekata, pa čak i Palata pravde.

Skloništa su dugačka 27, a široka 14 metara. U osnovi imaju zidove debljine tri metra i 76 kvadrata korisnog prostora. Visina unutar bunkera je 2,20 metara, a plafon u hodnicima je oko 1,80. Tu su i dva toaleta. Prilikom bombardovanja 1944. moglo je da se sakrije oko 50 vojnika, kaže Branimir Gajić.

U skloništu koje se nalazi u dnu Savskog amfiteatra, okupljali su se radnici iz okolnih preduzeća, kada je korišćeno kao ilegalna kafana. Unutrašnji deo je preuređen, pa je od zida pomoćne prostorije napravljen šank. Na zidovima se nalaze posteri "Prokupca" i lincure. Proteklih godina prostor su koristili skupljači sekundarnih sirovina, narkomani i beskućnici.

(Telegraf.rs)