3

UPOZNAJTE BEOGRAD: Zavirite u palatu "Albanija", prvi beogradski oblakoder i Nušićevu omiljenu kafanu (FOTO)

"...jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana "Albanija", ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika", pisao je Branislav Nušić

Palata Albanija: od 1840 do 2012.

Jedno od obeležja Beograda svakako je oblakoder u centru grada. Čuvena palata “Albanija”. stara više od 70 godina, podignuta na mestu nekadašnje kafane, ova velelepna građevina danas, osim “ožiljaka” iz Drugog svetskog rata, nosi i breme svog imena, zbog loših odnosa između Srbije i susedne joj države.

Palata ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra i ukupne je površine 8.000 kvadratnih metara. Telegraf je zavirio u stranice istorije, koje su nas odvele u davnu 1840. godinu…

KAFANA U ZAHVALNOST ALBANIJI?

Ugao Knez Mihailove i Kolarčeve. Ulice bez kafića, butika, taksi stanice, trolejbusa i automobila. Svega jedan časovnik, nekoliko lokala i kafana “Kod Albanije”.

 

Godine 1918. Prvi svetski rat je završen, a kafana menja ime u  “Albanija”. Odavde  verovatno potiče jedna od najvećih zabluda o njenom imenu. Naime, veruje se da je kafani u centru grada to ime dato u znak zahvalnosti Albaniji zbog toga što je dozvolila srpskoj vojsci i narodu da preko njene teritorije dođu do savezničkih brodova, koji su ih od albanske obale prebacili na Krf.

Međutim, dokaz da to nije tačno jeste i gornja fotografija, na kojoj se vidi da kafana u svom imenu ima reč “Albanija” čitavih sedamdeset godina pre početka rata. Takođe, to nije jedini objekat sa tim imenom. U se nalaze još dve kafane -jedna sa imenom “Mala Albanija”, a druga “Albanez”. Ova druga je takođe značajna i za ime naše “junakinje”.

Kafana “Albanez” nalazi se na Terazijama, nekoliko metara dalje od “Albanije”. Lokal vodi ugostitelj Mihajlo Nikolić, koji račune potpisuje sa “Albanez Skenderbeg”. Međutim, on 1896. godine prelazi da radi u kafanu “Kod Albanije”. Beogradski hroničari pripovedaju da je ugledni gostioničar pokušao da privuče mušterije na osnovu svog imena, zbog čega kafani menja ime u “Albanija”.

OMILJENO MESTO BRANISLAVA NUŠIĆA

Iako na odličnom mestu, kafana nije održavana, pa velikom brzinom trune. Načinjen od blata i trošnog drveta, lokal ima i ogromnih problema sa ventilacijom. Ipak, popularnu kafanu, osim mnogih Beograđana, često posećuje i čuveni pisac Branislav Nušić.

– Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (Kolarčeva ulica), nastaje niz kafana, od kojih su mnoge već ranije izumrle. Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana “Albanija”, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika – beleži čuveni humorista.

PRVI OBLAKODER U BEOGRADU

Na nesreću beogradskih boema, vlasti su 17. oktobra 1936. godine srušile kafanu. Dve godine kasnije, januara 1938., Hipotekarna banka Trgovačkog fonda Kraljevine Jugoslavije objavljuje oglas za izgradnju svoje nove zgrade. Žiri prihvata ideju arhitekata uz Zagreba Branka Bona i Milana Grkalića, koji unajmljuju beogradskog arhitektu Miladina Prljića da ih predstavlja u ovom poslu. Zbog nesuglasica oko honorara, hrvatski arhitekti povlače se iz posla, pa sve zasluge preuzima Prljević. Gradnja počinje 1938. godine.

 

Jesenjeg jutra, 20. oktobra 1939. godine, Beograd dobija prvi oblakoder, a jugoistočna Evropa najvišu zgradu u dotadašnoj istoriji. Ipak, nad prestoničkim oblakoderom nadvijaju se crni oblaci.

Drugi svetski rat tutnji Evropom, pa stiže i do Beograda. Prvi i poslednji grad bombardovan u 20. veku tokom ovog rata nekoliko puta je bio zasut bombama. Prilikom savezničkog bombardovanja 1944. godine na oblakoder pada bomba teška pola tone. Međutim, zahvaljujući statičaru Đorđu Lazareviću, koji je takođe učestvovao u izgradnji palate, ova bomba ne uspeva da sruši beogradski oblakoder.

ČIJA JE PALATA?

Rat odlazi u istoriju, a sa njim i nekadašnje uređenje Kraljevine Jugoslavije. Sa braniocima zemlje dolazi komunizam i donosi praksu oduzimanja privatne imovine. Predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i predsednica Trgovačkog fonda dr Dragana Milovanović priča 2009. godine za dnevni list “Borba” da je zgrada palate vlasnicima oduzeta pre više od 50 godina.

Kada je reč o palati “Albanija” potražujemo i zemljište i zgradu, koji su zajedno sa ostalim nepokretnostima oduzete Fondu 1958. godine. Ostavljeno nam je 74 kvadrata. Ostali deo zgrade je nacionalizovan u korist države – rekla je tada Milovanovićeva.

Palata 1983. godine postaje  kulturno dobro od velikog značaja, a danas ima nekoliko namena. U prizemlju su brojne prodavnice, ugavnom odeće, a na 13 spratova raspoređene su prostorije osiguravajuće kuće, optičarske radnje, advokatska kancelarija i Agencija za osiguranje depozita. Iako je nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije bilo predloga da se i Palata upravo tako nazove, ime “Albanija” još opstaje.

(Milica Stojanović / Foto: Marko Todorović, Arhiva

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Tagovi: Branislav Nušić, Istorija, Kafana, Palata Albanija, Upoznajte Beograd
Popularni komentari
  • P
    Petros

    Традицију треба поштовати и гајити. Зграду треба дотерати и вратити јој културни значај. Ту је некада била најчувенија књижара у граду.

  • A
    Albanac

    Bas mi je drago sto nekada imalo takvo ime…

    Ja ne vidim nista lose tu ???… ja ne znam ali mozda ima i kod nas u Kosovo ili Albaniji neka zgrada sa imenom Beograd….

    To je kulura ljudi…

  • m
    m

    Ipak je to centar grada i treba da ide u korak sa vremenom kao onda 1936. Treba je srusiti i izgraditi savremen neboder kakav Beograd i zasluzuje, a sto se tice imena ne smeta mi.

foto dana

video dana