UPOZNAJTE BEOGRAD: Gde je pre 130 godina prvi put zazvonio telefon? (FOTO)

Prvi telefonski aparat u srpsku prestonicu stigao je pre tačno 130 godina, a prvi razgovor "premostio" je svega 300 metara. Nažalost, zgrada u kojoj se, prvi put u Srbiji, čulo telefonsko "zvrrrrrr", kao ni kultna kafana koja je bila u njenom prizemlju, više ne postoje.

Godina je 1876, a Aleksandar G. Bel pravi eksperiment sa telegrafskim porukama. Međutim, njegov pomoćnik slučajno dodiruje čeličnu oprugu i nastaje zvonki zvuk. Bel dotrčava u prostoriju i viče: "Ne dirajte ništa! Molim vas, recite mi, šta ste upravo uradili?". Zajedno otkrivaju da čelična žica, trepereći nad magnetom, proizvodi promenjivu struju. Sledećeg dana nastaje prvi telefon, a prva linija povezala je krov i prostoriju dva sprata ispod.

Sedam godina kasnije u prostorije ministra vojske Srbije Teše Nikolića, smeštene na spratu zgrade u Ulici Miloša Velikog, iznad kafane "Tri lista duvana", ulazi savetnik i drug Nikole Tesle Panta Mihajlović. On pokušava ministra da ubedi da mu je telefon neophodan za komunikaciju, te da ga mora instalirati za vojne potrebe. Nakon što ga je pažljivo saslušao, ministar ga dovodi do porozora i pokazuje mu u dvorištu tri konjanjika.

- Vidiš li ove?

- Vidim, konjanici...

- Pa šta će meni onda taj tvoj telefon, kad ovi moji momci mogu za tri minuta da stignu do grada i jave šta treba? Man' se ti ćorava posla...

Ipak, Mihajlović odlazi kod pokovnika Koste Radosavljevića i u dogovoru sa njim, na svoju ruku, postavlja telefonsku liniju od Nikolićevog vojnog odeljenja do žandarmerijske stanice na Paliluli. Sledećeg dana Nikolić u svojoj kancelariji zatiče "čudo neviđeno", koje ga, nakon što je po prostoriji proverio da se nigde na sakriva "glas" koji dopire iz aparata - oduševio.

Zvanično, prvi telefonski razgovor u Srbiji obavlja se 14. marta 1883. godine između ministra vojnog u zgradi u ulici Miloša Velikog i jednog kapetana u žandarmerijskoj stanici 300 metara niže.

Inače, zgrada u ulici Miloša Velikog pripada bogatoj porodici Hadži-Galić. Kafana u prizemlju zgrade, "Tri lista duvana", bila je, prema svedočenjima iz emisije Radio Beograda "Muzička pletenica", stecište najboljih, pravih i najstarijih beogradskih radio-pevača, što kao znalci izabraše baš to mesto da pevanjem uveseljavaju publiku.

Kako je jedna od potomkinja bogatog preduzetnika Dojna Galić skoro vek kasnije ispričala u jednom intervjuu, njeno detinjstvo u ovoj zgradi ali i kompletan način života prekinuo je Drugi svetski rat.

- Naša zgrada se nalazila blizu železničke stanice, kod hotela "Astorija", i baš tu su pale prve bombe. Samo u spavaćici i s plišanim jagnjetom u rukama, s majkom i sestrama trčala sam uz Nemanjinu ulicu prema Karađorđevom parku. Otac, težak reumatičar vezan za štake, nije želeo da napušta stan, a moj brat nije hteo da ga ostavi samog. Ljudska tela su bila svuda okolo, čak i na drveću. U jednom trenutku, kroz zaglušujuću tutnjavu aviona i eksplozija, začule smo poznatu opersku ariju. Pevao ju je krupan čovek na vrhu petospratnice. I sad, kad odem u operu, u ušima mi odzvanja taj glas - prisećala se Dojna.

Nakon rata Hadži-Galićima oduzeta je kompletna imovina, uključujući i kafanu "Tri lista duvana".

Nekoliko decenija kasnije, kada je u Srbiju - zajedno sa još modernijim telefonima - stigla i korupcija, ovaj lokal, kao i kompletna zgrada, srušeni su pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Godine 2005, oko zgrade je postavljena zaštitna ograda i prema prvim planovima, ovde je trebalo da nikne hotel površine oko 10.000 kvadratnih metara.

Međutim, nakon otkrivenih nepravilnosti, investitor ove zgrade se promenio, te je "kormilo" kompanija "MPC Properties". Uskoro je ovde "poraslo" nekoliko spratova moderne, u staklo "obučene", zgrade čija se namena ni do danas ne zna.

(M. Stojanović / Izvori: wikipedia.org, Politika, RTS, Radio Beograd)