7

Cena struje u Srbiji – najniža i u regionu i u EU

Domaćinstva u Srbiji trošila su u proseku 385 kilovat-sati električne energije mesečno u periodu januar-maj 2017. godine, što košta 2.562 dinara bez uračunatih naknada i poreza

Iako je dobro poznata činjenica da se u Srbiji troši skoro pet puta više električne energije po jedinici BDP-a od evropskog proseka, i da je zbog energetske stabilnosti zemlje potrebno da budemo energetski efikasniji, postavlja se pitanje kako dopreti do ljudi da to i učine, s obzirom na to da plaćaju najjeftiniju struju u Evropi.

Kada neka roba nije skupa, ona se gotovo po pravilu više kupuje. U ovom slučaju, električna energija je ta roba. Primanja stanovnika Evropske unije višestruko su veća od srpskog proseka, ali električna energija u Srbiji jeftinija je i od zemalja koje imaju još nižu prosečnu platu. To je pokazatelj koliko je zapravo cena struje u Srbiji ispod tržišne, što ugrožava energetsku stabilnost na duže staze, jer smanjuje konkurentnost elektroenergetskih kompanija na otvorenom tržištu. Tako evropski konkurenti "Elektroprivrede Srbije" imaju mnogo više novca na raspolaganju za investicije i razvoj. Cena struje u Srbiji, i posle poslednjeg poskupljenja 2016. godine od 3,8 odsto, nije tržišna, odnosno nije takva da bi omogućila EPS da nesmetano održava svoja proizvodna i druga postrojenja. U tome su saglasni i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, kao i domaći stručnjaci.

Domaćinstva u Srbiji trošila su u proseku 385 kilovat-sati električne energije mesečno u periodu januar-maj 2017. godine, što košta 2.562 dinara bez uračunatih naknada i poreza. Prosečan mesečni račun domaćinstava za električnu energiju u Srbiji iznosi 3.501 dinar, kada se uračunaju naknada za obnovljive izvore energije, akciza i PDV.

Primera radi, veliki broj domaćinstava u Srbiji otprilike sličnu sumu izdvaja mesečno za troškove kablovske televizije i interneta, za mobilnu telefoniju i više.

Tako je cena električne energije u evropskim zemljama i višestruko viša od cene u Srbiji. Dok kod nas ona iznosi 6,54 evrocenti po kilovat-času, Hrvati je plaćaju više od 13 evrocenti, Francuzi i Grci preko 16, Irci 23, Danci i Nemci preko 30 evrocenti za kilovat-sat.

I uprkos tome, snabdevanje električnom energijom u Srbiji nije ugroženo i "Elektroprivreda Srbije" uspeva da obezbedi kvalitetnu i stalnu proizvodnju i isporuku kupcima, a postoji i ne tako mali prostor za smanjenje te velike potrošnje bez ikakvih odricanja, uz primenu principa energetske efikasnosti.

Racionalna potrošnja primarna je tema u energetskom svetu čak i razvijenim zemljama koje već mnogo manje troše nego u Srbiji. Energetska efikasnost postala je podrazumevajući princip života koji primenjuju sve generacije, dok se deca u školama uče tome u ranim razredima, pre svega kao o jednom od načina na koji se čuva životna sredina.

Nedavno objavljeno istraživanje agencije Ninamedija na uzorku od 2.000 ispitanika pokazalo je da tek svaki drugi ispitanik u Srbiji razume da je struja ograničen resurs na planeti i da je i zbog toga važno živeti sa energetskom efikasnošću. Takođe, ni novčane uštede tu nisu zanemarljive. Promenom određenih navika i minimalnim ulaganjima, moguće je umanjiti iznos računa za struju i do 20 odsto.

(Telegraf.rs/ PR)

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Tagovi: eps elektroprivreda-srbije struja srbija potrosnja-struje
Najnoviji komentari
  • B
    boćo

    Građani su i finansirali većinu elektrana jer je u SFRJ izdvajano oko 70% iz bruto dohotka za razvoj privrede a i danas na računu za struju imamo stavku za povlaštene izvore akcizu 7.5 % i porez na akcizu 20 %. Valjda zaslužuju za svoj novac da imaju jeftiniju struju iz svojih elektrana.

  • Z
    Zo

    Cena struje najniza u regionu. I plate su nam najnize u regionu.

  • A
    Also

    Pa kod nas je sve najniže da niže ne može da bude.

Razvojni projekti prioritet za EPS

Povećana proizvodnja uglja i električne energije

EPS ispunio obećanja i odlično počeo godinu - Modernizacija mreže na teritoriji Beograda

Kako efikasnije koristiti energiju? Postani eko-reporter

DOGOVOROM DO REŠENJA: Saradnja EPS-a i opštine Kladovo

Dodatna snaga za privredu - Postavlјen kamen temelјac za gradnju TS "Aranđelovac 2"

Puštena u rad dva obnovljena agregata u HE "Zvornik"

Stabilan rast EPS-a i doprinos BDP-u

Investicija EPS-a u distributivni sistem: Počela gradnja TS "Ub 2"

Pred EPS-om godina razvoja i investicija

Istorijski rekord na kopu "Tamnava-Zapadno polje"

Počela proizvodnja uglja na Polju "G": U EPS-u 1,6 miliona tona uglja više nego 2016

EPS do 2025. ulaže 860 miliona evra u zaštitu životne sredine: Predstavlјen Nacrt Akcionog plana

EPS daje novu snagu HE "Đerdap 2"

Sledeće godine izgradnja vetroparka u Kostolcu vrednog 100 miliona evra

EPS GRADI PRVI VETROPARK: KfW banka i EPS potpisali ugovor o kreditu

Modernizacija rudarske opreme u RB "Kolubara"

Položen kamen temeljac za "Kostolac B3": EPS gradi novu termoelektranu

Otvoreno tržište električne energije i komercijalni kupci

Konferencija o regionalnom tržištu električne energije - niske cene sprečavaju razvoj tržišta

Nova snaga za EPS-ovu elektranu: Grčić pustio u rad revitalizovani agregat A1 u HE Đerdap