Episkop oterao lopova: Pokušao pajserom da razvali vrata, šetao crkvenim odajama, pa pobegao kad je ugledao Vasilija

neka im clovekovo srce oprosti i nek se ne gnevi neknim u dobru posluzi i u zdravlju da im sluzi ako su humani i ako ce biti iz dobrobiti za vosvascijeli svet neka ne zameri onaj sto bi zamerio na stvari nek nam kupi sto vise zivota i upameti da budu da takve vise ne srecu i ne odaju im tajne kako da pokradu sto se krasti ne sme oprost za jake i gresne reci za one sto za dobrobit covecanstva se istrcise i zrtvovase da od onih kojima je dato a ne procenise kako ga najbolje uloziti i iskoristiti i srca clovecije usreci koje ce odobrovoljiti onoga pred kim svi strepimo neka pogleda da mozda ispravno ce se utrositi znoj tudje nadnice sto za srecu se izdvoji nek srevu i donosi onom ko je u srcu postao od boga vrline i nek bude da se ne razocara srce ni jedno vec svako da umili bog da mu bude dobro sto kroz ovo sto platismo naucidmo gde smo slabi i nek nam je u pameti gde treba da ojacamo i kako da se iz ovoga zavolimo jer kroz ovo videsmo da i kazna nam je jer olako svatismo da dobro je vecno pa se opustismo i stradasmo da se prepoznamo da preterasmo u uzivanju nasem i sahresismo i kaznjeni nosova ka dole isposticemo grehe svoje i molitvom ojacati duh nas i telo nase postom i jedno drugo prigrliti i zavoleti da greh iskupimo i da bog nas pogleda i oprosti nam kroz vrlinu svoju nama seprtljama ljudskim amin da nam ovo zadnje stradanje i najveca zrtva bude te da se u pamet uberemo i sad kao ljudi saradjujemo i stalno se interesujemo za zivote a ne za sta je u loncu onog drugog al da ni lonac ne preskocimo ukoliko je hrane pri dnu i da pogledamo jel sta ostalo u vodama da pecamo zajedno da se napravi bar od toga corba da kad ove tako dogodine ojacani osvanemo bogougodno vam vece i noc i osvanulo je braco nek vam sunce bude znak da je uvek dan i mesec vodi u bolje sutra kad oblaka nema sluze zato lampinjoni vremena starih nek i nama bude nazdravlje i uzdravlje i nek nam se posreci sve sto nase misli misle nek ruke se nase pokolenjima zlatom prevode amin i uboga se uzdajmo u dobro bozije da se ne istopovetimo sa onim sto nije dugo jeo a nije javio drugima o gladi svojoj ppa makar uzrok i lenjost bila da nas crnilo njegove ili njihovo ne obamre kao i njih i u zivo blato tamo gde ga nema duse sputa u vecno koprcanje amin na dobro nam islo o glavu mu bilo amin nek staro kao i uvek zameni bolje i lepse i nek vlada milosrdje na ovo sto se nesreca nazvase nek nam bude opomena za nas same i nek vrlina u nama osvoji srca onih koji o dobru sa nama sniju amin i nek za srecu zajednicku budemo jaci amin

@Nele skrati priču