Na današnji dan ministar srpske policije ubio se zbog Haškog tribunala! (VIDEO)

Printskrin: Youtube/rudar7

Na današnji dan pre 12 godina dogodio se jedinstven slučaj u Srbiji, kad je na samom ulazu u Narodnu Skupštinu Srbije (tadašnja Skupština SRJ) bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije i večni čuvar Slobodana Miloševića Vlajko Stoiljković izvršio samoubistvo!

Preporučujemo

Stoiljković je tog 11. aprila 2002. godine iz pištolja pusao sebi u glavu neposredno pošto je Veće građana usvojilo Zakon o saradnji s Haškim tribunalom.

Smrt je zvanično konstatovana dva dana kasnije. Haški tribunal je tokom NATO agresije u maju 1999. protiv njega podigao optužnicu.

Vlajko Stoiljković je bio srpski političar, poslanik Narodne skupštine Srbije i ministar policije u vladi Slobodana Miloševića od 1997. godine do oktobra 2000.

Četiri dana nakon ubistva ministra policije Radovana Stojičića Badže, Vlajko Stojiljković je postao prvi čovek MUP-a. Na to mesto predložio ga je tadašnji premijer Mirko Marjanović. Do današnjeg dana ostao je jedini ministar policije na svetu koji je optužen za ratne zločine i za kojim je raspisana međunarodna poternica Haškog tribunala.

Na dan 13. maja 2000. godine odlikovan je za Dan bezbednosti. Dobio je nagradu za revnosno čuvanje SRJ, predsednika Slobodana Miloševića i sistema Srbije. Miloševića je čuvao do poslednjeg dana njegove vlasti.

Stoiljković je pre samoubistva ostavio oproštajno pismo u kojem kaže da "ovim herojskim činom želi da probudi savest naših građana, ukoliko je to još moguće, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od raspadanja, srpski narod od uništenja i sačuvaju bar malo časti i dostojanstva našem narodu, koji je to svojom istorijom i civilizacijskim tekovinama zaslužio".

"Za svoju smrt direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Miroljuba Labusa, koji su najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona, koji su doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda, koji su instrumentalizujući medije i zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe uveli progon i nasilje nad hiljadama građana, upropastili ekonomiju, a milione građana doveli u socijalnu bedu.

Ovim činom hoću da se svrstam u redove heroja, mojih policajaca, pripadnika vojske i naroda, koji su ispoljavajući patriotizam, besprimerni heroizam, spremnost i odlučnost dali svoje živote braneći zemlju i narod od zlikovaca: albanskih terorista i NATO agresora 19 zemalja na čelu sa Amerikom. (Podsetio bih, da su u periodu od januara 1998. godine do septembra 2000. godine teroristi i agresori na Kosovu i Metohiji ubili preko 2.000 Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, od toga preko 300 pripadnika MUP-a, da su ranili preko 2.500 lica, od toga 900 pripadnika MUP-a i da su kidnapovali preko 1.500 Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP-a). Za ove postradale i njihove porodice, dosovska vlast ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u isto vreme, servilno sprovodeći zahteve stranih nalogodavaca pušta na slobodu, pravosnažno osuđene, najveće kriminalce i osvedočene albanske teroriste.

Svoj život dajem kao poslanik Savezne skupštine, na samom ulazu u zgradu Skupštine (koju su dosovci već skrnavili), kao simbol trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i nacionalno dostojanstvo. Moja smrt će biti i mali doprinos opravdanim zahtevima za prevremene izbore, na kojima će pobediti oni koji će predstavljati i zastupati istinske interese radnika, seljaka i svih građana patriota ove zemlje", napisao je u svom oproštajnom pismu Stoiljković.

(D. Zlojutro)