INTERVJU ALEKSANDAR VULIN: Vučić, Nikolić i Dačić strepe nad sudbinom Kosova! (FOTO)

Ministar Vlade Srbije bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin kaže za Telegraf da je izlazak Srba na izbore zakazane za 3. novebar i formiranje zajednice srpskih opština od ključne važnosti za opstanak Srba na svojim vekovnim ognjištima.

On dodaje da Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i on danonoćno brinu i strepe za sudbinu pokrajine i Srbe koji tamo žive, koje Vulin poziva da masovno izađu na izbore i daju glas listi "Srpska".

  Tema svih tema ovih dana su izbori na Kosovu i Metohiji zakazani za 3. novembar. Da još jednom objasnimo zbog čega su oni zaista toliko važni?

- Važni su zato što će Srbi formiranjem ZSO opstati na Kosovu i Metohiji. ZSO će biti prepoznata Ustavom i zakonima Republike Srbije, na koju ćemo preneti ovlašćenja koje su za tu namenu predviđena srpskim ustavom, kao što imaju autonomne pokrajine. To je način da se prepoznamo u budžetu, to je način da nastavimo s finansiranjem Srba na Kosovu. Jednostavno, ZSO je naš ustavni, zakonski mehanizam da država može nesmetano i nezavisno od čitavog sveta nastaviti da pomaže svoj narod. Zato su izbori jako važni.

  Posle dužeg vremena imamo situaciju u kojoj je država jedinstveno stala iza jedne liste "Srpska". Ipak, postoji još srpskih lista koje će učestvovati u izbornoj trci. Znači li to da Srbi opet nisu složni?

- Prošlo je puno vremena otkako je Srbija bila ovoliko glasna i od kako je zvanično učestvovala u životu Srba na Kosmetu. Država se opredelila - "Srpska" je jedina lista koja ima svog predstavnika u svakoj srpskoj opštini i koja učestvuje i na onim mestima gde Srba više nema, jer su izbegli. Logično je da podržimo onoga ko okuplja sve Srbe svuda, a ne one koji predstavljaju svoj narod, ali samo u jednoj ili dve opštine. Podržali smo listu koja je okupila sve Srbe i zato se zove "Srpska".

Kojim biste rezultatom "Srpske" bili zadovoljni i šta je konačni cilj?

- Naravno da bih bio prezadovoljan da pobedi svuda, ali nije tu samo stvar pobede. Stvar je u tome da Srbi na KiM sada imaju mogućnost da institucionalno kažu "želim da pripadam Srbiji". Ovo glasanje taj je način, a takvu mogućnost do sada nisu imali. Sada su u mogućnosti da kažu "glasam za onog za koga Beograd kaže da glasam" i to je način da svima poruče da je za njih sporazum u Briselu statusno neutralan, da se oslanja na svoju državu, na ono što priznaje i na ono što voli. Nadam se pobedi svuda, ali opet ponavljam da nije samo stvar u tome. Stvar je kako ćemo i na koji način formirati ZSO i kakva će ona biti. A biće onakva kakvu je narod izabere.

  Pojavio se problem upisa raseljenih Srba u biračke spiskove. Očekujete li da će oni, ipak, moći da glasaju?

- Mi ćemo dati sve od sebe da taj problem rešimo. U pregovorima smo s OEBS-om to su uglavnom proceduralna pitanja, traže se neki dokumenti, rešavaju se problemi, ali niko ne osporava da su to ljudi koji su živeli na KiM, a sledeći korak je, naravno, da nam neko objasni zašto ti ljudi više ne žive na Kosovu. E, to je pitanje na koje niko ne želi da odgovori i to je ključni razlog zbog čega sve čine da Srbi ne glasaju. Tu se dešava i još jedna jako zanimljiva stvar. Naime, pre par meseci neko bi pomislio, i ja takođe, da će Priština učiniti sve da omogući Srbima da izađu na glasanje, pa da to prikazuju na taj način da su Srbi priznali nezavisnost, dokaz kako demokratija vlada na KiM, da nema tu nikakvih problema, da nije važno to što nema pravde za Srbe na Kosovu itd. Međutim, sada ta ista Priština aktivno učestvuje u kampanji onemogućavanja Srba da izađu na izbore. Zato što su uvideli da će ti ljudi nepovratno promeniti političku scenu, da se više nikada o Srbime neće moći razgovarti bez Srba.

  Po vašoj proceni, koliko Srba ima pravo glasa na predstojećim izborima?

- To još ne možemo da znamo, čekamo da nam saopšti OEBS. Onda oni koji su odbijeni imaju pravo na žalbu, a mi ćemo im sigurno pomoći. Ima mnogo više interno raseljenih Srba, nije to samo cifra od 40.000, već se tu radi o 200.000 ljudi. Nadamo se da ćemo ih s vremenom sve mobilisati i pretvoriti u veoma važan faktor, ali to je teško. Ljudi su razočarani, 14 godina ne mogu da se vrate na svoju njivu, u svoj stan, toliko godina neko drugi koristi njihovu imovinu. Imamo preko 40.000 zahteva za povraćaj imovine i nadoknadu štete, koje rešava pet sudija i to sve liči kao da se nikada neće završiti. Imamo slučajeve da su naši ljudi dobili stanove od države, uzeli kredit, otplaćuju ih i dan-danas, a u njima žive neki drugi ljudi. U Prištini i Prizrenu žive neki drugi ljudi u njihovim domovima i oni ne mogu ni da raspolažu svojom imovinom, da je vide, a plaćaju kredit za to. Zbog svega toga logično je da je ogroman broj ljudi izgubio svaku nadu i reklo da se nikada neće vratiti, oteto je, opljačkano je i to je to. Ne! Ovo je prvi korak da se oni vrate. Videćete u nekim sledećim koracima posle ovog, neće više biti reči o 40.000, već o 150.000 ljudi, i to je važno.

  Kako ocenjujete zabranu ulaska premijeru Ivici Dačiću i srpskim zvaničnicima na Kosovo tokom izborne kampanje? Da li je to još jedan u nizu prljavih trikova Prištine?

- Interesantno je da posete srpskih zvaničnika do sada nisu preterano smetale Prištini. Međutim, sad kad su videli koliko to znači i kako mobiliše ljude, kako to stvara atmosferu stvaranja nečeg novog. Sad je problem da premijer Srbije dođe na Kosovo, a do juče je traženo od njega da podstakne Srbe da izađu na izbore. Odjednom ne moraju Srbi da izađu na izbore. E, baš moraju. I šta će drugo srpski premijer da radi nego da poziva ljude da izađu i glasaju i da im jasno kaže šta Beograd misli o izborima, ako to ne može, šta će nam onda sporazum u Briselu? To je još jedan dokaz da se Priština jako plaši da će u sredinama gde smo većina doći predstavnici Srba, ne predstavnici bilo koje političke opcije, već naroda, a to je ono što menja situaciju.

Premijer Dačić i predsednik Nikolić najavili su za sledeću nedelju posete Kosovu i manastiru Gračanica. Očekujete li da će do njih doći i da ovog puta neće biti problema?

- Ne mogu da verujem da je ta poseta mogla da se otkaže, ne prihvati ili na bilo koji način spreči i onemogući. Čitav svet od Srbije zahtevao je da Srbi izađu na izbore, a to je nemoguće, ako ih ne pozove njihova vlada i država, a sad odjednom ni to nije dovoljno. Sad bi trebalo da bude malo manje prisustva. E pa, nema manjeg prisustva. Mi, jednostavno, želimo da budemo uz svoj narod.

  Kako napreduju pregovori u Briselu i šta se dešava po pitanju Gazivoda, kao jedne od ključnih pitanja za Srbiju?

- Sve što je Srbija preuzela na sebe, to će biti i ispunjeno. Nismo imali ni najmanje oklevanje. Nisu to prijatne stvari, nismo mi na to pristali zato što nam se to sviđa, što volimo, to su jednostavno naše međunarodne obaveze koje mi sprovodimo. Podsetiću da do potpisivanje sporazuma Srbija je sprovodila prethodnih sedam potpisanih od prethodne Vlade Srbije. Briselski sporazum je konačno nešto novo, sve pre toga mi smo nasledili, ali i sprovodili. Što se tiče sporazuma o energetici, on se i dalje razrađuje, ali dogovoreno je da kontrola nad energetskim sistemom ostane takva kakva je i sada. Visokonaponska mreža pripada dispečeru iz Prištine, ali sama proizvodnja, srednjenaponska i niskonaponska mreža ostaje pod kontrolom Srbije. Da odmah umirimo meštane Severa Kosova, snabdevanje električnom energijom ostaje isto kao i do sada. Vlasništvo nad Gazivodama je nešto što će se raspravljati u sporazumu o imovini. Imamo svoja polazišta, i za nas je potpuno logično da onaj koji je to stvarao, time i upravlja, ali to je nešto o čemu će se tek raspravljati.

  Stiče se utisak da Priština uvek traži nekakve krivine i da pokušava na sve moguće načine da ne ispoštuje dogovoreno u Briselu, da li se slažete?

- Priština se vrlo često razočara u stvari koje je sama prihvatila i u ono što je tražila, što to ne može da dobije. Ne može da dobije priznanje, neće dobiti to od Srbije nikada. Sada imaju izbore, pa na unutrašnjoj saradnji kreću trvenja. Ali naš stav je da ono što je dogovoreno u Briselu ne može se menjati u Prištini. Tačka. Mnogo stvari bismo i mi voleli da promenimo, ali ono što smo dogovorili, nećemo menjati u Beogradu, a ponajmanje u Prištini.

  Opoziija na Kosovu napala je Hašima Tačija da ne drži reč i da svakim danom sve više dovodi Srbiju na Kosovo. Kako to komentarišete?

- Briselski sporazum daje otvorenu mogućnost Srbiji da učestvuje u životu KiM, na teritoriji koja je zvanično Rezolucijom 1244 stavljena pod kontrolu UN. Sporazum se mora poštovati i tamo gde nam se dopada i u onim segmentima gde nam se ne sviđa. Jedina razlika ove vlade u odnosu na neke druge je taj što mi govorimo onako kako jeste, ono što je realno, a ne obećavamo kule i gradove. Nemamo priče za domaći teren, ništa ne šminkamo, radimo kako radimo i to iznosimo. Očigledno je da na drugoj strani postoji drugačiji pristup, pa da jedno kažu u Prištini, drugo u Briselu, to je, ipak, nešto što nije naš problem.

Da detaljnije pojasnimo građanima šta će doneti formiranje ZSO na KiM?

- ZSO će biti mehanizam na koje ćemo preneti značajna državna ovlašćenja. Ono što je eksplicitno dogovoreno u Briselu je to da će ona imati izvršna ovlašćenja u oblasti zdravstva, školstva, prostornog planiranja, što je od izuzetne važnosti, jer niko neće moći da na vašoj teritoriji gradi ono što vi ne želite i da tako menja etnički strukturu i izvršna ovlašćenja u oblasti ekonomije. Na taj način smo dobili mogućnost da samostalno regulišemo sopstveni život i da komuniciramo direktno sa budžetom Srbije, da se zaposle ljudi, da se školuju. Biće promena u lokalnoj samoupravi jer broj zaposlenih neće biti isti posle, ali zato te ljude možemo da zaposlimo u ZSO, oni imaju gde da rade, ja imam kako da ih platim, kako da im pomognem na legalan i transparentan način. Dakle, ZSO postaje instrument gde svi Srbi mogu da se okupe, ona, ipak, neće obuhvatiti sva mesta gde žive Srbi, već samo ona gde su oni većina, što je, za mene, problem, ali to znači da i posle izbora moramo raditi na formiranju novih opština, na onim mestima gde Srbi mogu da uđu u većinu, kao npr. u Obiliću i Vučitrnu, ali i o uključivanju drugih opština gde sa drugim zajednicama, kao što je slučaj sa Gorancima, koji su jedini narod gde nigde nisu u većini, ali im treba dati mogućnost da negde uđu u vlast i možda se i oni tako odluče za ulazak u ZSO. Život Srba na KiM je nemoguć ako ne bude direktong finansiranja,  jednostavno je nemoguć. Ako je tako, onda Srbija mora da nastavi sa finansiranjem života tih ljudi, a ovo je način da se to uradi. Uvek podsećam na to da 14 godina Srbija brine o ljudima na Kosovu i treba da brine i brinuće i dalje, ali uvek kažem Srbima u pokrajini brinite i vi o njoj. "Kad dobiješ platu iz Beograda, stan iz Beograda, dete ti se leči iz Beograda, kada ono dobije diplomu koja je pečatirana u Beogradu, pa poslušaj ga kad ti nešto traži. Poslušaj svoju državu kada ti kaže da joj je važno i izađi na izbore. Srbiju na KiM može da zaštiti samo država Srbija, zato izađi na izbore da ne bi sutra brinuo o svojoj budućnosti. Omogući mi da mogu da brinem o tebi, zato izađi na izbore. To tražim od tebe, kao što ti s pravom tražiš svih ovih godina da brinem o tebi, ja to hoću, ali daj mi mogućnost da brinem". Možemo mi da se pravimo ludi i da kažemo 4. 11. se ništa promeniti neće. Stvari jednostavno nikad neće biti više. Bojkot neka uspe, evo neka uspe 100 odsto. Šta će se desiti? Na vlast će doći oni koji vrlo loše misle o Srbima ili će doći nekakvi Srbi koji više veruju u Prištinu nego u Beograd. Neka me moji sunarodnici isprave ako grešim, ali i oni i ja znamo da ne grešim. U Kosovskoj Mitrovici ne izađu li Srbi, pobediće Andrijana Hodžić, bude li ona pobedila, nemoj neko da misli da će međunarodna zajednica reći: "Hajde da ponovimo", neće, ona će ući u opštinu. Koliko će to Srbe koštati, kako će to izgledati, to se nikoga neće ticati, reći će izbori su legitimni, a nas će mesec dana kasnije muka naterati da idemo kod te iste Andrijane po pomoć. Nemojte to da dozvolimo!

Od kada ste postali direktor vladine Kancelarije za KiM, pa evo i sada kao ministar bez portfelja zadužen za Kosovo, postali ste omiljeni srpski političar među Srbima u pokrajini, a pohvale osim prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića stižu sa svih strana, evo juče je i premijer Dačić javno izneo da je prezadovoljan vašim radom.

- Ušao sam u ovaj posao otvorenog srca, to su ljudi za koje se vredi boriti, to su ljudi u koje se zaljubite, treba da se vide dečje oči u Štrpcu i to poverenje u Leposaviću i Zubinom Potoku i kada vas dočekaju na stotine dečice u porti crkve na KiM kako mašu srpskim zastavama i pevaju "Bože pravde". Znam da oni znaju da, iako imaju pet ili sedam godina, da kada napuste crkvu, moraju tu zastavu da sakriju i tu himnu ne smeju da pevaju. Po istraživanju, najomiljeniji političar na Kosovu je Aleksandar Vučić i meni je zbog toga drago jer je on moj prijatelj, ali drago mi je ako sam uspeo negde da postanem deo Kosova i tih ljudi tamo.

  Šta imate da poručite Srbima na Kosovu?

- Nemojte da mislite da Dačić, Nikolić i Vučić ne drhte nad sudbinom Kosova i Metohije, a ako su vas oni pozvali da izađete na izbore, izađite na njih i glasajte! Nemojte da mislite da niko ne voli Kosovo i da nikoga nije briga. Najlakša je stvar otići s Kosova. Delili smo hleb i na barikadama, divio sam se tad tim ljudima na njihovoj hrabrosti, ali sad nam je potrebna druga hrabrost, da u skladu sa situacijom i vremenom u kojem živimo nastavimo da očuvamo Srbiju na Kosovu. To se sada radi izborima, juče se to radilo barikadama, sutra će se to raditi drugačije, ekonomijom, na primer, preksutra tako što ćemo biti pet puta razvijeniji od ostalih delova. Tako ćemo se boriti. Treba mi ta hrabrost. Zato pozivam ljude da izađu na izbore. "Izaberite ljude za koje znate da se neće promeniti i da će ostati dosledni istoj ideji kao i do sada. Ako vam to kaže Vučić - verujte, ako vam kaže Nikolić - verujte, ako vam kaže Dačić - verujte, to je vaša Srbija. Drugu nemate".

(Darko Zlojutro)