Znate li kako je trebalo da se zove naša valuta, a nije dinar?

Naša valuta - dinar, u stvari je trebalo da se zove srbljak. Razmišljalo se čak i o tome da kupovinu obavljamo stoparom, pet grošićem ali i frankom.

Čudesna priča o novčanici koja je morala da bude zabranjena: Ideja Paje Jovanovića ilegalno je živela u narodu, dvojica su završila u zatvoru (FOTO)

Preporučujemo

Istorija našeg dinara kaže da je on kao osnovna novčana jedinica, umesto dukata, zvanično uveden u Srbiji 30. novembra 1873. godine, a po Novčanoj konvenciji u Parizu 1865.

Pripreme za donošenje zakona, kao se navodi na Vikipediji, počele su kada je ministar finansija Čedomilj Mijatović, ovlašćen po kneževom ukazu, podneo predlog Projekta zakona o kovanju novih srpskih moneta, na zasedanju Narodne skupštine.

Na početku se polemisalo o nazivu, a bilo je više predloga - srbljak stoparac, stopar, pet-grošić, franak ili dinar. 

Na kraju, usvojen naziv dinar, po ugledu na srpski srednjovekovni novac. Odmah zatim donet je Zakon o kovanju srpske srebrne monete srebrnjaka od pet, dva, jedan i pola dinara. Zakonom je bila predviđena izrada ukupno 6 miliona dinara, ali je od toga ostvareno svega 3,6 miliona.

Konačno, nova novčana jedinica, dinar, iskovana je u srebru 1875. godine. Ona je nosila lik kneza Milana i natpis "Milan M. Obrenović IV knjaz srpski" s prednje strane. Na reversu je bila nominalna vrednost, venac od lovorovog i hrastovog lišća sa krunom na vrhu.

Foto: Wikimedia/Антон Шарф

Izrađeni su apoeni od 50 para, 1 i 2 dinara, u Carsko-kraljevskoj kovnici Beču, koji spadaju u najlepši i najređi srpski kovani novac.

Prvi put nаziv dinаr u srednjovekovnoj Srbiji nosio je novаc Vukа Brаnkovićа, poslednji je iskovаn u vreme despotа Đurаđа Brаnkovićа.

(Telegraf.rs)