3

Srpske kuće su obične kolibe čiji se krov jedva diže od zemlje: Biseri prelepe Mačve čuvaju uspomenu na vazan trenutak istorije (FOTO)

Prema Vuku Stefanoviću Karadžiću, početkom 19. veka, osim po koja kuća u Mačvi, Posavini i Podunavlju, retko se mogla videti kuća sa dimnjakom

Kako su izgledale seoske kuće u području Mačve do 18. veka, ima malo podataka. Jedan engleski putopisac iz 1738. godine pisao je: ''srpske kuće su obične kolibe, čiji se krov jedva diže od zemlje''. Njihov istorijat i razvoj mnogo govori o načinu života naših predaka u ovom delu zemlje.

S. L. Popović ostavio je opis kuća u Srbiji početkom 18. veka. Pošto je Srbija bila obrasla gustim hrastovim šumama, one su po selima većinom pravljene od drveta, kamena i ćerpiča. Postoje podaci da su u ovom kraju u tursko vreme postojale brvnare, ali do danas nijedna nije sačuvana.

Nit' raskošnijeg, nit' praznijeg sela: Grade dvorce sa lavovima i mozaicima, a žive u njima 10 dana godišnje (FOTO)

O izgledu sela Mačve, Šabačke Posavine i Pocerine krajem 18. veka možemo suditi na osnovu izveštaja austrijskog oficira Peretića, koji je 1784. godine putovao po severozapadnoj Srbiji. Sela su obično bila okružena gustom hrastovom i bukovom šumom ili šipražjem. Stanovništvo je živelo u kućama od drveta, obično pletara, koje su u pojedinim selima predstavljale samo  kolibe.

Beleške o izgledu sela ostavio je i Vuk Stefanović Karadžić. Po njemu, u Srbiji, početkom 19. veka, osim po koja kuća u Mačvi, Posavini i Podunavlju, retko se mogla videti kuća sa dimnjakom.

On navodi da su 1827. godine, sela od Šapca do Uba bila, neka pored puta, neka podalje od puta, ali da su ''sva bila više nalik našim (prečanskim) salašima nego selima: kuće stoje bez reda, jedna od druge udaljena manjim ili većim rastojanjem, koje šljivak, voćnjak, njiva ili šuma pričinjava''.

Opis tipične mačvanske kuće s početka 19. veka dao je književnik Janko Veselinović: ''Tu na toj krčevini, videla se kućica sa potrebnim stajama za smeštaj kućevnih potreba. Oko svake kućice bio je zasađen voćnjak bilo od šljiva, bilo od jabuka. Te su kućice bile vrlo proste, tek toliko za to da čovek ima gde zakloniti glavu od kiše i zla vremena''.

"Kuće stoje bez reda, jedna od druge udaljena manjim ili većim rastojanjem, koje šljivak, voćnjak, njiva ili šuma pričinjava"; Foto: Telegraf

U doba kneza Miloša svaka je porodica gradila sebi kolibu u šumi, daleko od glavnih puteva. Tako je 1836. godine nekoliko kuća u Majuru kod Šapca bilo zauzelo toliko prostora, što bi za 200 kuća dosta bilo, i to sve zbog toga što su rasturene po Kitogu, i gde je ko heteo krčio je sebi baštine.

U pismu knezu Milošu od 27. januara 1836. godine, Lazar Teodorović piše za selo Ravnje u Mačvi, u koje se doselilo ''Krajišnika, Jadrana, Prekodrinaca i Sremaca više od 90 kuća" da mu se stanovnici ''pružaju na sve strane i toliko mesta zauzimaju s kolibama svojim pod grmovima u šumi kao svaki skorašnji naseljenici".

Najznačajniji i najrasprostranjeniji tip u čitavoj zapadnoj Srbiji predstavlja kuća poznata pod nazivom "osaćanka" (po majstorima iz Osata — istočna Bosna), koja opet ima svog prethodnika u "dinarskoj brvnari". Osaćanka se proširila u podrinjsko-šumadijskim krajevima naročito sredinom 19. veka. U pisanim izvorima pominju se majstori Osaćani u Srbiji 1823. godine. Tip kuće osaćanke uglavnom je imao trodelnu prostornu organizaciju - dnevni prostor ("kuća") i dve sobe.

"Kuća" je bila prostor u kome se nalazilo ognjište i odvijao porodični život. Uz ognjište se u dokolici sedi, dogovara o poslovima, a u dugim zimskim večerima ispredaju priče i uz gusle opevaju događaji urezani u narodno pamćenje.

Krčenjem šuma drvo postaje deficitaran materijal, pa se kuće prave delom u drvetu, a delom kao čatmare. "Kuća" sa ognjištem uvek je u delu objekta koji je izgrađen od brvana, dok su sobe u delu od čatme sa konstruktivnim bondruk sistemom.

Druga vrata su služila uvek za bežanje od Turaka; Foto: Telegraf

U drugoj polovini 19. veka u selima Pocerine i Posavotamnave se prave kuće od hrastovog drveta i blata, šeperuše ili međugrađom više odeljenja prekrivene šindrom (cepano lipovo drvo) ili crepom. Kuće su savremenije i veće a na prozorima providna hartija, koja se zove pendžerlija, i drveni kapci. Takvih starih kuća u selu bilo je sve do sedamdesetih godina 20. veka.

Sve tako pravljene kuće u selu imale su dvoja ulazna vrata, jug - sever ili istok - zapad (druga vrata su služila uvek za bežanje od Turaka). Oba ulaza su bila u odeljenju koje nije imalo tavanicu i nazivalo se "kuća", u kome je uvek bilo ognjište sa verigama, na njima bakarni kotao, vatralj, preklad i sadžak. Pod u kući bio je od nabijene zemlje.

U zapisu F. Kanica iz 1888. godine piše da se kuća, kao sedište kućnog starešine izdvaja veličinom i boljim načinom gradnje.

''Ona je upadljivo središte, oko koga se grupišu odvojene kućice oženjenih članova porodice. Kuća starešine je sagrađena obično od drveta i ćerpića, belo okrečena i osim velike kuhinje ima još dve ili tri sobe, od kojih je jedna gostinska''.

Ruski istraživač Pavel Apolonović Rovinski u putopisu ''Zapisi o Srbiji 1868 - 1869.'', ostavio je obilnu građu o gradnji i izgledu kuća u Mačvi, u drugoj polovini 19. veka:

"Ograde su ispred kuća, a prozori nisu okrenuti ka ulici. AKo ih ima, onda su sa drvenim rešetkama... Rešetke na prozorima podsećaju samo na prošlo vreme, kada su vladali Turci... To su uzroci da kuće nisu neposredno uz ulicu i skrivaju se iza ograda napravljenih od cepanica, koje su postavljene uspravno, jedna uz drugu, i međusobno su čvrsto povezane. Kuća je od gline."

Osamdesetih godina 19. veka, u Mačvi, starije kuće obično su ''šindralije ili daščare, sa visokim krovovima; Foto: Telegraf

U zbijenim selima kuće pokrivene slamom (krovinom) i šindrom lako je zahvatao požar.

Osamdesetih godina 19. veka, u Mačvi, starije kuće obično su ''šindralije ili daščare, sa visokim krovovima.

U novije vreme, u Mačvi, počeli ljudi su počeli da grade nove kuće koje pokrivaju crepom. Inače su kuće, kao stanovi, dosta uredne. U prozorima su staklena okna, negde se viđa i cveća; u sobama imaju patosi, često kreveti, i nameštaja ima više.

Pri kraju 19. i početkom 20. veka, kuće u Pocerini i Mačvi počele su se zidati ciglom i pokrivati crepom. Te kuće nisu imale dva ulaza kao one stare. Imale su više soba. Posle Drugog svetskog rata grade se kuće na ''G'' ili na ''kvadrat'' a od osamdesetih godina 20. veka na sprat.

Nove seoske kuće i prateći objekti danas se grade od betona, blokova, opeka i drugih savremenih materijala.

Krajem 20. i početkom 21. veka, u proučavanom području sve češće se susreću kuće, pa čak i čitavi delovi naselja, ni seoske ni gradske, već jedan arhitektonski hibrid, sa razuđenim formama, mozaičnim pločicama i lepršavim fasadama sa različitim motivima, pa čak i freskama.

(Telegraf.rs/Srbijuvolimo.rs/Autori: Ljiljana Grčić; Mirko Grčić)

Tagovi: gradnja, Istorija, Kuče, Mačva, selo, zapisi

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • S
    Serbe

    Kakva smo bijeda bili jer su nas ratovi nistili vijekovima ali smo opet opstali.Moj deda je bio bogatiji covjek imao je najbolje konje.pa je zavrsio na ropstvu u njemackoj.Sad mi dobro zivimo i imamo vile i opet nam nesto fali,Nema bolj zemlje od nase otadzbine.Pozdrav iz Njemacke...

  • Z
    Zeljko PSG ex JSO

    Ni ravnije zemlje od moje Mačve,ni više krivina?!

Jaukali na planini kod Blaca: Tri druga pala s traktora, lekari se pešice probijali do povređenih (FOTO)

Novi MIG-ovi će se zvati po ovim srpskim junacima palim u NATO agresiji (FOTO)

Nema gužve: Na graničnim prelazima čeka se do 30 minuta

Od 1. septembra 80 novih nastavnika za IT odeljenja: Iz ministarstva poručuju - biće dovoljno nastavnog kadra u novoj školskoj godini

Humanitarna organizacija "28. Jun" donirala deci sportsku opremu (FOTO)

Hajde da već jednom prestanete da me gledate kao budalu i da me osuđujete jer izlazim i putujem sama: U čemu je problem? (FOTO)

Otvoren rekonstruisani objekat Prihvatilišta za stara i odrasla lica u Futogu

Srbija neće moći da se odbrani od gnezda azijskog stršljena, a sami smo neke doveli: Ako vidite žutonoge, to znači da se uveliko razmnožavaju!

Vučić umirio roditelje pritvorene srpske državljanke u Crnoj Gori: Država čini koliko može za Saru

Ivan (6) je najmlađi kolovođa svih vremena: Svi zaneme kada oplete sa drugovima (VIDEO)

Hapšenje radnika EPS: Šef i referent uzimali pare da ne bi isključili kradljivca struje i da bi mu smanjili račun

"Elektroprivreda Srbije" raspisala javni konkurs: EPS zapošljava 163 mlada stručnjaka

Menjaju se dečja igrališta - povrede, rđa i beton su zabranjeni i nemogući: Usvojen pravilnik koji povećava bezbednost klinaca u parkićima

Pas ju je kidao, a krv i parčići mesa su bili oko nje: Unuka naišla u poslednjem trenutku, baki iz Jagodine amputirana ruka (UZNEMIRUJUĆE FOTOGRAFIJE)

Pre 20 godina novinari su krenuli na zadatak sa koga se nikad nisu vratili: Kidnapovani su, a njihova sudbina do danas nije poznata

Ujedi i sunčanica napunili čekaonice u Pančevu, ljudi ne znaju šta im se dešava

Najstrašniji horor u Jagodini: Staricu (90) izujedao podivljali terijer, lekari joj se bore za život

U ovaj manastir parovi dolaze da se mole za potomstvo: Čuven je po čudima, a veruje se da na ovaj dan ima posebnu moć (FOTO)

Srbija je najgora, a ceo kontinent je u velikom problemu: Što je manja zemlja Evrope, veća je smrtnost od malih boginja (GRAFIKA)

Aleksandar je poslednji leskovački terzija: Napunio je 100 godina i ima recept za dug život (FOTO)

Počinje Kurban-bajram: Muslimanski vernici prinose žrtvu na ovaj praznik, a evo kojom rečenicom ga čestitaju

Šest sela Srba povratnika na Kosovu bez struje i interneta, snažan vetar oborio stubove i blokirao i saobraćaj

"Znamo da gledate porno filmove. Imamo vas na snimku": Beograđanin zbog nove ucene hakera bio na ivici nervnog sloma

U Srbiji nije prihvaćena, a predstavlja Ljubav: Skulptura Mikija i Paje u Srpskom kulturnom centru podigla veliku prašinu (FOTO)

NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za utorak, 21. avgust 2018. godine

Poražavajuća statistika: Srbija najviše na svetu prijavila broj umrlih od malih boginja

Stroži zakon o poštanskim uslugama i veće kontrole zbog nađenog pitona u pošiljci

Sanacija potpornog zida od 21. avgusta: Uprkos problemima završava se Koridor 10 (FOTO)

Planina u srcu Šumadije krije tajne stare 8 milenijuma: Ovde su još drevni narodi vadili rudu, a iskovan je i prvi srpski dinar (FOTO)

Na Gradini 40 minuta, čekanje i na granici sa Crnom Gorom

Vranjem ponovo teče crvena reka, razlog se zna, ali ne i počinilac: Ljudi uplašeni, pitaju se ima li sile da se to zaustavi (FOTO)

Većina misli da grom najviše preti kada držimo telefon ili kada smo ispod drveta, a ovo su zapravo mesta koja su prave mete

Počela potraga za najboljim ajvar majstorom u Srbiji

Srušio se potporni zid na Koridoru 10, ovog puta potpuno: Posle tri obrušavanja, ostao je samo oblak prašine (VIDEO)

Kada vozači Hitne pomoći mogu da prođu kroz crveno i zašto ipak sve češće koče na svakom semaforu?

Ovo skriveno jezero je pravo čudo Srbije: Voda u njemu je pitka i prozirna, a mir i pogled leče dušu (FOTO)

Grozota u Mladenovu: Vezali štene u džak za krompir i bacili ga u kontejner (FOTO)

Karići napravili svadbu od milion evra: Torta je koštala 2.000, Aco Pejović je zaradio 15.000, a pokloni idu na dve strane (FOTO) (VIDEO)

Srbima nije dovoljno 10 dana odmora, pa otvaraju bolovanja i "spajaju" dane: Izmišljaju razne bolesti samo da bi duže bili na letovanju

Ponedeljak, ponovo: Duža zadržavanja samo prema Crnoj Gori, na ulazu u Srbiju najgora situacija na jednom graničnom prelazu

Spektakl u Dobanovcima: Svetski dan helikoptera obeležen trkama, akrobacijama i misijama na nebu

Ponovo se obrušio potporni zid na Koridoru 10 ispred tunela Predejane: Održani hitni sastanci svih nadležnih učesnika u projektu