UN su nastale na današnji dan i trebalo je da održe mir posle krvavog rata: Umesto toga, desila su se stravična silovanja dece i genocidi!

Nakon što je Drugi svetski rat pokazao koliko čovečanstvo može da bude brutalno, trebalo je osigurati da se takva situacija nikada više ne ponovi. Stradao je ogroman broj ljudi, a posledice ovog tragičnog perioda će se tek osećati godinama kasnije. Zbog toga su zvaničnici 51 države došli na ideju da formiraju Ujedinjene nacije 24. oktobra 1945. godine, koje su zamenile Društvo naroda.

Najskandalozniji govor u UN-u nije Trampov: Kastro satima pričao, Ugo Čavez se krstio, dok je Gadafi osuo paljbu po svima (VIDEO)

Preporučujemo

Foto: Wikipedia/Franklin D. Roosevelt Library

To je međunarodna organizacija koja se deklariše kao „globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“.

Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine.

Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Organizacije Ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF.

Foto: AP/Tanjug

Najpoznatija javna ličnost UN je generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi Antonio Guteres.

Sistem Ujedinjenih nacija se finansira na dva načina: oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima zemalja članica. Regularni dvogodišnji budžet UN i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na Generalnom zasedanju određuje se budžet i odlučuje porez za svaku članicu.

Istorija

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Društva naroda, za koje su mnogi smatrali da su neefikasne u ulogama međunarodnih upravnih tela. Društvo naroda je osnovano kao odgovor na Prvi svetski rat, na pretpostavkama da bi jedna takva organizacija mogla sprečiti takve ratove, ali ipak nije uspelo da spreči izbijanje Drugog svetskog rata.

Najveća prednost koje Ujedinjene nacije imaju nad Društvom naroda je sposobnost da održavaju i isporuče oružane snage svojih članica kao mirotvorce.

Frenklin Delano Ruzvelt, bivši predsednik SAD. Foto: AP/Tanjug

Termin „Ujedinjene nacije“ skovao je Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog rata, kojim je označio Saveznike. Prvi put je formalno korišćen 1. januara, 1942. u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, koja je angažovala Saveznike na principima Atlantske povelje i obavezala ih da ne sklapaju pojedinačno mir sa silama Osovine.

Od avgusta do oktobra 1944. godine, predstavnici Francuske, Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država, i Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove na imanju Damberton Ouks u Vašingtonu.

Dana 25. aprila 1945, počela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnim organizacijama u San Francisku.

Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija dva meseca kasnije, 26. juna. Poljska nije imala predstavnike na konferenciji, ali joj je sačuvano mesto među originalnim potpisima, koji je dodala kasnije.

Foto: Wikimedia/U.S. National Archives

Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra 1945. godine, pošto su Povelju ratifikovale pet stalnih članica Saveta bezbednosti — Republika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Države — i većina ostalih 46 potpisnica.

S početka, organizacija je bila poznata pod nazivom Organizacija ujedinjenih nacija, ili OUN. Međutim, od 1950-ih, pominje se mnogo češće kao Ujedinjene nacije, ili skraćeno UN.

Članstvo i aktivnosti

Kasnije godine, naročito tokom 1960-ih, beleže dramatičan rast u broju članova Ujedinjenih nacija, uz prateće značajne promene.

Ujedinjene nacije su postigle značajan napredak u socijalnim pitanjima, promovišući ljudska prava, ekonomski razvoj, dekolonizaciju, zdravlje i obrazovanje, na primer, i interesovanjem za izbeglice i trgovinu.

Foto: Wikipedia/TSgt Marv Krause. United States Air Force

Osnivači UN-a su gajili jake nade da će organizacija delovati u cilju sprečavanja konflikta između nacija i time onemogućiti buduće ratove.

Ove nade se očito nisu u potpunosti obistinile. Od 1947. pa sve do 1991. godine podela sveta na neprijateljske blokove tokom Hladnog rata je učinila ostvarivanje mirovnih sporazuma jako teškim.

Sa okončanjem Hladnog rata, ponovo se javljaju pozivi da UN postane agencija za postizanje svetskog mira i saradnje, dok nekoliko desetina vojnih konflikta nastavlja da besni širom planete.

Raspad Sovjetskog Saveza je ostavio Sjedinjene Države u jedinstvenoj poziciji globalne dominacije, stvarajući više novih problema za UN.

Foto: Profimedia/Sputnik

Uspesi Ujedinjenih nacija

U izveštaju koji objavljuju Oksfordske univerzitetske novine, najbolje objašnjenje za ove promene nalazi se u neviđenom napretku međunarodnog aktivizma posle Hladnog rata, koje su predvodile UN. U izveštaju se navodi nekoliko ulaganja koja su se pokazala uspešnim:

1. Šestocifreno uvećanje broja misija UN u cilju sprečavanja ratova, od 1990. do 2002.

2. Četvorocifreno uvećanje napora za sprečavanje postojećih konflikta, od 1990. do 2002.

3. Sedmocifreno uvećanje broja „prijatelja generalnog sekretara“, „kontakt grupa“ i drugih mehanizama za podršku misijama stvaranja i očuvanja mira, od 1990. do 2003.

4. Osmocifreno uvećanje broja ekonomskih sankcija protiv režima širom sveta, od 1989. do 2001.

5. Četvorocifreno uvećanje broja mirovnih operacija UN, od 1987. do 1999.

6. Ovi napori su u značajnoj meri brojniji, i često, složenijeg i većeg obima nego oni iz vremena Hladnog rata.

Foto: Tanjug/AP

Glavni neuspesi Ujedinjenih nacija

Međutim, u mnogim slučajevima članice UN su pokazale ustezanje ka postizanju ili sprovođenju rezolucija Saveta bezbednosti. Tokom 2003. godine, Sjedinjene Američke Države su pokrenule invaziju na Irak, u jeku neslaganja većine članica.

Skoro čitavu deceniju, Izrael je zanemarivao rezolucije kojima je pozivan da ukloni naselja u Zapadnoj Obali i pojasu Gaze. Ovakvi neuspesi se protive međudržavnoj prirodi UN — u mnogim pogledima to je udruženje 191 zemlje članice koje moraju postići konsenzus, a ne nezavisna organizacija. Ostali ozbiljni bezbednosni neuspesi:

Foto: Tanjug/AP

1. Neuspeh u sprečavanju genocida u Ruandi 1994, što je imalo za posledicu ubijanje skoro milion ljudi, posle odbijanja članova Saveta bezbednosti, posebno Sjedinjenih Američkih Država, Britanske i Francuske vlade, da odobre pokretanje potrebne vojne akcije.

2. Neuspeh MONUC-a (UNSB rezolucija 1291) da interveniše tokom Drugog kongoanskog rata, koji je pogodio skoro pet miliona ljudi u Demokratskoj Republici Kongo (DRK), 1998-2002, i u sprovođenju i distribuisanju humanitarne pomoći.

Foto: Profimedia/AFP

3. Neuspeh u dostavljanju hrane izgladnelim ljudima u Somaliji; hranu su umesto toga zaplenjivali lokalne ratne vođe. Zajednički pokušaj SAD i UN u hvatanju bandi koje su zaplenjivale pošiljke hrane, završio se 1993. godine bitkom za Mogadiš.

4. Seksualno zlostavljanje koje su počinili mirovnjaci UN. Veći broj mirotvoraca iz nekoliko zemalja bio je vraćen u domovinu sa mirovnih misija zbog seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja mlađih devojaka do 12 godina u više različitih mirovnih misija.

Foto-ilustracija: AP/Tanjug, Profimedia/Alamy

Ova zlostavljanja su postala rasprostranjena i nastavljena uprkos mnogim razotkrivanjima i istragama Kancelarije za unutrašnju kontrolu Ujedinjenih nacija.

Od 2005. godine interne istrage UN su otkrile da su seksualna zlostavljanja i maltretiranja bila prijavljena u najmanje pet zemalja gde se nalaze mirovnjaci UN, među njima Demokratska Republika Kongo, Haiti, Burundi, Obala Slonovače, i Liberija; u to vreme mirovnjaci UN su se nalazili u 16 zemalja.

Među novijim događajima, koje UN nisu sprečile spada i Arapsko proleći i građanski rat u Siriji koji već godinama traje. Tu je naravno i međunarodna teroristička pretnja, poput Al Kaide, Boko Harama, Islamske države i drugih džihadističkih organizacija.

Foto: Tanjug/AP

(Telegraf.rs)