Dobrodošli u najdepresivniji grad na svetu! (FOTO)

Danas pričamo o najsevernijem gradu na svetu sa više od 100.000 žitelja, i drugom najvećem - posle Murmanska - unutar Arktičkog kruga. Danas pričamo o Noriljsku, koji se nalazi u Krasnojarskom kraju u Ruskoj Federaciji, pravom paklu na zemlji smeštenom u ledenom pojasu u kome je prosečna zimska temperatura 25 podeoka ispod nule a često ide i do preko 50.

Preporučujemo

Noriljsk je osnovan krajem 1920-ih godina prošlog veka, ali se tradicionalna godina osnivanja smešta u 1935, kada je ovo naselje prošireno zbog rudarsko-topioničarskoj kompleksa i kada je ovo mesto postalo centar sistema radnih logora unutar šireg sovjetskog sistema Gulaga. 1939. godine dobija status urbanog mesta, a 1953. i status grada.

Nalazi se između Zapadnosibirske nizije i Srednjosibirske visoravni u podnožju 1.700 metara visoke planine Putorane, na tlu ispod koga su jedna od najvećih nalazišta nikla na Zemlji. Pored ove rude, vade se i bakar, kobalt, platina, paladijum i ugalj.

Ovo prirodno bogatstvo za posledicu ima to da su rudarstvo i metalurgija glavne grane industrije. Za potrebe ekonomije izgrađena je i pruga do luke Dudinka na reci Jenisej: odatle se brodovima obogaćena ruda transportuje do Murmanska, a potom do Mončegorska, dok se dragoceniji tovar šalje uz reku do Krasnojarska. Ovo se događa samo tokom letnjih meseci; ostatkom godine luke nisu u funkciji zbog snega i leda. Noriljsk doprinosi bruto društvenom proizvodu Rusije čak dva odsto.

Prema zvaničnim podacima iz arhiva samog nekadašnjeg logora, u njemu je tokom postojanja umrlo 16.806 zatvorenika, zbog prisilnog rada, gladi i ekstremnih hladnoća. Logoraši su nastavili da rade i umiru u oknima sve do 1979. godine. Danas u proseku ima 2,4 nesreće na hiljadu radnika, što je veliki odstotak.

Noriljsk je poseban i po tome što se džamija koja se nalazi u njemu a služi za verske potrebe tamošnjih Tatara, smatra najsevernijom islamskom bogomoljom na čitavom svetu.

Klima je u ovom ruskom gradu posebno teška. Prekriven je snegom od 250 do 270 dana godišnje, a olujne mećave tutnje od 110 do 130 dana. Polarna noć traje od decembra do sredine januara, tako da sunca nema oko šest sedmica. Tokom leta, sunce ne zalazi oko šest sedmica.

Zagađenje je ogromno, a Noriljsk se smatra jednim od najnezdravijih mesta za život na čitavoj našoj planeti; zvanični podaci Kremlja kažu da je on najzagađeniji grad u toj državi. Kisele kiše i smog su normalna pojava. Po nekim procenama, neverovatnih jedan odsto globalne emisije sumpor-dioksida dolazi upravo odavde. Ne postoji ni jedno živo drvo 48 kilometara oko grada, a stanovništvu je zabranjeno da skuplja bobice i pečurke zbog toksičnosti.

U njemu živi oko 175.000 (nesrećnih) duša, koje su danas tu po sopstvenom izboru, zbog izgrađenih porodičnih i društvenih veza. Plate su dobre, ali, kao što možemo da vidimo, to dolazi po paprenoj ceni.

Zbog ogromnog gorepomenutog zagađenja vladaju rak, plućne, krvne i kožne bolesti. Zbog klime i društvenog mrtvila dominira depresija.

Uprkos svemu tome, ljudi u Noriljsku su gostoprimljivi, iako nostalgični. Pored toga što se žale na praktično sve, vole svoj grad, a teškoće su ih ujedinile tako da praktično imaju bratski odnos jedni prema drugima.

Dobra ilustracija tih teškoća  je recimo prevoz od grada do fabrika, koji se vrši formiranjem autobuskih kolona; u slučaju da se neki pokvari, putnici mogu da pređu u susedni i da tako izbegnu smrzavanje. Čak i najjednostaviji izlazak napolje do prodavnice predstavlja veliki izazov.

Da se vratimo na početak, i da vam ponovimo pitanje. Koliko bi neko para trebalo da vam ponudi da biste ovde živeli?

(V. V.)