OSTRVA NA KOJIMA VLADAJU OVCE: Da li znate gde se nalaze? (FOTO) (VIDEO)

Ovčija ostrva su smeštena izmedu severnog Atlantika i Norveškog mora, pripadaju Kraljevini Danskoj i čini ih arhipelag od 18 većih ostrva.

Preporučujemo

Priroda je nestvarna na svakom koraku, po fjordovima se može pretpostaviti da pripadaju nordijskim zemljama, a po manjku drveća da su deo skandinavskih država.

Godinama su tesno povezana sa Islandom, Šetlandskim ostrvima, Orkanijskim ostrvima, Hebridima i Grenlandom. Ova susedna ostrva im su slična po veličini i broju stanovnika, pa se može smatrati da se zajedno solidarišu, jer jedino oni znaju kako je živeti okružen hladnim okeanom.

Od 18 ostrva, samo je jedno nenaseljeno. Karakterišu ih strme litice, najstrmije u Evropi, kao i nedostatak vegetacije na ostrvu. Najviša tačka iznad mora, na svim ostrvima, je samo 882. metra.

Na mapi se skoro ni ne vide, nalaze se na pola puta izmedu Norveške i Islanda, a broj stanovnika iznosi oko 50.000. Kuće nikad ne zaključavaju, ulaze u ostala domaćinstva bez kucanja, deca se sama igraju po ulicama, a ubistvo se nije dogodilo 24 godine.

Najveći "zločin" koji se dogodio u proteklih par decenija je nestanak meštanina, a optužen je bio jedan Srbin, ali se ipak ispostavilo da je krivac hrvatski državljanin. Nestanak ovog muškarca je bio šok za celu državu.

Kada se približite ostrvima avionom, vidite prirodno izvajane fjordove, a zatim vaš avion počinje da se trese. Turbulencija je uzrokovana jakim vetrom i kišom koji su deo svakodnevice. U toku turbulencije, dok gledate ka zemlji, razmišljaćete da li je "bolje" da, ako se nešto dogodi sa avionom, padnete u hladan okean ili na strme litice. Težak izbor, zar ne?

Kad potencijalna opasnost prođe sletećete na aerodrom Vagar koji se nalazi na istoimenom ostrvu, na zapadnom delu arhipelaga, i ima jednu od najkraćih pista na svetu. Sam pogled ka aerodromu ne uliva sigurnost, ali iskusni piloti ne prepuštaju ništa slučaju. Aerodrom je napravljen tokom Drugog svetskog rata i on je jedini na ostrvima. Zbog male površine ostrva nije moguć saobraćaj sa mnogo zemalja sveta, pa ovaj aerodrom zadovoljava sve potrebe stanovnika.

Glavni grad je Toršavn, sa populacijom od oko 19.000 ljudi. Ime u prevodu znači luka Tora, ono je po Nordijskoj mitologiji ime Boga groma. I oni imaju delove grada koji se "ne vole", tako da kod njih postoji i naš Zemun - Hojvik. Njegovi stanovnici ne priznaju da su deo glavnog grada i traže da se naglasi da žive u Hojviku.

Skoro sva ostrva su povezana podvodnim tunelima i mostovima, što znatno olakšava i ubrzava put do bilo kog dela zemlje. Do južnih ostrva koja nisu povezana tunelima saobraća moderni trajekt. Do najužnijeg ostrva putuje se tačno dva sata od prestonice Toršavna, uz nemirno more i obaveznu mučninu koja je sastavni deo plovidbe.

Kiše i jaki vetrovi su normalna pojava i svakodnevnica. Vreme je toliko nestabilno da se čak u jednom danu smene sva četiri godišnja doba. Uz tmurno vreme stanovnici se bude skoro svaki dan, pa ni ne čudi što je veliki deo njih u depresiji ili su vremenom postali alkoholičari.

Alkohol je inače zabranjen po luteranskoj religiji i prodaje se samo u specijalizovanim radnjama. Cene alkohola i svega ostalog su oko tri puta skuplje nego u Srbiji.

Sport im je najveća strast i to svima, bez izuzetka. Na prvom mestu je naravno fudbal, na drugom rukomet. Podelili su ove sportove po sezonama, da bi mogli pomno da prate svaki meč. Tako da se fudbal igra od aprila do oktobra, a rukomet od septembra do aprila.

Zanimljivo je da je tokom fudbalskog meča dozvoljeno da igrač golmanu "pridržava" loptu dok je ispucava iz šesnaeterca, zbog vetra koji nosi loptu. Tribine su uvek pune, svi zdušno navijaju za svoj klub. Najveći uspeh kluba je kad se osvoji Kup, koji je najprestižniji pehar u ovoj zemlji.

Naravno, i tamo ima sprskog stanovništva. To su uglavnom sportisti koji igraju za domaće klubove i oni koji su odlučili da po završetku karijere ostanu na ovim ostrvima. Oko 50 srpskih državljana je našlo svoj dom u ovom udaljenom i hladnom arhipelagu.

Ovce mogu da se vide na svakom koraku, a one su i zaštitni znak države. Čak se nalaze i na grbu zemlje. Kada svi spavaju, one zauzmu ulice i ponašaju se slično kao naši psi lutalice. Za njih kažu da pasu "pod ručnom", kada se nalaze na strmim liticama.

Ipak, postoje i ružne strane ove zemlje. Tokom letnjih meseci svake godine, na stotine dugopernatih kitova-pilota, podvrste okeanskih delfina, zakolje se na njihovim plažama. I to ne zato što su žitelji ove zemlje gladni, ne zato što im je meso ovih nesrećnih životinja potrebno za prodaju i radi preživljavanja, već zato što je to ritual koji se odigrava vekovima.

A ukoliko do sad niste shvatili o kojoj zemlji  je reč, u pitanju su Farska Ostrva. Zemlja koja se nalazi usred Atlantskog okeana i čiji naziv u prevodu na srpski znači Ovčija ostrva. Priroda je jedan od razloga što su postala sve popularnija turistička destinacija.

Pogledajte video:

(N. Ivanovski)