NAJLEPŠE SELO NA SVETU JE KAO IZ BAJKE: Nije u Srbiji, da li možete da pogodite gde jeste? (FOTO)

Krovovi švajcarskog sela Andermat pod debelom naslagom snega. Foto: Wikimedia Commons/Andreas Faessler

Preporučujemo

Švajcarska Konfederacija je poznata po prirodnim i civilizacijskim lepotama, i po tome što kao retko koja zemlja na svetu zna da uskladi i ukomponuje ove dve stvari tako da se čini kao da jedna drugoj pripadaju od postanka sveta.

Ulica u švajcarskom selu Andermatu. Foto: Wikimedia Commons/Badener

Tako je i u slučaju jednog njihovog sela kojim ćemo se danas ukratko baviti.

Selo se zove Andermat i nalazi se u kantonu Uri, jednom od tri prvobitna kantona iz kojih se razvila cela ova država. Mestašce se nalazi u dolini Urseren u Lepontinskim Alpima, južno od Altdorfa (u kome je po legendi živeo i podvige pravio Viljem Tel).

Panorama švajcarskog sela Andermat. Foto: Wikimedia Commons/Adrian Michael

Andermat ima ukupno 1.393 žitelja. Oko 41 odsto teritorije opštine ovog sela se koristi u poljoprivredne svrhe, oko pet odsto je pošumljeno, nešto manje od dva odsto otpada na građevine i puteve, dok je 52 odsto zauzeto rekama, glečerima i planinama.

Tokom antike je ovaj prostor verovatno bio naseljen Helvetima, ali se sam Andermat može pronaći tek sa pojavom alemanskih plemena koji su napravili naseobinu baš na mestu gde se ovo selo nalazi.

Muzej u švajcarskom selu Andermatu. Foto: Wikimedia Commons/Paebi

Parohija se pominje tek 1203. godine i to kao "de Prato", a pod imenom "A der Matte" je zabeleženo 1290. godine. Od početka tog 13. stoleća i otvaranja Gothardovog prelaza koji je preko Alpa spojio južnu sa severnom današnjom Švajcarskom, Andermat se nalazi na toj trasi.

1608. godine, pred Englezima odbeglim irskim plemićima koji su tumarali Evropom desila se velika nesreća kada im je na dan Svetog Patrika sa Đavolovog mosta u blizini pao čitav tovar blaga koji nikada nije pronađen. Poznato je kao "Izgubljeno blago Gothardovog prelaza".

Kroz centar švajcarskog sela Andermata teče reka. Foto: Wikimedia Commons/Ypsilonatshared

U prvoj polovini 19. veka prelaz je otvoren za kočije zbog čega je Andermat privredno procvetao kao poslednja stanica pre samog prelaza, postavši popularna banjska destinacija i odmorište.

Međutim, kada je 1881. godine otvoren Gothardov železnički tunel koji ide ispod grada situacija se obrnula pa je prihod od turizma dramatično opao i do 1930. godine se skoro pa ugasio, zbog čega su mnogi hoteli u ovom selu zatvoreni ili im je promenjena namena.

Panorama švajcarskog sela Andermata tokom zime. Foto: Wikimedia Commons/Pottz

Ali, na prelazu u 21. vek Andermat je - s obzirom da ima dve planine koje se zimi koriste za skijanje, Natšen i Gemstok - postao pristupačnija alternativa ekskluzivnim skijalištima poput Sent Morica i Gštada, a njegov uspon i vraćanje na staze stare slave još uvek traje.

Naime, egipatski tajkun Samih Saviris, sin Onsija Savirisa, preko svoje korporacije trenutno radi na proširenju kapaciteta sela koji će udvostručiti njegovu veličinu.

Novi hotel koji se gradi u Andermatu. Foto: Wikimedia Commons/Adrian Michael

Kada se radovi završe Andermat će imati šest novih hotela sa četiri i pet zvezdica, nešto manje od 500 apartmana, 30 novih vila, golf teren sa 18 rupa, novi rekreativni centar i dvostruko više ski staza od trenutnog broja.

Nažalost, verovatno će uz to i izgubiti čar zbog koga je vredelo predstaviti ga na Telegrafu. Sa druge strane, s obzirom da se sve gradi u skladu sa tamošnjom arhitekturom, možda i neće. Videćemo.

(Telegraf.rs)