STROGO ČUVANA TAJNA: Rusija bi danas bila svetska sila broj 1, samo da se OVO nije desilo! (FOTO)

Pre nešto više od sto godina, u onoj dekadi koja je prethodila početku Prvog svetskog rata, Rusija je bila na ivici da postane ono što je danas Kina - najbrže rastuća ekonomija na svetu i privredni gigant u vrlo kratkom roku.

Preporučujemo

Treba imati u vidu i da je Carska Rusija bila džinovska država, veća nego današnja Ruska Federacija, veća čak i od nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, pošto je u svojim rukama držala i Finsku i veći deo Poljske.

Premda je kmetstvo (koje je u Carskoj Rusiji bilo vrlo svirepo, čak i gore nego tokom srednjeg veka, jer je položaj skoro svih seljaka u poslednjim vekovima monarhije bio ravan ropskom u svemu osim u imenu) ukinuto 1861. godine, život seljaka se nije promenio nabolje.

Naprotiv, morali su da budu članovi seoske zadruge, nisu mogli da napuste selo bez dozvole starešine, grcali su pod dugovima kojima su otplaćivali svoje oslobođenje, a plaćali su i bezbroj novih nameta koji ranije nisu postojali, tako da su paradoksalno živeli puno gore nego dok su bili kmetovi.

Narod slavi Oktobarski manifest, na slici Ilje Repina. Foto: Wikipedia Commons/J.M.Domingo

Ovo nesrećno stanje stvari se promenilo nakon neuspešne Ruske revolucije 1905. godine, kada su napokon u punom smislu oslobođeni.

Nakon toga se pojavila u svim delovima Rusije nova klasa preduzimljivih seljaka ("kulaka", koje će boljševici istrebiti), posebno u Ukrajini gde su postojala velika poljoprivredna imanja, slična onima koja su postojala i postoje na američkom Srednjem Zapadu.

Rusija je tada postala žitnica planete, proizvodeći trećinu ukupne količine pšenice koja se nalazila na globalnom tržištu.

Distribucija novoformiranih imanja u Rusiji 1909. godine. Foto: Wikimedia Commons/Иллюстрированное приложение к газете «Новое время» за июль 1909

Istovremeno, tokom tih poslednjih decenija 19. veka i tokom prvih 14 godina 20. stoleća, u Rusiji je pokrenuta industrijska revolucija i ona se rapidno razvijala, iako je, ruku na srce, raspodela bogatstva bila nepovoljna za običan narod koji se slio u gradove i stvorio začetke radničke klase, daleko nepovoljnija nego u Zapadnoj Evropi, gde je takođe bila daleko od povoljne (ruski radnik je primao od tri do pet puta manju realnu platu od recimo francuskog).

Industrija, građevinarstvo i transport su napravili skok sa 23 odsto udela u ekonomiji 1885. godine na 32 odsto pred početak Velikog rata. Železnička mreža je skočila sa 2.000 kilometara na 70.000 kilometara (!!!).

Parna lokomotiva na železničkoj stanici u Permu 1910. godine. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Istovremeno, brzo se krenulo i u eksploataciju velikih rudnih i drugih prirodnih bogatstava Rusije, uglavnom pomoću stranog kapitala i investicija (uglavnom iz Engleske, Francuske i Belgije), a tome je doprinela i gradnja Trans-sibirske železnice 1890. godine koja je Sankt Peterburg i Moskvu spojila sa Pacifikom.

Velika pravoslavna carevina je bila veliki korisnik stranog kapitala; procena je da su strane investicije činile 40 odsto ukupnih industrijskih investicija, a i značajan odstotak poljoprivrednih. (Da, dobro ste čuli, vlada cara Nikolaja II je činila sve da privuče strane investicije, tako da ovo što mi radimo zadnjih petnaestak godina nije ništa loše i neobično.)

Zapravo, sa stopom privrednog rasta kakva je bila u godinama pre Prvog svetskog rata, mnogi ekonomisti na Zapadu računali su na to da će do 1950. godine Rusija prevazići i nadmašiti ekonomiju čitave Zapadne Evrope.

Parobrod-ledolomac "SS Bajkal" na Bajkalskom jezeru 1896. godine. Foto: Wikimedia Commons/TWAM - Tyne & Wear Archives & Museums

Istina je da je u tom trenutku, u trenutku kada je Veliki rat izbio, Rusija i dalje bila zaostala u odnosu na Zapadnu Evropu, ali nije bila baš tolika žabokrečina kakvom se obično predstavlja danas, a imala je jak potencijal da postane evroazijski privredni div broj jedan, što bi se možda i dogodilo da su im istorijski događaji išli na ruku.

Napredovalo se i na polju obrazovanja i nauke; za nešto više od deset godina odstotak nepismenih je pao sa 70 na 60 odsto, što je značajan progres, razvijali su se univerziteti, Ivan Pavlov i Ilja Mečnikov su dobili Nobelove nagrade za medicinu, Mendeljejev je razvio periodni sistem elemenata, i tako dalje.

U tom periodu, u deceniji koja je prethodila početku Prvog svetskog rata, ruska kultura je doživela svoj neviđeni procvat, ili bolje reći - eksploziju. Književnost, muzika, balet, pozorište, slikarstvo, vajarstvo: Rusi su bili svetski hit u svakom smislu, avangarda novog, modernog doba.

Sibirski seljaci gluvare i gledaju u voz na jednoj od stanica na Transsibirskoj železnici 1902. godine. Foto: Wikimedia Commons/Internet Archive Book Images

Sve navedeno treba prvo da se stavi kao zasluga premijera Petra Stolipina, osporavan i napadanog, i konačno ubijenog u Kijevu.

Car Nikolaj II mu se za dizanje Rusije na noge odužio tako što nije došao na njegovu sahranu, i tako što je zatvorio dalju istragu o pozadini njegovog atentata, što je podstaklo spekulacije da su ubistvo naručili najreakcionarniji i najkonzervativniji elementi carskog establišmenta, elementi koje - uz samog nesposobnog, neodlučnog i apatičnog cara, koji je više verovao vidovnjaku Raspućinu nego zdravom razumu obrazovanih ljudi oko sebe - treba kriviti za ono što se desilo u februaru i oktobru 1917. godine.

Petar Stolipin, premijer Carske Rusije i veliki reformator, ubijen u atentatu u Kijevu. Foto: Wikimedia Commons

A desilo se to da je narod je bio nestrpljiv. Narod ne zna da prepozna tokove ekonomije, da gleda decenijama u budućnost, narod nema pregled svih tih stvari, zna samo da je gladan sada i da želi da napuni stomak odmah. Svi duboko ukorenjeni problemi Rusije za čija su rešavanja bile potrebne decenije, možda i vekovi, izbili su na površinu sa Prvim svetskim ratom i srušile poredak, koji je već neko vreme bio na staklenim nogama.

ZAŠTO RUSI NISU PLAKALI ZA CAREM NIKOLAJEM: Nama saveznik, prema njima monstrum (FOTO)

Tako su na vlast došli boljševici, koji jesu industrijalizovali zemlju, ali u okvirima kontrolisane planske ekonomije koja se pokazala vremenom kao neefikasna i koja je zaostalost Rusije prikazala na još unakaženiji način. Najbitniji gubitak Rusije nakon toga su bili ljudi: neki su pobijeni, a drugi su pobegli u slobodni svet, na Zapad, i učestvovali u razvijanju tuđih država, umesto svoje koja ih je odbacila.

Danas se o ovim tendencijama Carske Rusije iz poslednjeg njenog perioda malo govori, i praktično je strogo čuvana javna tajna.

(O. Š.)