BEZ NJE NEMA ŽIVOTA: Ipak, istorijat vode OPOMINJE da moramo da pazimo više! Da li će je BITI SUTRA?

Foto - Ilustracija: Pixabay, Milena Đorđević

Istorija pijenja vode stara je koliko i ljudska vrsta, a sam način njenog konzumiranja prošao je dug put od zahvatanja rukama iz reke do proizvodnje i prečišćivača u fabrikama vode kakve danas postoje. I pored značajnih promena u načinu konzumiranja i dobijanja iste, brojni su oni koji misle da razlike u kvalitetu sadašnje i nekadašnje nema.

Preporučujemo

Ali, krenimo redom. Od nastanka prvog čoveka, pa sve do 18. veka, voda se pila iz reka, jezera i bara. Od 18. veka počinje kopanje bunara, ali su, prema tvrdnjama Davora Sanrača, saradnika u službi marektinga JKP "Vodovod i kanalizacija", prvi Novosađani i dalje radije koristili dunavsku vodu jer je bila bolja za pranje i kuvanje. Jedno vreme su putundžije u konjskim zapregama, u velikim buradima, donosili vodu sa Dunava i prodavali je.

Posle bombardovanja grada 1849. godine u Novom Sadu počinje čišćenje i dezinfekciju bunara. Tada počinje i izgradnja novih uličnih bunara na đeram i dvorišnih bunara po tada najmodernijojh američkoj tehnologiji na šmrk, sa dva zupčanika i velikim točkom zamahačem.

Evo šta ćemo sve plaćati više AKO POSKUPI VODA U SRBIJI

Meštani grada na Petrovaradinu nastaviće da piju vodu iz bunara sve do epidemije kolere 1892. godine koja će naterati tadašnju gradsku upravu da počne ispitivanje izvorišta vode i izgradi arterske bunare. Tek posle Drugog svetskog rata stekli su se uslovi da drugi grad po veličini u Srbiji dobije vodovod, izgrađen na Malom Limanu.

Foto: Tanjug/Miloš Jelesijević

- "Mali vodovod" dug devet kilometara počeo je da radi 10. oktobra 1953. godine, a građanima je puštana u mrežu prerađena voda iz Dunava, da bi nekoliko godina kasnije, po iskopavanju bunara, bila puštena i podzemna voda. Rasprava o tome koja je voda bolja završena je odlukom da se uzme podzemna voda, i to zahvaljujući iskustvu Beograda - izjavio je Santrač ranije.

Glavni grad je ipak, zahvaljujući Turcima dosta ranije dobio prvi vodovod, da bi posle Austrijanci sagradili Varoški vodovod koji je snabdevao 22 česme. Beograd dobija centralni vodovod na Petrovdan 1892. godine, koji se posle uporedo sa širenjem grada, dalje razvija, piše na sajtu Beogradski vodovod i kanalizacija.

SVETSKA BANKA TRAŽI POSKUPLJENJE VODE U SRBIJI: Evo koliko će koštati

Tako je stanovništvo počelo da pije čuvenu "česmovaču" koja je i danas kod mnogih domaćinstava u upotrebi. Jedno vreme se pilo iz lončića, pa se prešlo na čaše. U pojedinim seoskim domaćinstvima kojima je vodovod nepristupačan, i danas dovlače vodu u velikim kofama sa bunara, pa iz nje zahvataju lončićima.

Do pre desetak godina, česma i bunari su bili jedini izvori pijaće, takoreći, "čiste vode", sve dok fabrike nisu započele sopstvenu proizvodnju i prečišćavanje voda, ističući da je voda sa česme neipravna za piće. Svake godine, fabrike uvode neke nove ukuse, vitamine, minerale... u borbi za tržište.

Otud na ulicama svakodnevno viđamo prolaznike, pa i čitave porodice, svakog sa svojom flašicom u ruci.

Koliko ćemo daleko ići sa promenama navika u konzumiranju, ali i ukusima i sastavu ove po život najdargocenije tečnosti, pokazaće neko buduće vreme...

(S. Vasić)