47

SVE O SKENDERBEGU: Ovo je Đurađ Kastriot, junak srpske krvi kojeg krademo Albancima... Ili ga oni ipak kradu nama? (FOTO)

Skenderbeg je jedna od najveličanstvenijih ličnosti XV veka u čitavoj Evropi. Postao je legenda još za života jer je Turcima nanosio uzastopne poraze, ponekad i dva u istom danu. Pradeda i deda su mu verovatno bili srpskog porekla, jer albanski hroničar Đon Muzaka piše 1510. da je Đurađ Kastriot bio "srpske prirode", a ipak je neosporno albanski heroj. Kako to?

Skenderbegov portret iz XV veka u Galeriji Ufici u Firenci. Foto: Wikimedia Commons/Soerfm/Kenzhigaliyev

Đurađ Kastriot — kako je sam sebe ćirilicom nazvao u jednom pismu 1450. — došao je na svet 6. maja 1405. godine, najverovatnije u selu Šine kod Debra, na porodičnom posedu. Postoji malo podataka vezanih za rani period Kastriota, ali je sigurno da je ili Đurađev deda Pavle (alb. Pal) ili Pavlov otac, sredinom XIV veka dobio od nekog srpskog vladara zemlju na upravu.

Pavle je imao tri sina: Konstantina, Aleksija i Jovana (alb. Đon). Jovan je oženio Vojisavu za koju se veruje da je od Brankovića, ili Vukova ili Grgurova ćerka. Rodili su devetoro dece od kojih je većina imala srpska imena: pored Đurađa, tu su bili Staniša, Repoš i Kostandin, te Mara, Jelena, Anđelina, Vlajka i Mamica.

Kada se Đurađ rodio, njegov otac Jovan držao je zemlju između Lješa i Debra. Prinuđen da postane turski vazal, poslao je Stanišu i Đurađa kao taoce u Jedrene, tada prestonicu Otomanske imperije (Carigrad još nisu osvojili). Đurađ je prošao vojnu obuku i postao dvorjanin Murata II, prešao na islam, prozvan Skenderbegom (tur. Iskender bej, "gospodar Aleksandar") i ratovao protiv hrišćana. Kada je 1432. izbio arbanaški ustanak protiv Osmanlija pod vođstvom Topija i Arijanita, a Đurađ bio pozvan od rođaka da se vrati kući, ignorisao je taj poziv i ostao veran sultanu.

Jugozapadni Balkan tokom prve polovine XV veka. Foto: Wikimedia Commons/MilosHaran

Uznapredovao je do spahije, pa subaše, pa valije (zapovedao nad 5.000 konjanika), dobio sopstvene timare i preuzeo očeve posede (Jovan je umro kao pravoslavni monah Joakim, a sahranjen je u srpskom manastiru Hilandaru), dobio i Debarski sandžak na upravu, ali verovatno nikada nije svim srcem postao musliman. Uostalom, njegovo ime se nalazi u očevoj povelji iz 1426. godine kojom je ovaj donirao dva sela Hilandaru, kao i u dokumentu kojim je Jovan za sebe i svoja tri sina kupio pravo da boravi u toj svetinji.

Ovo je postalo jasno tokom Bitke kod Niša 1443. godine, kada su Srbi i Ugari pod Đurađom Brankovićem i Janošom Hunjadijem potukli Osmanlije, a Skenderbeg dezertirao sa svojih 300 najvernijih ljudi, otišao u Kroju koju je na prevaru zauzeo (turskom kastelanu je pokazao falsifikovani sultanov ferman), razvio crvenu zastavu s crnim dvoglavim orlom (kojeg je, valjda, preuzeo od Nemanjića) i počeo da se potpisuje kao "gospodar Albanije" (lat. Dominus Albaniae).

Tu se vratio na hrišćanstvo, proglasio naslednikom Balšića kao gospodara Zete i Albanije, okružio mahom AlbancimaSrbima i Vlasima (Albanac mu je bio protonotarijus, a pisar i kancelar Nikac Vukosalić), okupio arbanašku i okolnu srpsku vlastelu (Arijaniti, Dukađini, Muzaka, Topija, Crnojevići, Dušmani, poarbanašeni Srbi, Spanija, poarbanašeni Grci) i u Lješu na teritoriji Mletačke republike stvorio tzv. Lješku ligu sa sobom kao vojnim zapovednikom.

Dvoboj Skenderbega sa Tatarinom na otomanskom dvoru oko 1439. godine. Foto: Wikipedia/Christopher Amberger/Gaius Claudius Nero

Već leta 1444. nanosi teški poraz Turcima u Bici kod Torviola kada trostruko brojnija osmanlijska vojska upada u vešto postavljenu zamku. Ta Skenderbegova pobeda odjekuje Evropom, a on ih naredne godine ponovo mami u jednu dolinu i ponovo tuče. Naredne godine ih tuče još dva puta.

Mleci, koji su kontrolisali srpsko i albansko primorje, postaju sumnjičavi i okreću se protiv Skenderbega, te ulaze u savez sa Turcima 1448. godine. On prvo tuče otomansku vojsku (mada gubi Svetigrad), kom prilikom zarobljava Mustafa-pašu kojeg potom vraća za 25.000 dukata, a potom tuče i Mletke kod Skadra.

Zatim odmah hrli da se spoji sa Janošem Hunjadijem koji mu je krenuo u pomoć, ali ne stiže na vreme: Osmanlije u tzv. Drugoj kosovskoj bici nanose težak poraz Ugarima oktobra 1448. Skenderbeg je navodno bio na samo 20-ak kilometara od Kosova polja kada su se hrišćani slomili, i opet navodno — iz besa i osvete poharao srpsko Kosovo zbog toga što je despot Đurađ Branković ometao kretanje krstaša jer je u tom trenutku bio saveznik sultana (ova bitka je bila kraj svake nade da će hrišćani proterati Turke sa Balkana).

Skenderbeg nanosi poraz Osmanlijama 1453. godine. Foto: Wikimedia Commons/Jost Amman

Murat II juna 1450. godine na čelu 100.000 Osmanlija otpočinje opsadu Kroje; Skenderbeg odbranu poverava napolitanskom grofu Vrani Kontiju, ostavlja mu svega 1.500 ljudi, a sa ostatkom vojske u kojoj su pored Albanaca i Srba sada i Nemci, Francuzi i Italijani, napada turske logore i linije snabdevanja. Opsada propada oktobra meseca nakon tri neuspešna juriša i Skenderbeg uspeva da povrati veći deo teritorije.

Januara naredne godine stupa u vazalni odnos prema aragonskom Napuljskom kraljevstvu u zamenu za vojnu pomoć, a Alfonso V ga imenuje "generalnim kapetanom". Njegov primer slede morejski despot Dimitrije Paleolog, ali i drugi albanski velikaši poput moćnog Đorđa Arijanita Komninovića (on sam to prezime koristi u prepisci sa Alfonsom V, dok ga ponegde zovu Golemi) čiju ćerku Doniku Đurađ Kastriot ženi 21. aprila u pravoslavnom manastiru Ardenica. Maja meseca u Kroju stiže odred od stotinak katalonskih vojnika, a godinu dana kasnije Alfons V šalje potkralja. Zbog toga se istoričari spore da li je Albanija bila deo Krune Aragona ili nije.

Skenderbeg 21. jula 1452. godine nanosi poraz jednoj turskoj vojsci iznenadnim jurišom, a potom forsira marš i istog dana pobeđuje i drugu. 22. aprila 1453. tuče vojsku pod komandom Ibrahim-paše: lilo je kao iz kabla kada je Skenderbeg naredio juriš konjice na turski logor, usled čega je nastao haos u kome je Ibrahim-paša poginuo a Turci se razbežali. Nakon ove pobede nad sultanom koji je samo mesec dana kasnije osvojio Carigrad, čak i Dukađini prekidaju sva neprijateljstva prema Kastriotima.

Pravoslavni albanski manastir Ardenica u kom su se uzeli Skenderbeg i Donika Arijaniti Komninović. Foto: Wikimedia Commons/Pudelek

Te godine, Đurađ — koji nikada nije spavao više od pet sati dnevno — tajno posećuje Napulj i Vatikan (palata u kojoj je odseo u Rimu danas nosi njegovo ime, kao i trg na kojem se nalazi), a jula 1455. godine opseda Berat. Ova operacija propada na katastrofalan način jer Turci obećavaju predaju a onda koriste odlazak Skenderbega i uljuljkanost njegove vojske: gine 5.000 albanskih konjanika, mahom ljudi Đorđa Arijanita koji nakon toga stavlja zeta na distancu. Zatim ga izdaje sinovac Hamza Branilo Kastriot koji se vraća sultanu, dok Đorđe Strez Balšić (Skenderbegov sestrić) prodaje Turcima svoje utvrđenje. Osmanlije i Mleci pletu mrežu zavera oko njega, ali on uspeva da opstane.

Leta 1457. stiže 70.000 Osmanlija na čelu sa Isak-begom i izdajnikom Hamzom. Skenderbeg dugo izbegava bitku, a onda kad su ga svi otpisali, iznenada napada turski logor i satire ga. Pola turske vojske je ili mrtvo ili zarobljeno, skupa sa svim blagom. Hamzu šalje u napuljsko zatočeništvo, sa Mehmedom II potpisuje petogodišnji mir, a papa mu daje titulu "prvaka Hristovog" (lat. Athleta Christi).

O proleću dve godine docnije u Kroju stiže rasprestoljeni despot Stefan Branković, a nakon sloma Srpske despotovine te godine počinju njih dvojica da kuju planove o savezništvu i oslobođenju, ali od toga nema ništa. Stefan naredne godine ženi drugu ćerku Đorđa Arjianita, Angelinu, koju naša Crkva danas slavi kao Prepodobnu mati Angelinu, i oni uskoro odlaze u Italiju.

Skenderbegovi šlem i mač koji se danas čuvaju u Beču. Foto: Wikimedia Commons/Lumturi1989

1460. godine na poziv novog napuljskog kralja Ferdinanda, Skenderbeg intervenište u Italiji kako bi ugušio pobunu plemstva. Prvo šalje sestrića Ivana Streza Balšića sa 500 konjanika, a zatim lično sa 1.000 konjanika i 2.000 pešaka prelazi Otrantska vrata i tuče pobunjenike, nakon čega se vraća u Albaniju. Interesanta je njegova prepiska sa Đovanijem Orsinijem koji mu je nudio savezništvo samo da ostane po strani; Skenderbeg mu je kazao da Arbanasi nikada ne izdaju prijatelje, a Ferdinandu u pismu rekao: "Neka Gospod čuva Vaše Veličanstvo od bolesti i štete i opasnosti, ali šta god da se desi, ja sam prijatelj vrline a ne blaga".

Tri godine kasnije Skenderbeg odbija tri velike osmanlijske vojske zaredom, a nanosi im težak poraz i kod Ohrida tako što glumi povlačenje zbog čega Turci izlaze na bojište. Tokom pobede aprila 1465. u tursko zarobljeništvo padaju njegovi zapovednici Moisi Golemi i Vladan Đurica; Osmanlije odbijaju i otkup i razmenu, te ih žive deru, posle čega Skenderbeg više ne uzima zarobljenike.

1466. počinje druga turska opsada Kroje čijom odbranom zapoveda Tanuš Topija, dok Skenderbeg po Italiji kamči novac. Papa Pavle II je, međutim, škrt pa Đurađ u jednom trenutku ima problem čak i da plati račun za stan u kojem je odseo, što ga navodi da ogorčeno prokomentariše da bi umesto što se bori protiv Otomana trebalo da se bori protiv Crkve. Nakon povratku u Albaniju stupa u savez sa Lekom Dukađinijem i tuče Osmanlije u još nekoliko navrata, napokon razbija i opsadu Kroje, ali tada stiže poslednja turska vojska pod komandom velikog vezira Mahmud-paše Anđelovića koja uništava ionako već umornu, izmrcvaljenu i isceđenju zemlju.

Smrt Skenderbega, drvorez iz XVI veka. Foto: Wikimedia Commonsa/zeri.info

Skenderbeg se skriva u planinama, beži na obalu, planira da sakupi preživele albanske velikaše u Lješu radi novog saveza, ali se razboljeva i umire od malarije 17. januara 1468. godine. Kralj Ferdinand šalje Đurađevoj udovici i sinu Jovanu pismo saučešća u kojem piše da je "Skenderbeg nama bio kao otac" te da "žalimo ovu smrt ne manje nego smrt kralja Alfonsa". Jovan II Kastriot (koji je oženio Jerinu Branković, ćerku despota Lazara) nastavlja očevu borbu, čak i nakon pada Kroje i Skadra, kao i njegov sin Đurađ II, izbijaju i ustanci nevezani za njih, ali sve je uzalud.

Napuljsko kraljevstvo je narednih decenija primilo veliki broj albanskih izbeglica, što vlastele što prostog puka, a njihovi potomci i dalje žive na jugu Italije. Kastriotima su dodeljene zemlje i titule: Jovan II je postao grof Spoleta i vojvoda San Pjetra (potomci njegovi sa Jerinom po ženskoj liniji danas su pripadnici Kuće Sanseverino). Skenderbega čak su i Osmanlije "poštovale": kada su zauzeli Lješ, otvorili su njegovu grobnicu i od kostiju ovog heroja pravili talismane verujući da će im uliti hrabrost.

Mnogo se priča o etničkoj pripadnosti Kastriota, pa se tvrdi da su oni bili Srbi. Samo prezime Kastriot možda dolazi od grčke reči "kastro" koja dolazi od latinske "kastrum", što znači "tvrđava, utvrđenje, kaštel", što može biti u vezi sa prvobitnim kastelanstvom u Kanini; ali, možda dolazi i od toponima: dva kandidata za to postoje, selo Kastriot kod Debra, ili pak Kastrat kod Skadra.

Grb Kuće Kastriot čiji je najpoznatiji pripadnik bio Skenderbeg. Foto: Wikimedia Commons/Nicholson1989

Šta su tačno bili po daljem etničkom poreklu nemoguće je utvrditi i raščivijati jer stvari nisu tako jednostavno kakvima se čine. Međutim, albanski hroničar Đon Muzaka, pripadnik jedne od najmoćnijih arbanaških kuća u srednjem veku, piše 1510. godine da je Đurađ Kastriot bio "srpske prirode". Neki zapadni istoričari pre dva veka su spekulisali o zetskom bratstvu Branilovića kao rodovskom ishodištu Kastriota, a nemački istoričar Franc Babinger o srpskom kefaliji Branilu kao Đurađevom pradedi govori i pre pola veka. Drugi izvori takođe govore o srpskom poreklu Pavlovog oca. Neki pominju i grčko.

Ipak, do početka XV veka izvesno je da su bili u dobroj meri poarbanašeni, mada ne u potpunosti. O ovome treba pažljivo pričati i ne donositi prenagljene zaključke i proizvoljne ocene, iz nekoliko razloga. Prvo, etnički identitet u srednjem veku nije bio zacementiran kao danas, a ni danas čak nije zacementiran koliko se obično misli. Drugo, nije bio nevažan, ali nije bio ni u tolikoj meri bitan jer su druge stvari bile mnogo važnije: religija, porodica, feudalna lojalnost, ekonomija.

Otac Pavla Kastriota možda jeste bio Srbin, ali su oni do Skenderbega postali, ako ne totalno poarbanašeni a ono verovatno utopljeni u arbanaški politički, jezički i kulturni milje, uprkos tome što su albanske etničke granice tada bile znatno uže nego danas (moguće da su obuhvatale samo delove severne i centralne današnje Albanije). Reći da je Đurađ Kastriot bio srpski junak kojeg su nam Albanci ukrali, isto je kao da nas same neko optuži da smo ukrali Zorana Radmilovića (kao unuka nemačkog doseljenika Riharda Langa) od Nemaca, ili da Ruse neko optuži da su ukrali barona Vrangela (kao izdanka baltičko-nemačke vlastele) od Nemaca.

Đurađ Kastriot zvani Skenderbeg, ilustracija Koste Madrovića iz 1885. godine. Foto: Wikimedia Commons/Ilustrovana istorija srpskog naroda od najstarijih vremena do proglašenja nove kraljevine/Kosta Mandrović

Šta god da je bio Skenderbegov pradeda, ili čak i on sam, ipak je delovao i slavu sticao mahom među Albancima i mahom sa Albancima. Mahom! Uostalom, celog života se potpisivao isključivo kao "gospodar Albanije". Sećanje na njega opstalo je posebno kod Arbanasa u Italiji, ali takođe i kod Albanaca na Balkanu.

Pisali su i Srbi o njemu, da se razumemo. Njegoš u "Gorskom vijencu" kaže da je "Skenderbeg srca Obilića"; Martin Segon, srbokatolički ulcinjski biskup, piše 1480. godine prvu kratku biografiju Đurađa Kastriota; petnaestak godina kasnije Konstantin Mihailović od Ostrovice piše "Janičareve uspomene" u kojima Skenderbeg igra bitnu ulogu.

Ali, to ništa ne govori o njegovom identitetu jer svi su pisali o Skenderbegu: albanski iseljenici u Italiji, italijanski hroničari, danski filozof Ludvig Holberg ga naziva jednim od najvećih vojskovođa ikada, engleski pisci u XVIII veku pišu drame o njemu, Vivaldi početkom tog stoleća komponuje operu "Skenderbeg". On je postao legenda i na Balkanu i na Zapadu još za svog života, zato što je bio istinski junak. Problem nama je, možda, da priznamo da Albanci imaju junaka.

Skenderbegova bista. Foto: Wikimedia Commons/Avi1111

(O. Š.)

Tagovi: Albanci, Albanija, Aragon, Arbanasi, Crkva, Đurađ Kastriot, Grci, Grčka, Hrišćani, Hrišćanstvo, Islam, Istorija, Italija, Katolička crkva, Mletačka republika, Muslimani, Napuljsko kraljevstvo, Osmanlije, Osmanlijsko carstvo, Otomanska imperija, Otomansko carstvo, Papa, Pravoslavci, Pravoslavlje, Pravoslavna crkva, Šiptari, Skenderbeg, Skenderbegov trg, Srbi, Srbija, Srednjevekovna Srbija, Srednji vek, Turci, Turska, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (47)
Poređaj komentare:
  • S
    SM

    Otac mu je sigurno bio Srbin kaze pisac,a za DJordja se ne zna sta je bio.Da pitamo dete od tri godine,mozda nam ono kaze.

  • B
    bekim

    E vala bas ste cudni ljudi.valjda ste svesni sta pricate !Mene nece moci niko da ubedi da i vi sami verujete u ovome!

  • K
    Kosovka

    Srbin pravii....

Ajnštajn i dalje važi za velikog naučnika, a sada su njegovi dnevnici otkrili jednu mračnu tajnu

Zbog čega je ovo jedna od najčuvenijih slika holokausta (FOTO)

Na današnji dan venčali su se kralj Aleksandar i kraljica Marija: Samo je jednoj zemlji bilo zabranjeno da dođe na kraljevsku svadbu (FOTO) (VIDEO)

OSOVINA BALTIK-JADRAN: Poljaci su predlagali moćnu super-državu koja bi nas spasila od užasa Drugog svetskog rata, ali je neko rekao STOP

SUDBONOSNA BITKA: Na obali reke Jarmuk 636. godine muslimani su poklali celu hrišćansku vojsku i stvorili novi svetski poredak (FOTO)

Šta vidite na ovoj fotografiji?

STARA DŽAMIJA USRED MAĐARSKE: Za razliku od nas, oni nisu srušili sve što miriše na Turke (FOTO)

SRBA U 2. SVETSKOM RATU STRADALO POLA MILIONA?! Procentualno nas umrlo 7,5 odsto, a Hrvata 5 odsto? Bošnjaci najgore prošli? (FOTO)

Ustaša je sekao deo po deo tela starca Vukašina i onda ga bacio u jamu: Neobična ikona srpskog sveca, kojeg su zverski ubili u Jasenovcu (FOTO)

Skandalozni brak vojvode od Saseksa i njegove supruge: Nisu u pitanju princ Hari i Megan, ali je i on bio riđ, a ona starija od njega (FOTO)

Pepeljugine zle sestre su slovenskog porekla, a Snežanin otac napada "neprijatelja sa Istoka": Kako su nacisti prilagođavali čuvene bajke

Ruski Supermen je bio svetski rekorder u ronjenju: Izvukao je 30 putnika iz potonulog trolejbusa i jedva ostao živ (FOTO)

Tri puta sam dobio batine od Tita: Miša Broz otkrio sve o svom odnosu sa ocem

Desant na Drvar, simbol partizanske borbe: Najspektakularnija operacija u II svetskom ratu, cilj nacista - uništenje NOVJ i zarobiti Tita (VIDEO)

Ovo je prava Albanija, a ne ona koja se nalazi na Balkanu i za koju svi znaju (FOTO)

Ova slika Hrvata stoji na ulazu u UN, a naše komšije ga se stide: Podigao je stisnute šake i uzviknuo "Smrt fašizmu - sloboda narodu!"

Treba li 21. maj, dan kada je 1349. godine car Dušan u Skoplju obnarodovao Zakonik, proglasiti za državni praznik i kako biste ga vi nazvali?

Hitler mu je bio kum na venčanju, a onda ga je posle smrti zamenio kao vođa nacista: Tvrde da je upravljao Rajhom posle rata iz Južne Amerike (FOTO)

Praistorijski ljudi živeli su u podnožju Petrovaradinske tvrđave: Arheolozi su došli do fantastičnih otkrića u srpskoj Atini (FOTO)

CELA ISTINA O ČETNIČKOM KONGRESU U SELU BA: Da su pobedili, Jugoslavija bi bila federativna monarhija kao danas Ujedinjeno Kraljevstvo (FOTO)

Da li su ovo stvarne granice Irana? Jedni ovo nazivaju Velikim Iranom, a drugi „iranskim kulturnim kontinentom“

Da kapitalizam ne mora biti zlikovački sistem pokazuje jedan izvanredni potez najveće švedske banke. U vezi je s fudbalom

Tanki spisak neutralnih zemalja u 2. svetskom ratu bio bi deblji bez „hrabrih“ nacija koje su Nemačkoj objavile rat kad se našla na kolenima

Evita Peron, voljena prva dama Argentine: Suprug joj je bio surovi diktator, borila se za prava žena i siromašnih, a imala skupoceni nakit i haljine (FOTO) (VIDEO)

POSLEDNJI POTURICA: Omer-paša Latas „u grob poneo srpsko srce“, bio Milošev petokolonaš u Carigradu, kao sultanov maršal klao bosanske age i begove (FOTO)

Vladimir je prvi čovek koji je umro u svemiru: Svi su ga slušali uživo kako plače i viče. Nikome nije bilo dobro zbog njegovih poslednjih reči

Nacistička propaganda je bila Hitlerovo najjače borbeno sredstvo: Medijima i posterima su širili mržnju, a za sve je zaslužan samo jedan čovek (FOTO) (VIDEO)

Luj XIV se okupao samo dva puta u životu, a vladao je 72 godine: Najgore je bilo slugama koje su ga budile i oblačile u oblaku smrada (FOTO) (VIDEO)

Šta je Karl Marks zaista govorio o Srbima?

200 godina od rođenja Karla Marksa: Najveći kritičar kapitalizma i revolucionar, koji je uveo u svet socijalizam i komunizam (FOTO) (VIDEO)

1. maj u srpskim novinama 1934. godine: Udarna vest bila proslava Praznika rada u Trećem rajhu, sukobi u Parizu u drugom planu

Srpsko-austrijska opsada turskog Beograda na jedinstvenom 300 godina starom meksičkom paravanu

73 godine od smrti nacističkog monstruma: Hitler imao jedan testis, nikada nije ušao u logor, a bio je nominovan za Nobelovu nagradu za mir (FOTO) (VIDEO)

Ova slika je nastala dva meseca nakon rođenja Ratka Mladića, na putu pored mesta gde se rodio

Podsetimo se kako su i zašto su Rusi i Englezi 1941. bez objave rata napali i okupirali Iran, a u svetlu novih američkih pretnji ratom toj zemlji

BOJ NA ČOKEŠINI — SRPSKI TERMOPILI: Tačno je 214 godina od herojstva 303 hajduka koji su zaustavili čitavu tursku vojsku (FOTO)

Šta je Miloš Obrenović diktirao Vuku Karadžiću: "Neka se je*u kao što su počeli, mi da se u je**činu ne mešamo" (FOTO)

OVO SU FOTKE I REČI ZA KOJE HRVATI NE ŽELE DA ZNAJU: Trijumfalni ulazak pobedničke srpske vojske u Zagreb 1918.

Točkove istorije pokreću sitnice: Primio zlatni sat i 100.000 pezeta kao mito, izazvao smrt milion ljudi

Dubrovčani izmislili karantin, prvi u Evropi ukinuli ropstvo, doneli zakon o osiguranju i mere protiv požara, a za vreme cara Dušana osnovali starački dom

Ko je bila kraljica Ana Dandolo, čukunbaba cara Dušana, i da li je Stefan od pape dobio krunu jer ga je nagovorila da odbaci pravoslavlje (FOTO)

Svi ljudi koji traže vraćanje smrtne kazne treba da pročitaju ovu priču o jednom od najčuvenijih suđenja u istoriji