ZABORAVLJENE HEROINE: Ruske milosrdne sestre leče srpske vojnike u Nišu 1915. godine (FOTO)
Kada je izbio Prvi svetski rat, Ministarski savet Kraljevine Srbije podelio je zemljište naše države na sanitarne sektore i lekarima iz svake savezničke sile prepustio delovanje u nekima od njih. Rusima je tako pripala oblast oko ratne prestonice Niša
„Delatnost našeg Komiteta (za pomoć Srbiji i Crnog Gori; prim. nov) bila je usredsređena prvenstveno na Niš. Nismo želeli da se rastržemo, već i stoga što su u Srbiju uveliko pristizali Englezi, Francuzi, Amerikanci, svi sa ogromnim sredstvima i željom da pomognu. Srbija je bila podeljena na sektore a nama je ostala oblast oko Niša.“
Preporučujemo
Jedna duhovita anegdota koju vam nisu pričali na časovima istorije, a koja pokazuje šta je zapravo bila Sparta u antičkoj Grčkoj
Ovo je jedna od najpotresnijih slika srpske vojske na Krfu. Zove se „Maslinove grane ne mogu zameniti šljive u Srbiji“ (FOTO)
Tim je rečima knez Grigorij Nikolajevič Trubecki opisao okolnosti pod kojima su ruski humanitarci delovali na teritoriji Kraljevine Srbije koncem 1914. te tokom 1915. godine.
Na čelu tzv. Ruskog hirurškog odreda nalazio iskusni dr S. Sofoterov, isprva sa osam milosrdnih sestara i to Marijom Stepanovnom, Atanasijom Markovnom, Marijom Segejevskajom, Anom Istominom, Pelagijom Fjodorovnom, Tatjanom Beliponovom, Natalijom Barlacekovom i izvesnom Kuovom.
Pored toga, postojala je ispostava Moskovske hirurške bolnice u zgradi Prve niške gimnazije, Infektivna bolnica pored železničke stanice, Aleksandrinska infektivna bolnica, te četiri kuhinje za podelu toplih obroka izbeglicama iz okupiranih krajeva našeg kraljevstva, kao i jedno sirotište.
Kao što možete videti na prvopriloženoj fotografiji, ruski sanitarci takođe su bili povremeno i pridodavani srpskim sanitetskim vozovima (koje je srpska vojska, prema nekim nepotvrđenim izvorima, jedina među balkanskim državama imala).
Postoje i ruski lekari koji su samoinicijativno bili došli u Niš, poput stomatologa dr Malahova, dr Romana Ercenberga, dr Elene M. Subžinskaje, dr Borisa V. Kaca, dr Vitalije Olševske, dr Arona Zageljmana, dr Jevgenija Konstantinovskog, kao i dr Baraboškina koji je u Srbiju stigao iz političkog egzila u Švajcarskoj i kojeg je naša vlada uputila bila u Aleksinac te koji je umro služeći srpski narod.
Mnogi među njima, skupa su sa srpskom vojskom prešli preko Albanije i nastavili svoj rad na Solunskom frontu, a nakon oporavka na Krfu. U tom periodu 1914-1915. godine iz Ruske je imperije u Kraljevinu Srbiju stiglo i pedeset vagona medicinske opreme, hrane, odeće, te drugih potrepština za pomoć Srbima.
Rusi su takođe počeli da obilaze i privatne kuće po zabačenim selima u svom sektoru, u sklopu borbe protiv pegavog tifusa i drugih zaraznih bolesti, borbe kojoj su najveći doprinos dali sami Britanci čiji je epidemiolog dr Džordž Stamers odmah po dolasku predao srpskoj vladi spisak od sedam praktičnih predloga za zaustavljanje epidemije (od kojih je „srpsko bure“, jednostavni parni dezinfikator garderobe, bio najvažniji).
„Raščulo se nadaleko po selima i nije nam bilo potrebno tražiti bolesnike koji su se skrivali, kako se to događalo u susednim reonima. Naš metod su uskoro prihvatili Amerikanci, a Englezi su kopirali naš metod delenja besplatnih obroka“, sećao se kasnije dr Sofoterov.
Zajednični napori svih naših saveznika, ne samo Rusa već i pomenutih Britanaca, Francuza i Amerikanaca, pa i drugih stručnjaka iz neutralnih zemalja poput Holandije (tražiti odgovor na pitanje čija je podrška bila najveća besmisleno je, ali treba biti iskren i reći da Rusi nisu prednjačili uprkos tome što je ovaj kratski tekst samo njima posvećen, budući da smo se ranije bavili pomoći drugih), dali su brze rezultate.
Tako je srpska epidemija pegavca, koja je po oceni britanskog doktora Vilijama Hantera „bila najneočekivanija po nastanku, i najbrža u porastu i obimu“, istovremeno postala „najbrže zaustavljena epidemija u istoriji“. Ali ne pre nego što je odnela pola miliona života.
(O. Š.)
Povezane vesti
Sprečen atentat na Zelenskog: Uhapšen državljanin Poljske, evo kakav plan je imao
Za ulazak u EU čak 79 odsto Crnogoraca: Evo šta su rekli koliko im je Srbija bitna kao saveznik
Nemačko Ministarstvo pozvalo na razgovor ruskog ambasadora nakon privođenja za špijunažu
Protekcija u Kremlju? Putinova koleginica sa fakulteta izabrana za predsednicu Vrhovnog suda Rusije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
(FOTO) Žena dovezla MRTVACA u banku da joj potpiše papire za kredit! Gurala mu olovku u ruke, na šalteru je sumnjičavo gledali: "Malo vam je UBLEDEO..."
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
PREMINULI NAJSTARIJI SIJAMSKI BLIZANCI NA SVETU Jedno od njih je menjalo pol, svako je imao svoju sobu I NIKADA NISU HTELI DA SE RAZDVOJE
Željko
Treba odati priznanje svim ljudima na prvom mestu a i državama koje su pomogle našem narodu.
Podelite komentar