TROJKA U ČAMCU: Vatrena pornografska scena na zidu jedne rimske vile neće ni danas nikoga ostaviti ravnodušnim

Starorimska freska iz jedne vile u Pompeji prikazuje „trojku“ u čamcu na Nilu. Foto: Wikimedia Commons/WolfgangRieger/Marisa Ranieri Panetta (ed.): Pompeji. Geschichte, Kunst und Leben in der versunkenen Stadt. Belser, Stuttgart 2005, ISBN 3-7630-2266-X, p. 211

Savremenom čoveku svaki prizor seksualnog odnosa — bilo da se radi o crtežu, slici, fotografiji ili video-snimku — spada u domen erotike ili pornografije, u zavisnosti od toga da li je snošaj eksplicitno ili implicitno prikazan. Nešto može biti erotično čak i ako postoji prizor samo jedne žene, ali po svemu sudeći Stari Rimljani ne samo da nisu pravili tu razliku nego im je ono što mi danas doživljavamo kao erotiku i pornografiju spadalo u domen svakodnevne normalnosti i života.

Najbolje se to vidi iz ostataka starorimske kulture: recimo, neretko se na zidovima palata i vila ondašnje aristokratije i višeg staleža mogu pronaći seksualne scene, posebno u spavaćim sobama. Imalo je to za cilj razbuktavanje strasti, ali je imalo i svoju estetsku funkciju. Uostalom, zna se dobro za šta služi „spavaća soba“ jednom bračnom paru: spavanje je tu gotovo sekundarno u odnosu na zadovoljavanje pohote.

Seksualnost u Starom Rimu se često karakteriše kao „nesputano“, ali to je verovatno preterivanje koje dolazi kao posledica kasnijih hrišćanskih interpretacija. Neka „pravila lepog ponašanja“ svakako su postojala, paralelno sa slobodnom seksualnošću: cenzori su znali da čoveku oduzmu senatorski ili viteški status zbog rđavih seksualnih navika koje su donosile javnu sramotu (lat. Pudor), a sa druge strane „zdrava seksualnost“ bila je promovisana od strane rimske religije jer je dovodila do razmnožavanja a samim tim i do prosperiteta države (nerotkinje su sedele na Jupiterovom falusu u njegovom glavnom hramu na Kapitolu).

Starorimska freska iz jedne vile u Pompeji prikazuje „trojku“ u čamcu na Nilu. Foto: Wikimedia Commons/WolfgangRieger/Marisa Ranieri Panetta (ed.): Pompeji. Geschichte, Kunst und Leben in der versunkenen Stadt. Belser, Stuttgart 2005, ISBN 3-7630-2266-X, p. 211

No, svejedno, Stari Rimljani definitivno nisu bili puritanci (bilo je i homoseksualnosti koja nije bila moralno pitanje kao danas, mada reči „homoseksualno“ i „heteroseksualno“ nisu postojale), što se najbolje može videti iz ove freske otkrivene na zidu jedne vile Pompeji.

Na njoj je prikazana „trojka“ u čamcu okruženom zverinjem. Scena se odigrava na Nilu, a seksualne scene u starorimskoj umetnosti koje se odigravaju na toj egipatskoj reci najčešće i prikazuju pozu „a tergo“, često upravo u kombinaciji sa felacijom, kao u ovom slučaju. Ne znamo tačno gde se u okviru vile nalazila, a od toga zavisi njena interpretacija: ako je bila u spavaćoj sobi muža i žene, onda je sve jasno, ali ako je bila u javnom prostoru u kojem se primaju gosti (što je možda verovatnije jer je u pitanju „trojka“), onda je možda imala za cilj da dovede do svingerskih orgija. Bilo kako bilo, iz ove freske se može zaključiti da neke seksualne preferencije opstaju kroz čitavu istoriju.

Izgleda da je postojala u ono doba, u tom grčko-rimskom svetu, situacija slična ovoj današnjoj: sa jedne strane postojala je norma a sa druge sloboda. Neki su bili slobodni, drugi su bili normativni. Žene iz patricijske klase, ili one koje su ih podražavale, koje su „držale do sebe“ svakako nisu negovale raskalašnost; one koje nije bilo briga za normu — jesu.

(Telegraf.rs)