Najstarija republika na svetu nalazi se nedaleko od Srbije, ali nema šanse da pogodite o kojoj zemlji se radi

Tvrđava Guaita iz XI veka nalazi se na istoimenom vrhu Monte Titana, planine u San Marinu. Postoje još dva vrha i dve tvrđave: De La Frata i Montale. U podnožju je Grad San Marino. Foto: Wikimedia Commons/Ricardo André Frantz

San Marino je peta najmanja zemlja na svetu, ali je zato najstarija preživela republika — barem oni tako tvrde, a imaju čime da tu tvrdnju i potkrepe. Predanje kaže da je San Marino osnovan 301. godine, nakon što se zidar i hrišćanin po imenu Marinus (kasnije kanonizovan) doselio sa dalmantinskoga ostrva Raba 297. a nakon poziva rimskog cara Dioklecijana da se obnove zidine Riminija koje su uništili liburnijski gusari.

Preporučujemo

Po dolasku je prvo postao đakon kojeg je zaredio riminski biskup Gaudencije, ali se povukao u Monte Titano (srp. planina Titana, danas najviša tačka San Marina) nakon što ga je neka luda žena na ulici optužila da joj je muž koji ju je ostavio. U planini je sagradio malu kapelu i živeo kao pustinjak, ali se kapela brzo pretvorila u manastir.

Tokom tih poslednjih godina progona hrišćana u Rimskom carstvu, taj kraj je postao svojevrsno utočište vernika. Posle Marinovog osnivanja kapele-manastira, vlasnica imanja na kojem se zajednica razvila, žena po imenu Feličisima, poklonila im je zemlju, savetujući ih da uvek žive složno. Monah po imenu Euđipio početkom VI veka spominje tu zajednicu, koja se prvo zvala „Zemlja Svetog Marina“ da bi onda ubrzo promenila ime u „Republika Svetog Marina“ — Republika San Marino.

Premda su tokom ranog srednjeg veka bili feud vojvode od Spoleta, bili su slobodna komuna sa sopstvenom upravom i saborom u kojem su, po ugleda na antičku Rimsku republiku, sedele starešine svih porodica. Sabor je bio poznat kao „Arengo“. 1243. uspostavljeno je nameštenje „kapetana-regenta“, kojih ima dvoje u svakom trenutku i koji vrše dužnost državnih poglavara, opet po ugledu na Stari Rim u kojem su postojala dva konzula sa tom ulogom; ta institucija i dalje postoji, a danas kapetane-regente bira Veliki i opšti savet (skupština) obično iz dve suparničke a najjače partije kako bi postojao balans, i daje im šestomesečni mandat.

Monte Titano je planina u Republici San Marino u čijem se podnožju razvila najstarija postojeća republika na svetu. Foto: Wikimedia Commons/Nickel Chromo

Nakon što su odbili nekoliko osvajačkih pokušaja tokom kasnog srednje veka, koje su pokretali gospodari Montefeltra iz Kuće Malatesta, te gospodari Urbina, od rimskoga pape dobili su 1463. nekoliko obližnjih zamkova i gradića: Fiorentino, Monteđardino i Seravale. Kasnije te godine republici se priključio i Faetano. Teritorija im se od tada nije menjala.

Početak njihovog trenutnog nekodifikovanog ustava datira se na 8. oktobar 1600. godine kada su proglašeni Statuti koji su i dalje na snazi (mada su malo dopunjeni prethodnih decenija), zbog čega se smatraju najstarijim važećim na svetu. Dve godine kasnije sa Svetom su stolicom, odnosno papom Klimentom VIII, potpisali sporazum o zaštiti, koji je stupio na snagu 1631. Tih vekova, severna Italija bila krcata raznim državicama, od Venecije i Mantove preko Milana i Sijene do Đenove i Firence, i mnogih drugih, ali je samo jedna uspela da preživi ujedinjene Italije sredinom XIX veka: Republika San Marino.

Takođe, jedina je uspela da preživi Napoleonovu okupaciju severne Italije, i to zato što je Bonaparta bio očaran njihovim idealima koji su se poklapali sa idelima Francuske revolucije; ne samo što je „preživela“ Napoleona, nego im je on još davao i pomoć u žitu, i priznao ih 1797. kao nezavisnu zemlju Mirom u Tolentinu koji je potpisan između Prve francuske republike i Papske države, što je potvrđeno i na Bečkom kongresu 1815.

Nakon toga su se dva puta oduprli političkim pritiscima iz Svete stolice koja je želela da ih uvuče u Papsku državu, a kada je krenulo pomenuto ujedinjenje Italije rekli su velikom Garibaldiju da žele da ostanu svoji na svome. On je to ispoštovao, pre svega zbog ponašanja Sanmarinaca u godinama pre toga: primali su vam oni sve izbeglice koje su dolazile da traže spas i utočište, uključujući i samog Garibaldija i njegovih 250 momaka sa kojima je u jednom trenutku morao da se skloni na sigurno. Ipak, postoje neki sporazumi sa Italijom koji predviđaju ograničenja: zabranjeno im je uzgajanje duvana i proizvodnja industrijske robe koja je pod italijanskim državnim monopolom, zabranjen je direktan uvoz koji zaobilazi Italiju, ne mogu da imaju svoju valutu. U zamenu, San Marino dobija godišnju novčanu nadoknadu od vlade u Rimu, do 250 tona morske soli, 40 tona duvana, 20 tona cigareta i neograničenu količinu šibica. Na granici dve zemlje nema formalnosti.

Ulica u Gradu San Marinu. Turizam uz bankarstvo predstavlja glavnu ekonomsku granu Republike San Marino. Foto: Wikimedia Commons/ trolvag/panoramio.com/122708317

A pre i posle toga tri puta je bila nakratko okupirana: 1503. od strane Čezara Borđije, 1739. od strane papskog legata bez dozvole Svete stolice, i krajem Drugog svetskog rata. 27. jula 1944. nemačka vojska je poslala kominike kojim je upozorila Sanmarince da „nezavisnost neće moći dalje biti poštovana ako bude neophodno za tranzit trupa“, budući da su Saveznici nadirali iz pravca juga Italije, mada su naglasili da će pokušati da izbegnu okupaciju.

Interesantan je tok tih događaja leta 1944: tri dana nakon kominikea, nemačka medicinska jedinica stigla je u grad zahtevajući dve zgrade za uspostavu bolnice; dan kasnije, kada su shvatili da će njihova nezavisnost biti narušena, vlasti San Marina su napisale tri protestna pisma, jedno upućeno Joakimu fon Ribentropu, nemačkom šefu diplomatije, drugo Adolfu Hitleru i treće Benitu Musoliniju kojeg su Nemci ranije oslobodili iz zatočeništva i koji je na severu Italije uspostavio Italijansku Socijalnu Republiku; Musolini je obećao da će intervenisati u korist San Marina.

Do okupacije nije došlo, mada su se Saveznici i Sile Osovine sukobili na tlu San Marina krajem septembra meseca, posle čega su Saveznici okupirali republiku na dva meseca, pa se povukli. Tokom tog sukoba herojski narod San Marina (u tom trenutku njih 15.000) primio je 100.000 izbeglica.

Najuzvišenija Republika San Marino (kako i dalje glasi njeno nezvanično ime, koje je nekada bilo zvanično) bila je neutralna i u Prvom svetskom ratu, kao i u svakom drugom. Razlog zbog kojeg je Austrougarska prekinula diplomatske odnose sa njima bio je u tome, što su dve grupe od po deset dobrovoljaca pristupile italijanskoj vojsci, prva kao borci a druga kao bolničari. Zvanični slogan ove zemlje je jednostavan i ubojit: „Sloboda“. Srbima bi trebalo da se dopadne.

VIDEO: Odsekli se od straha kada su pored svojih kreveta videli dva lava

(O. Š.)