Da li će Fintech kompanije primorati banke da prihvate nova pravila?

Kako Izrael gleda na upotrebu kripto valuta?

Foto: Irena Herak, Shutterstock

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva Da li će Fintech kompanije primorati banke da prihvate nova pravila.

Izrael je država sa srazmerno najvećim brojem startap kompanija koje svojim radom ostvaruju značajan tehnološki napredak. Fintech kompanije u tom miljeu zauzimaju posebno mesto. Inovativnost novoosnovanih kompanija planski se stimuliše od strane same države, što u velikoj meri doprinosi ne samo uspehu mladih kompanija, već i ostvarivanju smelih ideja i tehnološkom napretku čitavog društva.

Oblast koja se naročito razvija i u kojoj se Izrael nalazi među vodećim zemljama sveta je informaciona bezbednost. Kriptografija ima posebno mesto i njena primena u oblasti kripto valuta će svakako imati znatnog uticaja na formiranje domaće kripto valute - Kripto Šekel.

Da li će i kada doći do emitovanja Kripto Šekela u ovom trenutku nije izvesno. Ono što je sigurno i što je potvrdila i Centralna banka Izraela je to da domaća kripto valuta sigurno neće biti anonimna. Dok se na ovu temu vode rasprave i prave analize u međuvremenu građani Izraela trguju bitcoinom i drugim kripto valutama kao i svugde u svetu.

Foto: Pixabay.com

U prethodnim nastavcima smo pominjali dilemu i rasprave koje se vode o tome da li je bitcoin valuta ili roba? U Izraelu ta dilema više ne postoji jer je u maju ove godine nadležni sud doneo presudu da je bitcoin roba. Isto važi i za druge kripto valute. Kao i na svaku drugu imovinu, izraelske vlasti su donele odluku o porezu koji je potrebno da plate vlasnici bitcoina.

Izrael trenutno oporezuje dobit od virtualne valute po stopi kapitalne dobiti od 25% za pojedince i 47% za korporacije. Očigledno je da se ne radi o malom iznosu. Imajući u vidu da je bitcoin anoniman, teško je precizno utvrditi obim trgovine i dobit koju su ostvarili građani Izraela. Prema nekim procenama građani Izraela na ime poreza od kripto valuta duguju oko 86 miliona USD.

Kako smo pisali u jednom od prethodnih nastavaka, kripto valute se mogu koristiti a često se i koriste za pranje novca. Ovaj postupak je olakšan osobinom anonimnosti vlasnika prilikom transakcija kripto valutama.

Iz pomenutog razloga, banke odbijaju da formiraju račune koje bi sadržale kripto valute a samim tim i poreske vlasti nemaju precizan uvid i transakcije i ne mogu da tačno da sagledaju koliki iznos poreza treba da naplate.

Foto: Pixabay.com

Pored opravdane bojazni od pranja novca putem kripto valuta, postoji i strah banaka da bi kripto valute mogle predstavljati konkurenciju bankarskom sistemu.

Strah dodatno povećavaju Fintech firme koje bez problema rade sa kripto valutama i koje stiču poverenje sve većeg broja klijenata. Kako bi nesmetano obaljali transakcije virtuelnim valuta, veliki broj građana Izraela otvara račune u Švajcarskoj, gde u takve transakcije moguće. Podsetimo se da je Švajcarska izgradila svoj bankarski sistem zasnovan upravo na anonimnosti uloga.

Da li je Švajcarska shvatila da će omogućavanjem transakcija kripto valutama uspeti da sprovede svoje klasične modele u novom, virtuelnom svetu? Preovladava uverenje da si iskusni švajcarski bankari uočili pravu priliku za zaradu.

Za sada, Izrael ne podržava upotrebu kripto valuta u bankama uz istovremeno saznanje da je potrebno da pronađu način naplate poreza. Slične dileme imaju i ostale zemlje, ali je Izrael svakako država koja ovom problemu posvećuje dužnu pažnju.

(Telegraf.rs)