Veselin Jevrosimović: Dug tehnologije

Vreme čitanja: oko 2 min.

Sistem koji je opterećen tehničkim dugom radi, ali usled previše nerešenih pitanja koja su gurnuta pod tepih predstavlja ogroman rizik za firme i organizacije

Foto: Shutterstock.com

Softverski inženjeri širom sveta znaju za pojam „tehnički dug“ (eng. technical debt) i uglavnom su svesni problema koje on sa sobom nosi.

Radi se o pojavi kada - usled kratkih rokova, nemara ili neznanja programera, nedovoljnog budžeta za dokumentovanje, zastarelih komponenti, pogrešno izabrane arhitekture rešenja ili lošeg projektovanja – dobijemo program koji nije optimalno napisan, ne postiže željene performanse i težak je za održavanje.

Sistem koji je opterećen tehničkim dugom radi, ali usled previše nerešenih pitanja koja su gurnuta pod tepih predstavlja ogroman rizik za firme i organizacije. Dug će pre ili kasnije doći na naplatu.

Foto: Milena Đorđević

U prethodnih nekoliko godina pitanjem tehničkog duga ne bave se samo programeri, jer ono postaje važna tema za ekonomiste i menadžere svih vrsta.

Naime, u širem smislu tehnički dug su i informacioni sistemi koji su možda napisani idealno i funkcionišu besprekorno, ali su zastareli i ne mogu da se nose sa modernim tokovima digitalnog doba. Budući da su informacione tehnologije relativno mlada oblast, ovi problemi ispoljavaju se tek u skorije vreme na globalnom nivou, i u značajnijoj meri.

Eksperti su prepoznali da potreba za podržavanjem standarda od pre nekoliko decenija usporava napredak i proizvodi nepotrebne troškove. Čak i kada koristimo najmodernije uređaje, oni u pozadini funkcionišu na protokolima i tehnologijama koje su odavno prevaziđene.

Dobar primer su bankarski sektor i avijacija.

Budući da su među prvima prigrlili računarsku tehnologiju sredinom prošlog veka, sada po mnogim pitanjima kaskaju za mlađim i manje uređenim oblastima, u kojima su procedure za zamenu softvera, hardvera i procesa rada značajno jednostavnije. Zbog toga će u narednih nekoliko godina pitanje tehničkog duga postati sve značajnije.

Izazov zastarevanja informacionih sistema, jednako kao i svih drugih sistema, nije novina i u velikoj meri je prirodna pojava. Da bi se sprečili ozbiljni problemi, potreban je permanentan rad na održavanju, ali i unapređenjima i planskim zamenama zastarelih komponenti.

U industriji informacionih tehnologija promene se dešavaju izuzetno brzo, napredak u toku samo jedne godine je neverovatan, pa je i ovaj proces ubrzan. Bitno je samo da postoji svest kod obe strane – onih koji programe naručuju i onih koji ih proizvode – da dug treba svesti na minimum.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)