Veselin Jevrosimović: Stanje stvari
Retko kada tvorci značajnih tehnoloških unapređenja mogu u potpunosti da predvide kako će njihovi izumi biti prihvaćeni i korišćeni od strane šire publike.
U slučaju uređaja i softvera koji imaju specifičnu namenu, primena najčešće odgovara namerama i planovima inovatora. Kod nekih opštih rešenja, iznenađenja su moguća i očekivana. Uvođenje veštačke inteligencije u javni prostor, pogotovo jer je urađeno pomalo na brzinu, jedan je takav slučaj.
Preporučujemo
Ova skrivena Viber opcija štedi bateriju i čini aplikaciju znatno bržom, a niko je ne koristi
Najbrži Bitcoin Layer-2 Bitcoin Hyper pretprodaja eksplodirala na 19,2 miliona dolara
Navršava se tri godine kako je javnosti predstavljen Četdžipiti (ChatGPT), verovatno najpoznatiji sistem veštačke inteligencije. Radi se o takozvanom velikom jezičkom modelu koji na osnovu uvida u ogromne količine sadržaja sa interneta može da "razume" pitanja i daje odgovore prirodnim jezikom, a u novijim verzijama i da programira, kreira fotografije i crteže, analizira dokumente i izvlači sažetke, piše tekstove i još mnogo toga.
Nedavno je napravljeno veliko istraživanje o tome kako ga više od 700 miliona korisnika upotrebljava. Prvi neočekivani nalaz je da se tek nešto više od četvrtine "razgovora" obavlja u poslovne svrhe. Od toga je 40% za pisanje, a opet većina otpada na uređivanje i prepravke tekstova korisnika, umesto pisanja od početka. To znači da su poslovni korisnici svesni mana veštačke inteligencije i da je uglavnom koriste kao pomoćni alat.
Zanimljivo je i da u 10% slučajeva ljudi Četdžipiti upotrebljavaju za obuku i podučavanje, što može da bude problem ako znamo da AI ume da pogreši. Ipak, glavni zaključak je da novi modeli polako zamenjuju klasičnu pretragu interneta, kao i da više od polovine redovnih korisnika potiče iz takozvane generacije Z (mladi rođeni između 1997. i 2012.).
O tome zbog čega se skoro 5% "razgovora" vodi na temu emotivnih problema ili svodi na isprazno čavrljanje, pisaću nekom drugom prilikom.
Mislim da većina nas nije svesna promena koje donosi uvođenje veštačke inteligencije u svakodnevnu upotrebu. Do sada u istoriji nismo imali situaciju da nešto što nije osoba donosi odluke u naše ime i upravlja sistemima važnim za funkcionisanje društva.
Osim toga, mogućnosti modernih softvera dovode u pitanje mnoge aspekte života – od pitanja kreativnosti i intelektualne svojine, preko potencijalnih zloupotreba i širenja lažnih vesti, do opstanka brojnih zanimanja.
Zbog toga su istraživanja poput ovde opisanog od presudne važnosti.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)