Držite važne fajlove na SSD disku u fioci? Evo zašto to može da vam obriše podatke bez ikakvog upozorenja

SSD diskovi su odavno potisnuli klasične hard diskove kada je u pitanju svakodnevno korišćenje. Brži su, tiši, troše manje struje i daleko su praktičniji za rad. Zbog toga ih većina ljudi danas koristi kao osnovni disk u računaru.

Međutim, problem nastaje kada se SSD koristi kao arhivski disk, odnosno za dugoročno čuvanje podataka van računara. Mnogi ljudi imajuSSD koji stoji u fioci, isključen godinama, sa idejom da su fajlovi zauvek bezbedni. Upravo tu nastaje ozbiljan rizik.

Preporučujemo

Za razliku od klasičnih hard diskova koji podatke čuvaju magnetisanjem ploča, SSD koristi električni napon u NAND ćelijama kako bi zapamtio jedinice i nule. Iako se SSD vodi kao neisparljiva memorija, to važi samo dok ćelije uspevaju da zadrže napon. Kada disk mesecima ili godinama nema napajanje, taj napon polako slabi i podaci mogu da nestanu.

Koliko dugo SSD zaista čuva podatke bez struje

Najjeftiniji SSD diskovi sa QLC memorijom mogu bezbedno da čuvaju podatke oko godinu dana dok su potpuno isključeni. Diskovi sa TLC memorijom u najboljem slučaju do tri godine. MLC modeli mogu da izdrže oko pet godina, dok su SLC diskovi jedini koji mogu sačuvati podatke i do deset godina bez napajanja.

Problem je što se ogromna većina potrošačkih SSD-ova danas oslanja na TLC i QLC memoriju. To znači da svaki disk koji stoji neuključen duže od jedne do tri godine može imati oštećene fajlove, delimično izgubljene podatke ili da postane potpuno neupotrebljiv.

Pouzdanost QLC memorije jeste unapređena poslednjih godina, ali granica bezbednog čuvanja i dalje ne prelazi par godina bez struje. Na brzinu gubitka podataka dodatno utiču temperatura, kvalitet čipa i starost samog diska.

Zbog toga se SSD danas ne smatra pouzdanim rešenjem za dugoročno arhiviranje, posebno kada su u pitanju fotografije, video materijal, poslovna dokumenta i istraživački podaci. Klasični hard diskovi takođe mogu imati probleme poput "bit rot" efekta, ali su značajno otporniji kada dugo stoje bez napajanja.

Zašto većina ljudi ipak nema razlog za paniku

Ovaj problem najviše pogađa profesionalce, fotografe, istraživače i sve koji godinama čuvaju arhive na diskovima koje retko priključuju. Za prosečnog korisnika, koji koristi jedan ili dva SSD-a u računaru, rizik je zanemarljiv jer diskovi nisu bez struje duže od nekoliko meseci.

U praksi, mnogo češće dolazi do gubitka podataka zbog lošeg napajanja, kratkog spoja ili fabričke greške, nego zbog gubitka napona u ćelijama. Takođe, SSD ima ograničen broj upisa, ali većina ljudi disk zameni mnogo pre nego što se taj limit i približi.

Drugim rečima, nema razloga za strah ako povremeno gasite računar, ostavljate ga neupaljenog danima ili čak mesecima. Problem nastaje tek kada se SSD godinama ne uključuje i stoji kao arhiva bez ikakve provere.

Upravo zato se kao jedina prava zaštita i dalje smatra pravljenje rezervnih kopija podataka. Pravilo 3-2-1 podrazumeva da imate tri kopije podataka, na najmanje dve različite vrste medija, uz jednu kopiju van kuće ili kancelarije. Kombinacija računara, eksternog diska, NAS-a i cloud servisa i dalje je najsigurniji model.

SSD je savršen za brz rad, ali nije pouzdan za dugoročno čuvanje podataka bez napajanja. Disk koji stoji u fioci godinama može vas dočekati sa delimično ili potpuno izgubljenim podacima.

(Telegraf.rs)