Da li je pouzdana energija nedostajući ključ digitalnog suvereniteta Evrope?

Evropski san o vođstvu u veštačkoj inteligenciji možda manje zavisi od zakona i etike, a više od toga da li može da održi svetla upaljenim.

Kako Sjedinjene Države i Kina šire svoja carstva veštačke inteligencije masivnim, energetski gladnim centrima podataka, Evropa se suočava sa osnovnim, ali kritičnim problemom: možda nema dovoljno pouzdane ili pristupačne energije da bi se takmičila.

Preporučujemo

Obuka naprednih modela veštačke inteligencije troši struju koliko i ceo grad. U Evropi, gde su troškovi energije i dalje dva do tri puta veći nego u SAD, ovo je postala glavna prepreka.

Od smanjenja zavisnosti od ruskog gasa nakon početka rata u Ukrajini evropsko energetsko tržište je postalo skuplje i nestabilnije. Amerika, sa svojim jeftinijim prirodnim gasom i velikim obnovljivim izvorima energije, uživa veliku prednost. Kina takođe ima jeftinu energiju, koju uglavnom pokreće ugalj, i strogo kontrolisanu nacionalnu mrežu.

Obe nacije imaju razmere za brzo širenje veštačke inteligencije, dok se Evropa suočava sa ograničenjima koja usporavaju njene ambicije. Ironija je u tome što kontinent koji predvodi zelenu tranziciju možda neće biti u stanju da pokreće upravo tehnologiju koja bi je mogla učiniti efikasnijom.

Zemlje poput Holandije i Irske čak su zaustavile izgradnju centara podataka jer su njihove električne mreže pod opterećenjem. Nemačka, uprkos tome što je evropska industrijska sila, bori se da poveže nove korisnike zbog kašnjenja u prenosu električne energije.

Ova uska grla čine kontinent manje privlačnim za rast veštačke inteligencije.

Politika oko energije je takođe složena. Zeleni plan EU podstiče investicije u obnovljive izvore energije, ali ostaje oprezan u pogledu energetski intenzivnih industrija poput veštačke inteligencije. Ekološke grupe protive se ugljeničnom otisku ogromnih centara podataka, a birači se plaše rastućih računa domaćinstava.

Kao rezultat toga, lideri nerado dodeljuju oskudnu energiju digitalnim kompanijama.

Pa ipak, iza ovih političkih debata leži dublja strukturna slabost: zavisnost Evrope od uvozne energije. Skoro 60 procenata energije EU dolazi iz inostranstva, uglavnom iz Norveške, SAD, Alžira i još uvek delimično Rusije. Ovo oslanjanje izlaže region cenovnim šokovima i političkim rizicima, ugrožavajući njegov digitalni suverenitet.

Evropski napor ka obnovljivim izvorima energije je postigao napredak, sa skoro polovinom njene energije sada iz zelenih izvora, ali sami obnovljivi izvori nisu dovoljni. Vetar i solarna energija zavise od vremenskih uslova, a prenosne mreže ostaju nerazvijene.

Nuklearna energija nudi stabilnost, obezbeđujući oko četvrtine električne energije Evrope, ali politički otpor i visoki troškovi usporavaju ekspanziju.

Bez pristupačne i pouzdane energije, Evropa ne može izgraditi održivu budućnost veštačke inteligencije.

U globalnoj trci za veštačkom inteligencijom, istinski suverenitet će pripadati onima koji mogu efikasno da proizvode i podatke i energiju, što ćemo videti u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)