Volim vas, mislite na mame i tate: Nastavnica sabila 15 dece u tesan wc, dok je monstrum ubijao đake po školi

Zamislite da ste učiteljica u prvom razredu. Da volite svoj posao iznad svega. I da jednog jutra, umesto dečjeg smeha, začujete pucnjeve. Ne na filmu. Ne u vestima. Ovde. U hodniku gde su koji čas ranije deca trčala i smejala. A sada vrište dok kao pokošeni padaju od metaka.

Kejtlin Rog-De Belis tog petka nije imala vremena da nazove muža. Nije imala vremena da napiše poruku mami. Imala je samo petnaest pari očiju koje su prestravljeno buljile u nju i pitale: Šta ćemo sad?

Preporučujemo

Dan kada je svet zanemeo: 14. decembar 2012.

Svet pamti taj datum kao jedan od najcrnjih u modernoj istoriji. Tog 14. decembra 2012. godine, dvadesetogodišnji napadač naoružan poluautomatskom puškom uleteo je u osnovnu školu "Sendi Huk" u Njutaunu, u Konektikatu (SAD). Za manje od nekoliko minuta, u besomučnom i neshvatljivom naletu besa, oduzeo je 26 života. Među njima je bilo dvadesetoro dece starosti od samo šest i sedam godina, i šestoro zaposlenih koji su pokušali da ih zaštite.

Dok su se kroz školski razglas mešali krici, lomljava stakla i zaglušujući rafali, Kejtlin je stajala pored table. Zvuk koji ulazi pod kožu i ne izlazi bio je preblizu. Shvatila je da je evakuacija kroz hodnik sigurna smrt. Imala je samo sekunde da osmisli plan.

U uglu njene učionice nalazio se mali, uski toalet za osoblje, dimenzija jedva 1,2 sa 1,2 metra. Prostor u koji jedva staje jedna odrasla osoba. Kejtlin je munjevito donela odluku koja će promeniti sudbinu petnaest porodica. Rekla je deci da brzo i bez reči uđu unutra.

Foto: Dimitrios Kambouris / Getty images / Profimedia

U taj minijaturni prostor ugurala je petnaestoro sedmogodišnjaka i sebe. Bilo je toliko tesno da su dečica morala da stoje na WC šolji, vise sa zidova i bukvalno se penju jedni drugima na ramena kako bi se vrata uopšte zatvorila.

Nakon što je okrenula ključ, Kejtlin je učinila poslednji očajnički korak – kroz toaletna vrata je izašla na sekundu, masivna metalna kolica sa materijalom privukla ispred vrata učionice da barikadiraju ulaz, a zatim se vratila u mrak. Ugasila je svetlo. Počelo je čekanje.

"Ja ne želim da umrem, želim Božić"

Spoljašnji svet pretvorio se u pakao. Sa druge strane tankog zida čuli su se krici njenih kolega i dece iz susednih učionica koje je monstrum likvidirao. Prvačići su počeli da plaču – bez zvuka. Znali su da ne smeju da zakašlju. Nisu smeli da dišu preglasno.

Maleni Džek je pokrio usta obema rukama, a oči su mu bile toliko širom otvorene da je Kejtlin u tom mraku videla svoj odraz u njima. Jedan dečak je u samrtnom strahu tiho šapnuo: "Ja ne želim da umrem, želim Božić."

Uverena da su to poslednji trenuci njihovih života i da će ubica svakog sekunda razvaliti vrata, Kejtlin je donela odluku. Ako moraju da odu, otići će sa osećajem da su voljeni. Stala je ispred njih, raširenih ruku, prekrivajući ih telom poput ptice koja brani svoje ptiće.

"Volim vas. Sve će biti u redu. Gledajte u mene, mislite na svoje mame i tate", šaputala im je u mraku.

Želela je da njeno lice i reči ljubavi budu poslednje što će ta deca videti i čuti na ovom svetu, a ne hladna cev i lice ubice.

Nakon večnih i užasnih četrdeset minuta u potpunom mraku, tišini i strahu koji ljudski um jedva može da pojmi, koraci u učionici su ponovo odjeknuli. Vrata toaleta je neko počeo da lomi.

Bila je to policija. Vikali su da su spasioci, da je gotovo. Ali Kejtlin, slomljena od šoka, nije smela da veruje rečima. Pre nego što je otključala vrata, tražila je od njih da kroz prorez ispod vrata provuku svoje policijske značke. Tek kada je pod prstima osetila hladan metal zvanične legitimacije, otvorila je vrata.

Izvela je svih petnaestoro dece na svetlost dana. Bez i jedne jedine ogrebotine.

Danas, godinama nakon masakra u školi "Sendi Huk", slika tog malog, mračnog toaleta u kome je u jednom kvadratu visilo 16 života stoji kao najveći spomenik ljubavi, prisebnosti i nadljudske hrabrosti. Kejtlin Rog De-Belis nije spasila samo petnaestoro dece. Spasila je veru u to da i u najdubljem mraku, svetlost jedne učiteljice može pobediti svako zlo.

(Telegraf.rs)