Svaki drugi mladić u Srbiji veruje nepoznatima na internetu: Posledice su katastrofalne

Milenijalci se ponose svojom tehnološkom pismenošću, ali novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva zabrinjavajuću istinu o njihovom digitalnom ponašanju. Šest od deset milenijalaca u Srbiji ne proverava uvek autentičnost svojih online kontakata, što ih čini ranjivima na različite oblike digitalne prevare.

Rezultati ankete pokazuju da 66% milenijalaca u Srbiji smatra da su digitalno najpismeniji članovi svojih domaćinstava. Uprkos tom samopouzdanju, čak 61% ispitanika priznaje da ne vrši redovnu proveru identiteta osoba sa kojima komunicira na internetu.

Preporučujemo

Ova statistika postaje još zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da je 65% milenijalaca imalo kontakt sa osobom za koju veruje da je lažno predstavila svoj identitet.

Jedan od deset milenijalaca koristi lažne profile

Dublja analiza otkriva da 13% milenijalaca u Srbiji svesno koristi lažna imena ili kreira lažne profile na društvenim mrežama. Ova praksa nije rezervisana samo za zlonamerne pojedince - određeni broj milenijalaca i sam primenjuje ovakvo ponašanje.

Rut Gest, sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama, objašnjava: "Kada implicitno verujemo sopstvenoj digitalnoj veštini, možemo prevideti mogućnost da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. Osobe sa narcisoidnim, psihopatskim ili makijavelističkim osobinama mogu iskoristiti to poverenje koristeći taktike poput catfishinga."

Posledice naivnosti u digitalnom svetu

Rezultati pokazuju da je 35% milenijalaca doživelo negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja na internetu. Kao posledicu toga, 72% navodi da su manje skloni da veruju i ostvaruju odnose online. Ipak, paradoksalno, 43% milenijalaca i dalje veruje informacijama koje se dele unutar njihovih online zajednica.

Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti, ističe: "Milenijalci moraju prepoznati i rešavati naivnost i neopravdano samopouzdanje koje karakterišu njihovu generaciju. Njihova uloga prevazilazi ličnu upotrebu i uključuje uticaj na širu online zajednicu."

Kako se zaštititi od digitalnih prevara

Stručnjaci preporučuju nekoliko ključnih koraka za poboljšanje digitalne bezbednosti:

Proveravajte identitet pomoću reverse image search funkcije, proverite profile na više platforma i zatražite video pozive. Upravljajte ličnim podacima pažljivo - ograničite šta može da se vidi i deli, prilagodite podešavanja privatnosti.

Budite oprezni sa geotagovima jer objavljivanje često posećenih lokacija može otkriti obrasce kretanja. Koristite jake lozinke i redovno ažurirajte aplikacije i softver.

Posebno je važno informisati se o digitalnim prevarama i biti u toku sa uobičajenim online prevarama i znakovima upozorenja. Vodite računa i o tuđim podacima - kada delite informacije koje uključuju druge osobe, uvek tražite njihovu saglasnost.

(Telegraf.rs)