Kraj ere jeftine tehnologije: Zašto će elektronski uređaji nastaviti da poskupljuju

Kada se govori o cenama elektronike, potrošači su navikli na to da tehnologija vremenom postaje pristupačnija. Međutim, poslednjih godina to pravilo sve manje važi, a očekuje se da će se taj trend rasta cena nastaviti i u narednom periodu. Jedan od ključnih razloga za rast cena elektronskih uređaja krije se u komponentama koje korisnici gotovo nikada ne vide - memorijskim čipovima.

Ove komponente predstavljaju osnovu savremene digitalne ekonomije i ugrađuju se u gotovo svaki elektronski uređaj - od pametnih telefona i laptopova, preko gejming konzola i automobila, do pametnih televizora i pratećih set top boksova.

Preporučujemo

Globalna nestašica memorijskih čipova, koju pojedini analitičari i mediji već nazivaju "RAMagedon", pre svega je posledica ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

Kompanije koje razvijaju AI modele i upravljaju velikim data centrima troše sve veće količine memorije, zbog čega proizvođači prioritet daju proizvodnji naprednih memorijskih rešenja za potrebe AI infrastrukture.

Prema podacima međunarodne analitičke kuće International Data Corporation (IDC), globalni nedostatak memorijskih čipova značajno će uticati na tržište potrošačke elektronike tokom 2026. i 2027. godine , a globalna potražnja za memorijskim čipovima nastaviće da raste pod uticajem razvoja veštačke inteligencije i širenja cloud servisa.

Tako na primer, mobilni telefoni odavno su prevazišli svoju osnovnu namenu i postali mali prenosivi računari. Korisnici očekuju više memorijskog prostora za fotografije i video-zapise, brži rad uređaja i aplikacija, kao i neprekidan pristup internet sadržajima. Sve to zahteva veće memorijske kapacitete i naprednije čipove.

Isti trend prisutan je i u domaćinstvima. Pametni televizori danas predstavljaju digitalne platforme koje omogućavaju pristup velikom broju aplikacija i servisa za striming sadržaja.

Tako, na primer, gledanje dvočasovnog filma na platformi Netflix može da potroši između 1,4 i 14 GB podataka, u zavisnosti od odabranog kvaliteta slike. Kako korisnici sve češće biraju sadržaje u HD i 4K rezoluciji, rastu i zahtevi za većim memorijskim kapacitetima i naprednijim čipovima.

Manje očigledan, ali podjednako važan primer iz domaćinstva jesu set-top box uređaji koje operateri kablovske televizije, IPTV i internet servisa koriste za prijem, obradu i distribuciju digitalnog sadržaja.

Iako ih korisnici najčešće povezuju isključivo sa televizijskim signalom, savremeni set-top box uređaji omogućavaju pristup video sadržajima na zahtev, aplikacijama i drugim digitalnim servisima. Takođe, ni njihova potrošnja podataka takođe nije zanemarljiva - u zavisnosti od kvaliteta sadržaja, mogu da koriste od 1 do 8 GB podataka po satu gledanja. Pored toga, čak i kada nisu aktivno u upotrebi, ovi uređaji troše određenu količinu podataka za ažuriranje softvera i aplikacija.

Zapravo, potrošnja podataka daleko prevazilazi gledanje filmova i serija. Svaki video koji pogledamo, svaka fotografija koju sačuvamo, svako skrolovanje kroz društvene mreže, pretraga interneta, svako pitanje koje postavimo veštačkoj inteligenciji ili otvaranje veb stranice - uključujući i čitanje ovog teksta - generišu i prenose podatke.

Kako se povećava količina sadržaja koju svakodnevno konzumiramo i broj digitalnih usluga koje koristimo, rastu i zahtevi za većim memorijskim kapacitetima i naprednijim čipovima koji omogućavaju nesmetano funkcionisanje svih povezanih uređaja.

Posledice ovog trenda već su vidljive na tržištu, a analitičari očekuju da će se nastaviti i tokom narednih godina. Drugim rečima, kako raste količina podataka koju stvaramo i trošimo, raste i cena tehnologije koja nam omogućava da tim podacima pristupimo.

Ako se sadašnji trendovi nastave, potrošači će i u narednim godinama morati da računaju na više cene elektronskih uređaja - od pametnih telefona, računara i televizora, do brojnih drugih uređaja koji su postali deo svakodnevnog života.

(Telegraf.rs)