Srušili najveću prepreku u istoriji nauke: Pušten u rad prvi kvantni kompjuter koji radi na sobnoj temperaturi

U japanskom gradu Okazakiju zvanično je počeo sa radom Shunkai, prvi funkcionalni kvantni kompjuter u toj zemlji koji radi na sobnoj temperaturi. Za razliku od dosadašnjih superračunara koji zahtevaju složene rashladne komore i hlađenje blisko apsolutnoj nuli, ova mašina ne traži nikakve specijalne zamrzivače. Time je napravljen ključni korak ka praktičnoj primeni tehnologije koja bi mogla da rešava najsloženije matematičke i naučne probleme.

Glavna tajna ove mašine leži u korišćenju pojedinačnih neutralnih atoma umesto klasičnih provodnih kola. Specijalni laserski snopovi služe kao optičke hvataljke koje drže čestice na tačno određenim mestima u prostoru. Nakon što mikrotalasni i laserski impulsi izmene stanje atoma, visokoosetljiva kamera očitava konačne rezultate na osnovu njihove svetlosti.

Preporučujemo

Ovakav pristup omogućava inženjerima da zaobiđu najveće fizičko ograničenje sa kojim se borila dosadašnja industrija. Klasične kvantne mašine moraju se hladiti na temperature od tek nekoliko delova stepena iznad apsolutne nule, zbog čega su same procesorske jedinice zarobljene unutar ogromnih instalacija. Shunkai se umesto toga može postaviti u bilo kojoj standardnoj prostoriji bez ikakve dodatne rashladne opreme.

Pored toga, neutralni atomi daju računaru veliku fleksibilnost tokom izvođenja operacija. Čestice mogu da se pomeraju i menjaju mesta u hodu, što omogućava direktno povezivanje potrebnih parova atoma bez obzira na njihovu početnu poziciju na čipu. Za softverski deo sistema bio je zadužen Hitachi, dok je sam procesor razvila američka kompanija Infleqtion.

Veliki planovi za narednu deceniju

Početna verzija mašine raspolaže sa 50 fizičkih kubita, ali tvorci već planiraju proširenje kapaciteta na 500 kubita. Deo resursa biće otvoren za spoljne istraživače kako bi se testirali novi algoritmi i pronašla rešenja za greške u proračunima. Glavni izazov za stručnjake i dalje ostaje osetljivost kvantnih stanja na spoljne šumove i nepravilnosti u kontrolnim impulsima.

Japanski nacionalni program Moonshot ima za cilj da do marta 2031. godine proširi ovu arhitekturu na čak 10.000 kubita. Plan je da se do tada ugrade i kompletni mehanizmi za automatsku ispravku grešaka. Kada taj cilj bude ostvaren, naučnici će na raspolaganju imati sistem sposoban da neprekidno izvršava najteže računarske zadatke za potrebe medicine, hemije i industrije.

(Telegraf.rs)