Wikipedia u panici zbog AI: Veštačka inteligencija joj krade saobraćaj i korisnike
Wikipedia je otkrila da nagli porast poseta njenim stranicama tokom proleća nije bio rezultat većeg interesovanja ljudi, već aktivnosti skrivenih botova koji rade za AI kompanije. Kako je objasnio Maršal Miler na zvaničnom blogu zajednice, ovi botovi su se predstavljali kao obični korisnici i masovno preuzimali sadržaj sa Wikipedije kako bi ga koristili za treniranje modela veštačke inteligencije.
Nakon ažuriranja sistema za detekciju, tim je ponovo analizirao podatke i otkrio da je veći deo "poseta" u maju i junu 2025. zapravo dolazio od botova, što znači da je broj stvarnih korisnika u poslednjih nekoliko meseci opao za oko osam odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Preporučujemo
Ako vam ruter svetli crveno posle ponoći - evo šta to najčešće znači i kada treba da se zabrinete
Gmail ima tajni folder koji većina korisnika nikad ne otvori - a krije važne poruke
Miler je naveo da je ovakvo ponašanje problematično jer AI kompanije koriste sadržaj Wikipedije bez stvarnog vraćanja korisnika na njen sajt. Manje poseta znači i manje donacija i manje novih urednika, što dugoročno može da ugrozi samu održivost projekta.
AI modeli jedu internet, a Wikipedia gubi tlo pod nogama
U postu stoji da su mnogi botovi razvijeni da namerno izbegnu detekciju, jer preuzimaju tekstove za potrebe modela kao što su LLM sistemi, AI četbotovi i pametne pretrage. Miler je naglasio da Wikipedia "pozdravlja nove načine sticanja znanja", ali da AI sistemi moraju da ohrabre korisnike da posećuju originalni izvor, a ne da ga zaobilaze.
Problem je postao još očigledniji sa pojavom AI pregleda u Google pretrazi, koji sada prikazuju automatski generisane sažetke Wikipedia članaka. Ti sažeci izgledaju kao enciklopedijski tekst, ali nude skraćene verzije sadržaja bez linkova koje bi korisnici kliknuli. Rezultat je da ljudi više ne otvaraju Wikipedia stranicu, već se zadržavaju na Google-ovom AI pregledu.
Eksperti upozoravaju da ovo predstavlja širi problem odnosa između AI industrije i interneta. Kompanije prikupljaju ogroman broj informacija bez jasnog odobrenja i potom ih predstavljaju u obliku koji konkuriše izvorima iz kojih su te informacije preuzete. U slučaju Wikipedije, paradoks je u tome što AI koristi njen sadržaj da bi postao pametniji, ali istovremeno odvlači publiku koja je taj sadržaj stvorila.
(Telegraf.rs)