Kada država traži svoj deo zarade od bitkoina?
Bitkoin je nastao kao novac koji ne zavisi od centralne banke, države ili odluke političara. Ipak, čim vlasnik poželi da ostvaren profit pretvori u dinare ili evre, njegova finansijska sloboda ulazi u prostor poreskih propisa. Država možda ne može da promeni pravila bitkoina, ali može da kontroliše menjačnice, bankovne račune i ljude koji su na njemu zaradili.
U Srbiji se zarada ostvarena prodajom digitalne imovine smatra kapitalnom dobiti. Porez se ne obračunava na ceo iznos dobijen prodajom, već na razliku između prodajne i dokumentovane nabavne vrednosti. Za fizička lica poreska stopa iznosi 15 odsto, a prijava se podnosi u roku od 120 dana od završetka tromesečja u kojem je dobit ostvarena.
Preporučujemo
HONOR Magic V6: Telefon koji briše granicu između klasičnog i preklopnog telefona
Jedno od najpoznatijih dečjih lečilišta bivše Jugoslavije danas zjapi prazno: Čudo arhitekture u borovoj šumi
To znači da samo posedovanje bitkoina uglavnom ne stvara poresku obavezu. Država svoj deo traži kada vlasnik proda digitalnu imovinu, zameni je ili je upotrebi na način koji se prema propisima smatra prenosom.
Problem može nastati kada ulagač nema dokaz o ceni po kojoj je bitkoin kupljen. Bez uredne evidencije transakcija, bankovnih izvoda i potvrda menjačnice, dokazivanje stvarne dobiti postaje znatno teže.
Poreska kontrola digitalne imovine više se ne zasniva samo na dobrovoljnom prijavljivanju. U Evropskoj uniji su 1. januara 2026. počela da se primenjuju pravila koja obavezuju pružaoce usluga povezanih sa kripto imovinom da prikupljaju i razmenjuju podatke o korisnicima i njihovim transakcijama.
Ideja je da digitalna zarada postane vidljiva poreskim organima slično kao prihod na bankovnom računu. Pojedine države koje ranije nisu imale jasan sistem sada pripremaju porez od 15 odsto na zaradu od kriptovaluta. Druge već razgovaraju sa velikim menjačnicama kako bi otkrile nove načine trgovanja i sprečile izbegavanje poreza.
Tako nastaje zanimljiv paradoks. Bitkoin može da funkcioniše bez države, ali njegov vlasnik teško može da živi potpuno izvan državnog sistema. Onog trenutka kada digitalna vrednost treba da plati stan, automobil ili porodične troškove, pojavljuju se banka, dokumentacija i porez.
Ako država može da vidi transakcije, zahteva prijavu dobiti i kazni neprijavljivanje, da li je bitkoin još nezavisan novac ili samo imovina čija pravila nisu napisana u banci, ali se njen profit ipak završava pod kontrolom države?
(Telegraf.rs/Goran Lazarov)