Bio sam u HONOR fabrici u Šenženu i video kako nastaju najnapredniji telefoni kompanije

Šenžen nije grad koji se posećuje usput. Njegova istorija nije duga u klasičnom smislu, ali je dovoljno intenzivna da deluje kao ubrzani kurs industrijskog razvoja. Pre samo nekoliko decenija ovo je bilo ribarsko selo na južnoj obali Kine. Danas je jedan od najvažnijih tehnoloških centara na svetu, sa poslovnim zonama koje izgledaju kao futuristički prototip urbanizacije. Impresivno je videti kako je grad izrastao bez tereta stare infrastrukture i kako je industrija rasla paralelno sa ekonomijom, obrazovanjem i globalnim ambicijama Kine.

Preporučujemo

Upravo u tom okviru treba posmatrati HONOR. Kompanija koja se tek nedavno osamostalila razvija svoj ekosistem od nulte tačke, slično kao što je i Šenžen rastao bez nasleđenih struktura. Razvoj nije samo brz, već deluje kao da se planira unapred kroz sinergiju istraživanja, proizvodnje i sopstvenih tehnoloških platformi.

Tokom boravka u Šenženu imao sam priliku da posetim The Honor Intelligent Manufacturing Industrial Park, kompleks otvoren 2021. godine, koji objedinjuje proizvodnju, validaciju, razvoj novih procesa i automatizovane proizvodne sisteme. Ovo nije standardna fabrika u kojoj se delovi sklapaju u linearnoj sekvenci. Ovde se osmišljava način na koji će budući uređaji biti projektovani i proizvedeni, uključujući i same mašine koje ih sastavljaju.

Kompleks je otvoren 2021. godine i prostire se na 135.000 kvadratnih metara. Danas ovde radi više od 4000 ljudi kroz sektore kao što su razvoj, inženjering, operacije, kvalitet i proizvodnja. Prvi telefon proizveden je samo šest meseci nakon što su oprema i timovi uvedeni u pogone, što govori o tempu organizacije. Već 2022. fabrika je postala jedina u Kini zvanično sertifikovana kao "Intelligent Manufacturing Demonstration Plant". Prošle godine dostignuta je automatizacija od 85 posto i sertifikacija nivoa 4 inteligentne proizvodnje, što je ekvivalentno evropskoj Industry 4.0 klasifikaciji. Trenutno se radi na dostizanju nivoa 5, standarda koji nijedan pogon u Kini još nije dostigao.

Gde se proizvodi, tu se i razvija

Ono što ovaj kompleks izdvaja od klasičnih fabrika jeste kombinacija proizvodnje i fundamentalnog istraživanja. U okviru parka nalazi se R&D laboratorija koja se bavi simulacijama, razvojem industrijskog softvera, algoritmima i testiranjem modula pre nego što oni uopšte postanu deo masovne proizvodnje. Ovaj deo funkcioniše kao inkubaciona baza za nove materijale, strukture i proizvodne procese, posebno u oblasti displeja i komponenti za flagship telefone, tablete i računare.

Cilj nije samo unapređivanje postojećih modela, već razvoj tehnologija od nultog sloja. Ako je u klasičnoj industriji razvoj uređaja odvojen od fabrika koje ih proizvode, ovde su ta dva procesa spojena. Zbog toga kompanija može brzo da skalira nove modele, efikasno uvodi nove standarde i skraćuje vreme između prototipa i serijske proizvodnje. Time se postiže ono što kompanija definiše kao kombinaciju istraživanja i proizvodne tehnologije, pristup koji postaje osnova za prelazak sa proizvođača smartfona na AI kompaniju u periodu do 2027. godine.

Kako izgleda proizvodnja telefona na licu mesta

Stepen automatizacije vidi se čim se uđe u glavne hale. Umesto tradicionalnih montažnih linija, proces čine modularni robotski sistemi povezani u jednu platformu. Oko 60 posto te opreme razvijeno je interno, a integrisana je kroz sistem HIEP, centralnu tehničku kičmu proizvodnje.

Jedan od primera je Dual-Track Screw Fastening sistem. Umesto ručnog zavrtanja šrafova, koje je sve rizičnije kako telefoni postaju tanji, ova mašina automatski postavlja i meri visinu svakog šrafa. Stopa uspeha od 99.99 posto pokazuje da se ovde ne oslanjaju na procenu radnika, već na inženjersku sigurnost procesa.

Još jedan ključni proces je AI 3D Thermal Gel. Termalna pasta presudna je za regulisanje toplote, ali klasične kontrole proveravaju samo da li je pasta prisutna. Ovaj sistem meri zapreminu i prepoznaje i premalo i previše nanetog materijala. Time se sprečava pregrevanje, ali i potencijalni kratki spoj ako pasta dođe u kontakt sa komponentama. Rezultat je kontrola kvaliteta koja se odvija pre nego što proizvod dobije završnu formu.

Nakon sklapanja, telefoni prolaze micro-drop test. To nije test otpornosti na ozbilne padove, već simulacija sitnih udaraca koji nastaju pri svakodnevnom korišćenju. Cilj je da se otkriju problemi u montaži koji bi se pojavili tek nakon nekoliko dana upotrebe. Defektne jedinice se povlače pre izlaska iz fabrike.

Zašto ljudska procena i dalje postoji

Iako mašine zamenjuju manuelne procese, finalna evaluacija nije u potpunosti automatizovana. Postoji tim od tri osobe koji proverava kameru, prikaz boja, zvuk, odziv interfejsa i druge elemente subjektivnog iskustva. Mašina može da proveri preciznost reprodukcije tona, ali ne i način na koji korisnik doživljava zvuk ili prikaz. Ovaj deo nije marketinški već praktičan, poslednji filter pre masovne distribucije.

Fabrika kao deo šire vizije

Kompanija navodi da želi da izgradi inteligentni proizvodni sistem svetskog nivoa, uz ciljeve kao što su obnovljivi izvori energije i prelazak ka fabrikama sa nultim emisijama. Deo infrastrukture već koristi algoritamsko upravljanje potrošnjom energije, a plan je da se kombinacijom optimizacije i kompenzacija pređe u kategoriju tzv. zero-carbon pogona.

Šira strategija bazira se na tranziciji iz kompanije fokusirane na telefone ka kompaniji fokusiranoj na AI uređaje i ekosistem. Telefoni ostaju centralni proizvod, ali uloga istraživanja u laboratorijama i mašina razvijenih interno postaje ključna za buduće modele.

U toj priči paralela sa Šenženom nije slučajna. Grad je izrastao brzo jer nije imao nasleđene strukture. HONOR pokušava da radi isto u tehnološkom smislu, krećući razvoj od baze, ne od sloja iznad.

To je utisak koji nosim sa ovog puta.

(Telegraf.rs)