Laptop vam usporava? Ovih nekoliko poteza može osloboditi RAM bez kupovine nove memorije

Ako vam je laptop poslednjih meseci postao sporiji, ne znači automatski da morate da kupite više RAM memorije. Pre nego što potrošite novac na nadogradnju, možete proveriti šta trenutno zauzima memoriju i rasteretiti računar za nekoliko minuta.

Preporučujemo

RAM služi kao radna memorija računara i koristi se za podatke i programe kojima sistem trenutno pristupa. Kada je memorijski pritisak veliki, Windows i macOS mogu više da se oslanjaju na sporije skladište, pa prebacivanje između programa i rad sa većim brojem aplikacija može postati primetno sporiji.

Prvi korak je zato jednostavan: proverite da li je RAM zaista problem.

Na Windowsu pritisnite Ctrl + Shift + Esc da otvorite Task Manager, a zatim pogledajte potrošnju memorije. Microsoft navodi da Task Manager omogućava praćenje potrošnje CPU-a, memorije, diska i mreže, kao i upravljanje programima koji se pokreću zajedno sa sistemom.

Na Mac računaru otvorite Activity Monitor i izaberite karticu Memory. Apple ovde prikazuje količinu fizičke memorije, memoriju koju koriste aplikacije, kompresovanu memoriju i količinu prostora na disku koja se koristi za swap.

Prvo zatvorite ono što vam ne treba

Jedan od najjednostavnijih načina da rasteretite RAM jeste da zatvorite programe koje više ne koristite.

Ovo posebno važi za internet pregledače. Veliki broj otvorenih kartica može zauzeti značajnu količinu memorije, naročito ako su među njima zahtevne web aplikacije, video servisi, alati za komunikaciju ili dokumenti koje ste ostavili otvorene satima.

Ne morate zatvoriti ceo pregledač. Pronađite kartice koje vam više nisu potrebne i zatvorite njih.

Ako koristite Chrome ili Edge, možete otvoriti njihov ugrađeni Task Manager i videti koji tabovi i procesi troše najviše memorije. Tako ne morate nasumično da zatvarate kartice, već možete prvo ukloniti one koje najviše opterećuju računar.

Isto važi i za druge programe. Ako ste otvorili Photoshop, Teams, Spotify, nekoliko dokumenata i desetak drugih aplikacija, a trenutno koristite samo dve, nema mnogo smisla da ostale ostanu aktivne.

Nemojte, međutim, nasumično prekidati sistemske procese samo zato što zauzimaju memoriju. Ako ne znate čemu neki proces služi, bolje ga je ostaviti na miru.

Restart ponekad rešava problem za nekoliko minuta

Ako je laptop radio danima bez restarta, jednostavno ponovno pokretanje može da bude najbrže rešenje.

RAM je memorija koja se koristi tokom rada računara i njen sadržaj se pri gašenju sistema gubi. Posle restarta programi moraju ponovo da učitaju ono što im je potrebno, pa se problem koji je nastao tokom dugog rada može privremeno rešiti.

Restart je naročito koristan ako neki program ili sistemski proces ne oslobađa memoriju kako bi trebalo. Takvo ponašanje može biti znak curenja memorije, odnosno situacije u kojoj aplikacija nastavlja da zauzima RAM iako joj deo te memorije više nije potreban.

Ako se isti program iznova pojavljuje pri vrhu liste potrošnje memorije, vredi proveriti da li postoji novija verzija aplikacije ili poznat problem sa njom. Nemojte pretpostaviti da je sam RAM neispravan samo zato što jedan program koristi mnogo memorije.

Još jedna stvar koju treba proveriti jesu programi koji se automatski pokreću zajedno sa sistemom.

Na Windowsu to možete uraditi kroz Task Manager > Startup apps. Microsoft navodi da aplikacije koje se automatski pokreću mogu uticati na vreme pokretanja i ukupne performanse računara, pa se nepotrebni programi mogu onemogućiti iz ovog odeljka.

Ne morate isključiti sve. Ako neki program svakodnevno koristite ili vam je potreban za bezbednost i rad sistema, ostavite ga uključenim.

Na Macu otvorite Apple menu > System Settings > General > Login Items & Extensions. Tamo možete ukloniti aplikacije koje se automatski otvaraju kada se prijavite na računar. Apple takođe omogućava kontrolu aplikacija koje obavljaju određene zadatke u pozadini čak i kada nisu otvorene.

Postoji još jedna važna stvar: nemojte pokušavati da po svaku cenu ostavite što više RAM-a praznim.

Na Macu, na primer, Apple izričito navodi da velika količina slobodne memorije sama po sebi ne znači bolje performanse. macOS koristi dostupnu memoriju za keširanje i optimizuje njenu upotrebu, pa je mnogo korisnije gledati Memory Pressure nego samo broj gigabajta koji je trenutno slobodan. Zelena vrednost znači da sistem efikasno koristi memoriju, dok žuta ili crvena ukazuje na veći pritisak.

Ako nakon zatvaranja programa, smanjenja broja kartica i restarta laptop i dalje često ima visok pritisak memorije, to je već znak da je problem možda ozbiljniji. Microsoft među pokazateljima problema sa performansama navodi i situacije u kojima Task Manager konstantno pokazuje visoku upotrebu memorije, procesora ili diska.

U tom slučaju nema mnogo smisla beskonačno zatvarati programe. Ako se problem javlja svakodnevno pri normalnom radu, a računar ima malo RAM-a, prava nadogradnja memorije može biti dugoročnije rešenje, pod uslovom da laptop uopšte podržava proširenje.

Ako RAM nije moguće nadograditi, još je važnije kontrolisati broj programa koji rade istovremeno i proveriti da li postoji aplikacija koja neobično troši memoriju. Na novijim računarima sa dovoljno RAM-a, usporavanje takođe može imati potpuno drugi uzrok, poput opterećenja procesora, sporog diska, nedostatka prostora za skladištenje ili problema sa određenom aplikacijom.

Zato je najbolji savet jednostavan: nemojte kupovati RAM napamet. Prvo otvorite Task Manager ili Activity Monitor i pogledajte šta zapravo opterećuje računar. Ako je memorija zaista stalno na granici, tek tada ima smisla razmišljati o nadogradnji.

(Telegraf.rs)