Da li AI predstavlja opasnost za klimu planete Zemlje? Mišljenja su podeljena u vezi sa tom temom

Sve veća potrošnja električne energije data centara namenjenih veštačkoj inteligenciji (AI) izaziva zabrinutost investitora i lokalnih zajednica, ali pojedini stručnjaci iz finansijskog sektora upozoravaju da njihov uticaj na globalne emisije ne bi trebalo preuveličavati niti dozvoliti da zaseni mnogo veće izvore emisija, prenosi Blumberg.

Aniket Šah, direktor za strategiju održivosti i energetsku tranziciju u američkoj finansijskoj kompaniji Džefriz, ocenio je da rast potražnje data centara trenutno nije među pet najvećih pokretača klimatskih promena.

Preporučujemo

"Klimatske promene podrazumevaju smanjenje oko 50 milijardi tona emisija gasova sa efektom staklene bašte na nulu i zato moramo pravilno sagledati šta ih pokreće. Rast potražnje za centrima podataka zapravo nije među prvih pet", rekao je Šah uoči Nedelje klime u Njujorku, koji počinje sutra.

U aprilu je Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila da će, uzimajući u obzir očekivano udvostručavanje potrošnje električne energije do kraja decenije, centri podataka činiti samo tri odsto globalne potražnje do 2030. godine.

"Sve u svemu, emisije povezane sa centrima podataka – ne samo onima koji hrane veštačku inteligenciju – na putu su da čine oko dva odsto onih koje će emitovati globalni elektroenergetski sektor do 2035. godine", dodaje se u saopštenju IEA.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da globalni prosek ne prikazuje u potpunosti lokalne posledice. Nagli rast data centara može da optereti elektroenergetske mreže, poveća potražnju za električnom energijom i utiče na izgradnju novih kapaciteta.

Bivši američki potpredsednik i klimatski aktivista Al Gor ocenio je da je zabrinutost zbog potrošnje energije AI data centara razumljiva, ali da nema razloga za paniku. On je ukazao da neke druge aktivnosti, poput klimatizacije i emisija sa deponija, imaju znatno veći uticaj na potrošnju energije i emisije.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da značaj veštačke inteligencije za klimatsku politiku nije ograničen samo na direktnu potrošnju struje.

Način na koji se AI sistemi koriste mogao bi da proizvede dodatne, indirektne emisije, dok će odluke o izgradnji energetskih kapaciteta za napajanje data centara imati dugoročne posledice, smatra stručnjak za klimatsku politiku u Institutu za novu klimu Tomas Dej.

"Potreban nam je razgovor o tome u kojoj meri kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom treba da budu odgovorne za to kome pružaju svoje usluge i za šta se one koriste, što se u krajnjoj liniji dotiče većeg pitanja omogućenih emisija", rekao je on.

Selin Hervajer, gostujuća profesorka energetike, veštačke inteligencije i geopolitike na Londonskoj školi ekonomije i bivša glavna direktorka za održivost u HSBC Holdings Plc, kaže da električna energija postaje "obavezujuće ograničenje".

"I zato je veštačka inteligencija toliko važna, jer će sistem napajanja koji gradimo za veštačku inteligenciju uticati na sve ostalo što priključimo na njega", rekla je.

Očekuje se da će bum digitalne infrastrukture veštačke inteligencije opteretiti elektroenergetske sisteme i podstaći izgradnju kapaciteta, saopštio je BlumbergNEF u izveštaju u petak. BNEF takođe napominje da je bi "glad tehnološke industrije za jeftinim elektronima" mogla da podstakne ulaganja u čistu energiju, ali i da prirodni gas trenutno ima najveću korist od tog dodatnog rasta potražnje.

(Telegraf.rs/Tanjug)