MIT inženjeri dizajnirali robote koji se sami grade i "rastu" u veće mašine

Roboti mogu pomoći u izgradnji zgrada, vozila, a čak mogu da "porastu" u veće mašine

Inženjeri sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) stvorili su jedinstvenog robota koji je sposoban da se samostalno sastavlja i gradi "skoro sve". Roboti mogu pomoći u izgradnji zgrada, vozila, a čak mogu da "porastu" u veće mašine.

Novo istraživanje MIT-ovog Centra za bitove i atome (CBA) zasnovano je na godinama istraživanja, uključujući nedavne studije koje pokazuju da se objekti poput deformabilnog krila aviona i funkcionalnog trkačkog automobila mogu sastaviti od sićušnih identičnih lakših delova - i da se roboti mogu napraviti tako da obavljaju neke od montažnih radova.

Tim je sada pokazao da i roboti za sklapanje i struktura koja se gradi mogu biti napravljeni od istih pojedinačnih delova i da se roboti mogu kretati nezavisno u velikom broju kako bi brzo završili velike sklopove.

Prema MIT-u, vokseli (termin pozajmljen iz kompjuterske grafike) su u srcu sistema, noseći snagu i podatke koji se mogu deliti između različitih delova. Ti delovi čine osnovu robota, hvataju i pričvršćuju dodatne voksele pre nego što krenu preko mreže koja će biti sastavljena, prenosi NDTV.

Direktor CBA Nil Geršenfeld rekao je u saopštenju za javnost: "Kada gradimo ove strukture, morate da ugradite inteligenciju".

Dok su ranije verzije asemblerskih robota bile povezane snopovima žica sa svojim izvorom napajanja i kontrolnim sistemima, "pojavila se ideja strukturalne elektronike – pravljenja voksela koji prenose snagu i podatke, kao i silu".

Posmatrao je novi sistem u radu i primetio: "Nema žica. Postoji samo struktura."

Sami roboti se sastoje od niza voksela povezanih s kraja na kraj. Ovi robotski uređaji moraju donositi odluke u svakoj fazi procesa sklapanja. Prema CBA doktorantkinji Amiri Abdel-Rahman, roboti bi mogli da izgrade strukturu, drugog robota iste veličine ili većeg robota.

"Dok eksperimentalni sistem može da izvrši sklapanje i uključuje veze za napajanje i podatke, u trenutnim verzijama konektori između sićušnih delova nisu dovoljno jaki da izdrže neophodna opterećenja. Tim, uključujući studentkinju Mianu Smit, sada se fokusira na razvoju jačih konektora", navodi se dalje u saopštenju za javnost.

(Telegraf.rs)