Naučnici kažu da sada aktivno pokušavaju da naprave svesne robote

"Ako možemo da stvorimo mašinu koja će imati svest na nivou čoveka, to će biti veće od bilo čega što smo do sad uradili"

2022. godina je bila sjajna godina za veštačku inteligenciju, posebno imajući u vidu lansiranje OpenAI-jevog impresivnog ChatGPT-a, a industrija ne pokazuje znake zaustavljanja.

Ali za neke lidere u industriji, chatbotovi i generatori slika su daleko od konačne granice. Šta je sledeće? Svest.

Preporučujemo

"Ova tema je bila tabu", rekao je za Njujork tajms Hod Lipson, mašinski inženjer zadužen za laboratoriju Creative Machines na Univerzitetu Kolumbija. "Bilo nam je skoro zabranjeno da pričamo o tome — pa sam u početku morao to da maskiram, kao da je nešto drugo."

Svest je jedno od najdugovječnijih pitanja u oblasti veštačke inteligencije. I dok je za neke to naučna fantastika — i zaista je bila zaplet bezbrojnih naučno-fantastičnih knjiga, stripova i filmova — za druge, poput Lipsona, to je cilj, koji bi nesumnjivo promenio ljudski život kakav poznajemo zauvek.

"Ovo nije samo još jedno istraživačko pitanje na kojem radimo - ovo je pitanje", nastavio je istraživač. "Ovo je veće od lečenja raka."

"Ako možemo da stvorimo mašinu koja će imati svest na nivou čoveka, to će biti veće od bilo čega što smo do sad uradili", dodao je on. "Ta mašina sama može da izleči rak", prenosi Futurism.

Naravno, najveći problem sa kojim se industrija susreće sa pitanjem svesti – osim što je to izuzetan tehnološki izazov – jeste činjenica da sam koncept zapravo nema čvrstu definiciju, u polju ili izvan njega.

Filozofski, svest je nejasna i diskutabilna. I naučno, kao što Njujork tajms primećuje, napori da se svest uredno "nalepi" na određene moždane funkcije ili druge označitelje obično propadaju. Postoji i niz duboko etičkih pitanja koja se nameću samo sa konceptom mašinske svesti, posebno u vezi sa mašinskim radom.

Sa svoje strane, Lipson ima svoju definiciju svesti, a to je sposobnost da "zamišljate sebe u budućnosti". Dakle, inženjer je usredsredio veliki deo svoje karijere na rad na izgradnji prilagodljivih mašina — generalizovane inteligencije koja može da nauči da "evoluira", reagujući na promenljiva okruženja i greške ili povrede unutar mehaničkog tela.

Drugim rečima: mašina sa sposobnošću ne samo da nauči više i ispravi svoje greške, kao što to sada rade mašine, već i mašina sa sposobnošću da zamisli kako bi mogla biti bolja, i koja se razvija kako bi odgovarala toj viziji. To je mala razlika, ali važna.

"Postoji oholost u želji da se stvori život", rekao je Lipson. "To je krajnji izazov, poput odlaska na Mesec."

(Telegraf.rs)