Hitovi za sva vremena: Cune Gojković, dve godine od smrti našeg najsvestranijeg pevača (PLEJLISTA)

Ostavio nam je u amanet preko hiljadu snimljenih pesama

Predrag Cune Gojković (06. 11. 1932. - 21. 07. 2017.) je svojim pevanjem i svojim pesmama još za života postao besmrtan. Od oca Jovana, brice iz Kuzmina, nasledio je gospodstvo, a od majke Radmile, rođene Šumadinke, muzikalnost. Još kao đak prvak, predstavnik svih beogradskih osnovnih škola, zapevao je na Kolarcu 1939. godine uz direktan prenos na Radio Beogradu! Posle bombardovanja Beograda i uspešne bežanije, vraća se u prestonicu i počinje da peva u kafani "Zlatar" kod Vukovog spomenika uz ansambl Radojke i Tineta Živkovića. Kasnije je svojim pevanjem obeležio istoriju mnogih beogradskih kafana: "Stambol kapija", "Bristol", "Kalemegdanska terasa"... Od 1948. postaje solista Radio Beograda. Čim ga je Carevac opaučio gudalom, znao je da je položio audiciju.

Za programe radija i na nosačima zvuka snimao je najrazličitije žanrove: meksikanske, grčke, napolitanske, ruske, pesme jugoslovenskih naroda i narodnosti... Bilo mu je dovoljno da jednom čuje melodiju i da je zapamti, a tekstove je beležio i na prstima. Na Samitu nesvrstanih u Beogradu 1961. pevao je Naseru na uvce pesme na arapskom jeziku. Sve što čuje, mogao je da otpeva.

Cune Gojković Printskrin: RTS

1962. godina je prekretnica u Cunetovom životu. Snimio je pesmu svog života, legendarnu "kafu", i oženio Leposavu, koja će mu roditi ćerke Natašu i Katarinu. Ovaj muzički "vunderkind"nastupao je i na međunarodnim festivalima. U Milanu, na festivalu kancona, osvaja drugo mesto sa legendarnim "Haliskom".

Velikog pevača pratile su i velike glasine i etikete: četnički pevač, Titov pevač, sluga režima... Titu je pevao na uvce "Za svaku dobru reč" i "lepe ti je Zagorje zelene", a na pločama je snimao, još za maršalova života, i "Ko to kaže Srbija je mala", Oj vojvodo Sindjeliću", "Crnni vrhu kraju od Srbije".

Cune Gojković Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Od 1966. do 1969. boravi u Americi i peva jugoslovenskoj emigraciji. Bezbednjaci su se po Cunetovom povratku raspitivali kome je pevao u Americi. Razoružao ih je odgovorom: "Nije im pisalo na čelu." SDB-ovce je zanimalo i šta će mu brada. I na to je imao spreman odgovor: "Da pokrijem podvaljak."

Kada sam mu pre nekoliko godina na danima Buce Jovanovića pokazao sve njegove i male i velike ploče, sa setom je rekao: "Ja ih nisam sačuvao. Kako sam koju snimao, tako sam ih poklanjao prijateljima." Ni Cunetovi trajni snimci u Radio Beogradu nisu sačuvani, što bi rekao Žika Obretković, "u celini celosti". Mnogi su volšebno nestali, naročito po povratku iz Amerike.

Ostavio nam je, ipak, u amanet preko hiljadu snimljenih pesama i poruku mlađim kolegama: "Pevač treba da bude izabranik svoga naroda." Za ovu priliku poslušajte pesme iz Cunetovog šumadijskog opusa.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)