Raša Pavlović u presnimljenim pesmama: Kad obrada nadmaši original (PLEJLISTA)

- Prijaju mi poređenja sa Safetom, ali ja pevam na svoj način, svojom bojom i intonacijom - veli Raša

"Moj život prolazi, odmiče dan po dan. Mladosti mojoj kraj je tu, prolazi kao san. Zašto su kratki sni, ti dani mladosti? Zastani, zastani, pričekaj, još malo starosti! Stanite dani, stanite noći, stanite godine! Hoću da živim, da srcu svome ispunim želje sve. Sećam se onih dana kada sam bio mlad. Najlepši behu dani ti, srećan sam bio tad. Mladosti nema više, jesen života je tu. Mladosti, zašto si otišla i odnela sreću svu? Kao vihor brzo prođoše najlepši dani ti, tako i mladost moja brzo odlazi. Sva blaga ovog sveta za mladost dao bih ja, zastani, zastani, pričekaj, starosti prokleta." (Mile Ivanović - Rajko Ivanović)

Preporučujemo

Ovo je samo jedna u nizu presnimljenih pesama iz opusa Raše Pavlovića. Pesmu je 1971. godine komponovao, otpevao i prvi snimio Mile Ivanović, uz gitaru i ansambl Dragoljuba Kitića, i uz prelep tekst neizvikanog pesnika Rajka Ivanovića (pisca "Pastirice"). Otpevao je Mile onako opušteno, lenjo, neobavezno, kao i mnogi samouki kompozitori tog doba. I pesmu je naslovio lenjo, u dve reči "Život prolazi".

Autolimar po zanimanju, pevušio je u svojoj radionici, snimao na magnetofon i nosio pismenim muzičarima da ispišu note za orkestar. Pesma je ušla u kafane, al' se brzo i zaboravila. Mile je pesmu snimio i početkom 80-ih na Jugotonovom LP-iju uz ansambl Zorana Pejkovića. Početkom 90-ih pesmu je presnimio Raša Pavlović i dao joj pamtljiviji naslov "Stanite dani, stanite noći". Ostala je trajno zapisana u arhivi nacionalnog radija sa narodnim ansamblom i orkestrom RTS-a, uz interpretativni pečat Raše Pavlovića.

- "Stanite dani, stanite noći" postade pesma bez koje se teško može zamisliti moj nastup. Ja sam je voleo i pevao, a onda me žena nagovori da je presnimim - priznaje Raša.

Original je original, zato što je original. Naravno, i u narodnoj muzici ima primera da obrada bude uspešnija i od samog originala. Radoš Raša Pavlović je tipičan primer pevača koji se proslavio obradama starih izvornih i komponovanih pesama.

- Imao sam sreću da prvo postanem radijski pevač (1966), pa tek onda kafanski (1969) i diskogragsko-estradni (1972). Brusili su me najveći autoriteti Radio Beograda: Miodrag Jašarević, Bora Ilić, Đorđe Karaklajić, Branko Belobrk, Boki, Pavke, Brana... Čini mi se da sam uspeo da sačuvam tog radijskog pevača u meni. I kad pevam u kafani, i kad pevam svadbu pod šatrom, i kad snimam ploču sa Bucom, trudio sam se da pevam radijski. U tom stilu sam obradio i nekoliko starih novokomponovanih pesama - priča Raša za Muzičku apoteku.

I zaista, Raša je svojom interpretacijom produžio vek i izvornim i novokomponovanim pesmama. Od pesme "Svud me diraj, al' u srce nemoj" napravio je krajem prošlog veka svoju "ličnu kartu". Pesmu je 1972. prvi snimio Toma Jovanović, ali kao da se čula nije.

- To je pesma Ace Šišića. Bukvalno sam je izbunario, otpevao na svoj način, naravno uz saglasnost legendarnig violiniste. Kad sam ga pitao, samo je rekao: "A, što pitaš" - seća se Raša.

Sličan uspeh je postigao i obradom pesme Vite Životića "Livada je moja uspomena" koju je prva snimila Sida Marković. I ova je pesma postala trajni radijski snimak zahvaljujući Rašinoj interpretaciji.

Legendarnu pesmu Dragiše Nedovića "U lijepom starom gradu Višegradu" snimio je za arhivu Radio Beograda, sa autentičnim tekstom koji otkriva poentu - Kiku u koju je Dragiša bio zaljubljen. U pesmu je vratio strofu koja je izbačena iz originalne verzije Himza Polovine:

"Ustaj, isprati me, moram da putujem.

U Srbiju idem svome rodnom gradu.

Za tobom ću Kiko mnogo da tugujem,

zašto sam te samu ostavio mladu."

Raša je jedan od retkih pevača koji presnimava i pesme koje se pamte po Safetovoj interpretaciji.

- Prijaju mi poređenja sa Safetom, ali ja pevam na svoj način, svojom bojom i intonacijom. Drago mi je da je to i Safet primetio, pomenuvši u svom intervjuu "jednog iz Kraljeva" - veli Raša.

(Goran Milošević)