Čeda Marković, "Tatko za Vranje": Snimio stotine pesama, a samo jednu ploču (PLEJLISTA)

Čeda je poneo epitet "Tatko za Vranje", možda i zato što em peva tačno, em peva slatko

"Zašto si mi tako zamišljena draga,

Preporučujemo

na tvom licu vidim jednu senku tuge.

Nemoj da ti sumnja obuzima srce,

nikad ne bih usne poželeo druge.

I da se vrate godine mlade, ja bi ih dao tebi,

i da se vrate godine lude, ja drugu voleo ne bih.

Najlepše si dane poklonila meni,

najlepše trenutke mom srcu dala,

pružala mi ruke, krila oči vlažne,

i kad niko nije, ti si verovala.

U noćima dugim čekala si mene,

volela me ludo uz sve moje mane,

od svega je jača tvoja ljubav bila,

podignimo čaše za buduće dane."

(Dragan Aleksandrić - Mladen R. Vuković)

Retkost je da festivalska pesma postane megahit, naročito u ponudi 21. veka. Ova pesma je u nadirućem momentu nekih stranih arija, zazvučala potpuno drugačije. I najveći muzički gurmani i najstariji poznavaoci narodne muzike slažu se u jednom - kao da je snimljena 80-ih.

- Ja sam čovek od radija i radijskog pevanja, iako mi je televizija donela popularnost, i to tek posle pesme "I da se vrate godine mlade". Televizija donosi zadovoljstvo gledanja: kako je neko obučen, kako se scenski ponaša, gestove, grimase, animacije. Radio donosi zadovoljstvo slušanja čistog pevanja i domaštavanja pesme - priča Čeda Marković, povodom pola veka umetničkog rada.

- Ja sam dve trećine karijere proveo pevajući na radiju: Radio Skoplje, Radio Priština, Radio Beograd, Radio Novi Sad. Meni je posebno drag i nekadašnji Studio B, u koji sam dolazio direktno iz "Beograđanke", "Romanitara", "Crvene Zvezde". Naravno, 30-ak godina sam bio prisutan i na "Vranjanskim večerima" u hotelu "Jugoslavija", petnaest dana svako veče. Po hiljadu i po ljudi znalo je da dođe petkom i subotom.

Vreme je pregazilo radio pevače. Pojavom ploča, kaseta, CD-a, gramofona, da ne pričam Jutjuba, izvorna muzika i njeni radijski tumači lipsavaju trčećim korakom.

- Da se ja pitam, ne bi tako bilo. Svako Srpče bi trebalo u osnovnoj školi da se edukuje i zavoli našu muzičku baštinu: da nauči da igra kolo, da prepozna i razlikuje izvornu, gradsku pesmu, romansu.

I pored poluvekovne kafanske i radijske karijere, Čeda Marković je sveopštu popularnost stekao tek u 21. veku. I pre nego što je osetio slast popularnosti, Čeda je plenio slatkoćom pevanja.

- Moje selo Žbevac, na desnoj obali Južne Morave, važi za najslađe selo u Srbiji, jedno selo, sa dve fabrike slatkiša. Moje selo je blizu Kosova, Makedonije, Bugarske, Sandžaka. Iz te mešavine krvi, običaja, jezika, stvoren je autentičan muzički izraz. Ovde je i u tursko doba bilo malo zuluma, a mnogo više derta i pesme.

Ono što može Čeda za astalom, na suvo, bez ijednog instrumenta, poredi se sa najvećim bravurama Safeta Isovića. Čedinom karasevdahu ni mikrofon ne treba. Doduše, i kad se lati mikrofona, drži ga na zavidnom rastojanju, odmiče ga, a čuje se još jače.

- Moj pevački uzor je upravo Safet Isović, reper za najjačeg pevača svih vremena. Mada, voleo sam i makedonske pevače: Aleksandra Sarijevskog, Nikolu Badeva, Kirila Mančevskog.

30. Teško mu prijaju dobacivanja nekih kolega da se pomolio iz Stanišine senke.

- Staniša i ja smo imali divne odnose, i ljudske i profesionalne. Nastupali smo zajedno, posećivali se. Naš rivalitet je nametnut, a radi se o dva stila pevanja. Dolazimo iz istog kraja, pevamo sličan repertoar, ali dobri poznavaoci pevanja uočavaju dva stila.

Pored Vranja, u Čedinom opusu nalaze se i šumadijske pesme, narodni biseri Dragiše Nedovića, Miće Stojanovića, Obrena Pjevovića, Mije Krnjevca, Tozovca.

- Šumadija je karakteristična i ne može svako da je peva. Svestan sam da akcenatski ponekad i zabrljam. Nekad to simpatično zvuči, a nekad i zapara uši.

Kad je diskografija u pitanju, ima jedan podatak za nevericu: Čeda Marković je tokom poluvekovne karijere snimio samo jednu ploču!

- To je tačno, snimio sam samo jednu ploču, onu malu singlicu sa dve pesme: "Jelena ljubavi i "Golub leti visoko". Srećom, moje pesme su ostale kao trajni smimci, nakupilo se i ovih lepih novokomponovanih, pa s pravom očekujem trostruki CD PGPRTS- u ediciji "Zapisano u vremenu", kao krunu moje diskografije.

(Goran Milošević)