Rade Petrović, pevačina i antizvezda: Čovek se u pevanju uči dok je živ (PLEJLISTA)

I posle 55 godina karijere i 80 godina života ovaj Beograđanin sa Zvezdare nije zavoleo nijednu zabavnu pesmu

"Kuća mala kraj ambara, Morava mi pokraj sela,

Preporučujemo

i pas žuti koji laje na pokisla stada bela.

Ja sam seljak veseljak, a u duši tugu skrivam,

kraj Morave odrasto sam, al' ne znam da plivam.

Ja sam seljak veseljak, a u duši tugu skrivam,

šta ću jadan kraj Morave kad ne znam da plivam.

Preko reke dugo selo, malo veće nego naše,

čobanica mene zove, veselo mi rukom maše.

Sutra idem ja na vašar, novost hoću da ti javim,

rešio sam zlato moje mali čamac da nabavim."

(Rade Vučković)

Ovo je samo jedna od stotinak prelepih pesama iz dvojkaškog opusa Radeta Petrovića, prava posveta ljubiteljima reke i ribe.

- Čim je čujem setim se Buce Jovanovića, mog prijatelja i nesuđenog kompozitora. Sa Bucom sam mnogo više vremnena proveo na reci i u kafani nego u studiju. Na omotu ploče slikao sam se u narodnoj nošnji, u Višnjici, u čamcu kaj Dunava. Igrao sam fudbal, igrao sam u folkloru, svirao frulu na Kolarcu, provlačio se u školi samo zato što sam dobro pevao - priča Rade Petrović, pevač koga su pobedile pesme.

- I moje kolege se zaprepaste kako jedan rođeni Beograđanin peva Šumadiju. Mada, ja sam čudna i opasna kombinacija: otac mi je paprikar iz Leskovca, a majka je pola Požarevljanka, pola Mađarica.

- Bože, Rade, imaš toliko lepih pesama i hitova, a nisi zvezda, nemaš ime - gotovo u glas govore Radetove kolege.

- Ja sam toga svestan, i to je sigurno moja krivica. Pesme su me pobedile, čak i moje kolege ne znaju da ih ja pevam, a mnogi i ne znaju kako izgledam.

- Na jednoj svadbi u Malom Mokrom Lugu zamole me prijatelji da otpevam jednu turu. Kad sam završio prilazi mi kuvarica i kaže: "Jao, gospodine, pa vi pevate isto kao i onaj što je snimio".

Snimio je Rade dvadesetak malih i desetak velikih ploča, ostavio desetine hitova bez kojih nema narodnjačkog štimunga.

- Moj prvi hit "Kud se žuriš, hej živote" snimio sam sasvim slučajno, zato što Dževad Ibrahimagić, u to vreme vodeći pevač mog kompozitora Ilije Spasojevića, nije hteo da snimi, nije mu se svidela pesma. Ta ploča je, bez ikakve reklame od strane moje matične kuće PGP-a, prodata u zlatnom tiražu od 130000. Na uručenju Zlatne ploče u Domu sindikata Safet Isović mi reče: "Ja bih je prodao u milion".

- Bilo je to vreme kada ni Šabana Šaulića nisu priznavali i to sa pesmama Buce Jovanovića. Buca je sam iz svog džepa finansirao reklamu i spot za "Dajte mi utjehu". A ja, ovakav kakav sam, nikad nisam stigao na red za reklamu.

A onda je pukla "Pastirica", jedna od najlepših narodnih pesama svih vremena. Pastirica se vinula, postala onarođena, a Rade ostao tamo gde je uvek i bio - u senci svojih hitova.

- Za uspeh "Pastirice" i "Kud se žuriš hej živote" možda je najzaslužniji Tomica Miljić, koji je pesmama dao pravu meru, taj šumadijski drajf i zdravu dinamiku. Pastirica bi bez Tomičine svirke i aranžmana sigurno ostala lokalnog značaja. Prvi put sam je snimio 1975. na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu uz ansambl Ace Stepića.

- Pastirica je samo naizgled laka pesma i, znam po sebi, kad nisam pri glasu zna da mi ne legne. Naravno, kad sam je presnimio posle 12 godina, i moj glas je zvučao zdravije i zrelije. Na singlicama sam pevao baš onako posno, a sa Tomicom sam prešao na mrsno pevanje.

I posle 55 godina karijere i 80 godina života ovaj Beograđanin sa Zvezdare nije zavoleo nijednu zabavnu pesmu.

- Sa šest godina sam od majke i oca naučio da igram kolo, a kad sam porastao stanovao sam preko puta pesnika i kompozitora Radeta Vučkovića. Imao sam sreće da nanjušim sve Radetove dobre dvojke i da ih snimim, pa i "Šumadijo, ko bi tebe ostavio".

- Prodao sam je u smešnih 35000, a pesma je ostala u narodu kao prava šumadijska himna. Moj kolega Era je zbog toga bio jako ljubomoran, pa je potrčao da je presnimi. I danas kad sretnem Eru, kažem mu da je pesmu pretrčao.

Radomir Rade Petrović - tako razdragan u svojim pesmama, a tako neprimetan na estradi i tako ozbiljan na omotima ploča.

- Ja sam stilski profilisan pevač, dvojkaš i tačka. Što kaže moj kolega Milanče, ja rumbe pevam samo na pauzama. A kad su godine u pitanju, ja sam se negde zabrojao. Evo i u devetoj deceniji svakom pevaču narodne muzike smem da izađem na crtu. Može i pevanje da se zaboravi, čovek se i u pevanju uči dok je živ.

(Goran Milošević)