Moravske pesme i priče Miće Stojanovića: "Moja vodenica se udavila" (PLEJLISTA)

- Pitaju me za recept tolikog trajanja, a ja kažem: počnite da pište odmah, i posle pedeset godina obeležićete pola veka - rekao je Mića (Goran Milošević)

"Kome šumiš, oj Moravo, kad se spusti ponoć plava,

Preporučujemo

da l' mom selu kraj Morave što u tihoj noći spava.

Talasi ti tiho huče, kao neko uzdisanje,

da l' ne žale moju dragu što će s drugim na venčanje.

Voleh dragu, oj Moravo, zna tvoj svaki talas plavi,

al' sam bio siromašan vodeničar na Moravi.

I sad sedim kraj Morave, usamljen i tužna lica,

kraj mene je moja draga, moja stara vodenica."

(Mića Stojanović)

Ovu pesmu je Novica Negovanović snimio pre 40 godina na koktel albumu Miće Stojanovića (1935 - 2020) sa petnaestak pevačkih zvezda iz bivše Juge. Ovo je jedna od najlepših pesama iz prebogatog moravskog ciklusa.

- Kako ne bi bila lepa kad sam je posvetio ocu. Moj otac je bio vodeničar na Moravi. Ja sam spavao u vodenici, moja vodenica je bila živo biće, nju je Morava progutala. Pazi šta je doživela moja vodenica. Naparavljena je u Bogdanju, a moj otac je proda da bi mi kupio harmoniku.

- Prodata je u mesto Kukljin, kupila je Mesna zajednica, bila pod zaštitom države. Posle nekoliko godina odnese je voda i zakači se u Jasiki kod Kruševca. Tu je kupi neki Kraljevčanin i postavi je na Ibar - pričao je nadahnuti Mića Stojanović u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ali, moja je vodenica levačka, sa leve strane, pa novi gazda nije mogao da ulazi, jer je trebao da ulazi preko dolapa. Jednom dođe Ibar i odnese je. Pazi slučaja, to je živo biće! Moja vodenica zastane tu, u mom selu Bogdanju, gde je pravljena.

- Tu udari u jednu vrbu i nestane. Tu, gde je pravljena, posle svih putešestvija, promena mesta i gazda, 30 km nizvodno, 30 km uzvodno, vratila se na svoj prag. Ja nisam rekao da je ona propala, potonula. Moja se vodenica udavila!

Morava je Mićina zavičajna reka i večita inspiracija mnogih pesama.

- Mene je Morava i u bukvalnom smislu othranila. Ja nikad nisam gladovao. Zbog vodenice i oca vodeničara imali smo makar za kačamak. Imati vodenicu na Moravi u tim gladnim godinama značilo je imati svoju fabriku.

- Prva moja snimljena pesma je baš o Moravi - "Kraj Morave na obali". Morava je moja velika inspiracija. Ja Moravu toliko volim, da kad prolazim preko mosta okrenem glavu, žao mi što je tako prljava i zapuštena. Ja nikad nisam ni pljunuo u Moravu ili bacio nekakav otpadak. Morava je žila mog života.

"Kome šumiš oj Moravo", "Čuvam ovce na Moravi dole", "Ne diraj mi u Moravu", "Dok Morava hladna teče", "Šumadija moj je kraj", "Kaži dragoj oj Moravo", "Oj Moravo tebe zvaću", "Kraj Morave na obali", samo su neke od Mićinih posveta zavičajnoj reci.

- Srbija ima tri Morave i mnogo Moravica, ali se sve pesme moravskog ciklusa odnose uglavnom na Zapadnu Moravu. Ponosim se na svoje godine, jer nisam protrčao kroz njih. Godine su me polako vodile: izvodile me na Moravu, u očevu vodenicu. Godine su me vodile tamo gde su moje pesme i nastajale, u prirodu i među dobre ljude.

- Sve te pesme su ušle u narod bez ikakve reklame. Vredne stvari se ne reklamiraju, reklamiraju se stvari sumnjivih vrednosti. Tako je i sa pesmama - traju dok traje reklama. Ima festivala koji se zovu "Moravski", a nema nijedne pesme o Moravi.

Mićine pesme su pune moravsko-šumadijskog kolorita. Mićine pesme su šumadijski muški i ženski kostim u etnografskom muzeju.

- Plašim se da će i harmonika u muzej. Sve je manje ljudi koji to vole da slušaju, omladina živi brzo i nema kulturu slušanja muzike.

Mića je prvi autor narodne muzike koji je izdao dupli koktel album pod nazivom "Susret zvezda".

- Kad je prof. dr Dragoslav Dević dobio zadatak da napiše recenziju, upitao me: "Mićo, gde su ti one loše pesme?" Odgovorio sam da čim primetim da mi pisanje ide loše, ja uzmem i bacim.

- Eto, i moje pesme traju zajedno sa Moravom. Mojim pesmama ne treba hvala, njih hvale sve ove godine kroz koje se pevaju. Pitaju me za recept tolikog trajanja, a ja kažem: počnite da pište odmah, i posle pedeset godina obeležićete pola veka.

(Goran Milošević)