Lepa Brena, Zaharova prva pikova dama: Genijalnost ili masovni pad ukusa

Lepa Brena nije bila potpisana na prvencu, ni svojim pravim imenom, ni nekim novim, estradnim

"Oj Moravo, oj Moravo...

Čačak, Čačak, šumadijski rokenrol,

to je život moj i tvoj, oj Moravo, oj.

Grdi mene dragi moj što ja ne znam rokenrol,

hoće rok a ja jok, volim samo Čačak.

Kaže meni dilber moj da ja nisam njegov broj,

hoće rok a ja jok, volim samo Čačak.

Igra kolo sve u šest mog dragana hvata bes,

mani rok, može cmok, ako igraš Čačak."

(Milutin Popović Zahar)

Ni banalnije pesme, ni većeg hita s početka 80-ih. "Čačak" je odradio svoje - trajao je koliko i svaka senzacija, tek da završi posao. "Čačak" je zaboravljen, al' je Lepa Brena pobedila vek, i njen muzički otac. Zaharova genijalnost ili masovni pad ukusa?

- Jednog jutra, rano, probudi me telefon. Ja onako bunovan, neispavan, ljut, podižem slušalicu i vičem: "Ko je?" Sa druge strane žice bio je moj drug Vladimir Cvetković Cvele, tadašnji direktor hotela "Tašmajdan" u Beogradu, sa molbom: "Imam u kafani neke muzikante, zovu se "Lira-šou". Nekoliko svirača i jedna pevačica, pozamašna cura, lepo građena. Pevačica jaše harmonikaša i ugledne goste, koji pristanu na to. Pa, da me ne bi napustili, treba da im komponuješ hitove" - seća se Zahar početaka jednog muzičkog cunamija.

Otišao je Zahar i imao šta da vidi: šef orkestra je bio harmonikaš, simpatičan cvikeraš, dobrodušan, vesele prirode, sićušan a vrlo inteligentan, sav posvećen poslu. Pevačica je bila krupna, visoka, dobro građena, predivnog profila, solidnog glasa.

- Ostali me nisu zanimali. Ali, pevačica... Kad govori kao da se mazi, ljupko izgovara reči. Primetio sam da dobro vlada srednjim i gornjim delom notne skale, a da lošije stoji sa donjim lagama. Kad se pojavila jednog dana u predvorju malog hotela kod Tašmajdanskog parka, u svoj svojoj veličini, sa svojih metar i osamdeset pet santimetara, odmah sam u sebi prokomentarisao: "Uh, mnogo brate za jednu curu. Ova mora da je košarkašica".

- Gazda tog hotela bio je moj školski drug Cvele, inače bivši košarkaš Crvene zvezde. U želji da je što više veže za sebe ponudio joj je ostvarenje sna svakog pevača - da snimi svoju prvu ploču. Obećao joj je da će je odvesti kod najboljeg, a taj sam po Cveletovom mišljenju bio ja!

- Tako je krenulo. Dolazila je sa jednim žgoljavkom, šefom orkestra, kod mene na probe, ali ja jednostavno nisam znao kom rodu muzike naginje. Narodne pesme je pevala na način zabavnjaka, a zabavne sa primesama etna.

A onda je "dugonoga" pobegla u Kikindu, u neku kafanu. Cvele je pokupio Zahara i krenuo u poteru za izgubljenim blagom, a Zahar je smišljao pesme za dugonogin prvenac.

- Dok je Cveletov "Fijat" grabio prema Kikindi, razmišljao sam šta da ponudim ovom orkestru i onoj visokoj. Iznenada sam se setio svojih šaljivih pesama iz "Zelenog kabarea". Setio sam se tih šaljivih songova koje sam pisao za tu popularnu TV seriju.

- Bile su to pesmice posvećene migraciji seljačkog stanovništva u gradove, nestanku prela, posela, igranki, a nastanku diskaća i klubova. Osećajući kako propada selo, osnovica naše tradicije i duhovne kulture, napisao sam "Čačak".

Prvenac vesele družine pojavio se početkom 1982. Na albumu je pisalo samo "Slatki greh" i naravno "Čačak" kao vodeća pesma. Lepa Brena nije bila potpisana na prvencu, ni svojim pravim imenom, ni nekim novim, estradnim.

- Sećam se prve premijere "Čačka" u hotelu "Narvik". Negde oko ponoći nastalo je opšte ludilo, krš i lom. Ni danas mi nije jasno šta je bilo u toj pesmi da tako podiže ljude. Čak i neki lovci iz Italije koji su do tada mirno večerali, ustali su, ostavili jelo i tražili da se ta pesma više puta ponovi.

- Sutradan sam im ceo dan pričao kako da se ponašaju na sceni, pripremao sam ih za Hit paradu. I pored najvećih pevačkih zvezda, oni su bili najveći hit. Fahreta Jahić je postala "Lepa Brena", a "Lira-šou" je prerastao u "Slatki greh".

Sve ostalo je istorija jedne od najvećih pevačkih zvezda na Balkanu i jednog od najvećih majstora za masovne pesme.

- Jednom mi je Brena u ime orkestra rekla: "Zahare, ti si naš Bog!" Pomislio sam u sebi: "A ti si ženski sveti Petar. Jer, neće tri puta novine objaviti tvoju naslovnu, a da me ti ne gurneš u stranu". Tako je i bilo. Popljuvali su svog boga. Konfučije davno zapisa: "Ne traži prijatelja u onome kojem si dao sve".

(Goran Milošević)