Gaga Dolar, ekskluzivno: Bolna duša sa romskim merakom

"Šta je tebi kćeri moja,

pita majka mene,

Preporučujemo

što si tužna i nevoljna,

što ti lice vene.

Ne pitaj me majko ništa,

nevera me čeka,

bolujem ti od ljubavi

kojoj nema leka.

Od toga se bolovalo

i u moje vreme,

al' se nije umiralo,

evo žive mene.

Prva ljubav, prva rana,

al' najviše boli,

tako je to kćeri moja

kad se lažno voli."

(Boban Prodanović - Panta Radivojević)

Estradna bašta je prepuna raznoraznog cveća. Ima tu i onih koji uvek mirišu na staro, ima i onih koji donose neke nove mirise i ukrase. Ima tu i velikana u svakom vremenu, ima tu i zvezda padalica, ima i onih koji su dosadili i Bogu i narodu. Ima tu i onih koji su umislili da su neke marke, ali estrada ima i svoje dolare, ima i svoju Gagu Dolar.

- Ja sa ponosom volim da kažem da sam iz srca Šumadije, iz prestonog grada Kragujevca. Moje pravo ime je Dragica, drvojačko Petrović, a kad sam počela da snimam dobila sam umetničko ime koje me prati sve ove godine - priča Gaga Dolar.

- Možda nikad ništa ne bih snimila da ne beše moje drage koleginice Radmile Misić sa kojom sam nastupala početkom 90-ih u Švajcarskoj sa orkestrom "Ritam srca". Radmila je dolazila specijalno zbog mene da joj pevam pesmu Zlate Petrović "Da l' je majko ovo život". I tako posle nekoliko uzastopnih večeri, Radmila mi u jednom trenutku reče: "Gago, da li si ti svesna kako pevaš?" A onda je Žika Jakšić snimao kako pevam i pustio mi te snimke. Čula sam jednu devojku koja predivno peva, ne znajući da sam to ja. Kad mi je Žika rekao da sam to ja, nisam poverovala.

- Nastupajući u restoranu "Venera" kod Betule u Kragujevcu, upoznala sam našeg majstora na harmonici Bobana Prodanovića i ukazala sam mu poverenje da radi moj album prvenac. Imala sam sreću da je moj tata radio u Direkciji za puteve zajedno sa velikim pesnikom Pantom Radivojevićem. Panta je vozio valjak i pisao pesme, a meni je poklonio pesmu "Šta je tebi kćeri moja", pesmu sa biblijskom.porukom koja je i danas moja lična karta.

I tako je 1993. godine Gaga Dolar zakoračila u diskografiju i snimila svoju prvu kasetu za produkciju "Melos" sa vodećom pesmom "Šta je tebi kćeri moja".

- Bile su to prelepe godine mojih početaka. Prvi tiraž moje prve kasete se veoma brzo rasprodao, ali najveća reklama je bila sa mojih živih nastupa. Nikad neću zaboraviti nastupe sa "Mapetovcima" kod čuvenog "Gašpara" na Ibarskoj magistarli. Dolazio je da nas sluša i Vlade Divac, Acko, Marina, Vanesa. Divac je istinski uživao u pravoj narodnoj muzici.

Diskografska karijera Gage Dolar počela je ratnih 90-ih. Snimila je četiri albuma sa desetinama pesama trajne vrednosti: "Šta je tebi kćeri moja", "Stara slika iz albuma", "Vratiću se tebi majko", "Sve sam ti dala", "Što ne dođeš, što te nema", "Što si drugu zavoleo", "Molićeš me", "Gruža", "Uzeše te sine", "Srećno kćeri moja"...

- Imala sam i tu sreću i tu čast da snimam pesme sa takvim asovima kao što su Boban Prodanović, Panta Radivojević, Mića Stojanović, Ljubo Kešelj, Boki Milošević, Zoran Petković, Boris Maćešić, Vlada Todosijević. Nisu to pesme koje su napisane da bi postale hitovi preko noći, moje pesme se teško zalaufavaju ali dugo traju.

- Svesna sam da moja popularnost nije na nivou mojih pesama i moga pevanja. Zahvalna sam Bogu što mi je podario sluh, sve što čujem mogu da ponovim u istom tonalitetu kao u originalu. Tako sam još u trećoj godini srednje škole počela da pevam u čuvenom restoranu "Dubrovnik" u centru Kragujevca. Posle škole se presvučem, obučem neku dugu suknjicu, neku bluzicu ili košuljicu i pravac u "Dubrovnik" da pevam programski repertoar za eliitu.

- Odrasla sam uz pesme Silvane Armenulić, Vide Pavlović, Sneže Đurišić, Šikice, Vesne Zmijanac, Verice i Marije Šerifović. Od njih sam naučila da ako umeš da pevaš, nemaš potrebe da se svlačiš. Vaspitana sam u patrijarhalnom duhu, kao klinka sam se plašila kad me roditelji zateknu kako pevam, a onda sam se oslobodila i pevala pred hiljadama ljudi. Nemam ni jednog dana muzičke škole, ja sam trgovac, tehničar prodaje, samostalac u svemu.

Gaga Dolar je profilisan pevač, pravi specijalista za dvojke sa romskim merakom, za tužne ljubavne i životne priče.

- Poslednjih nekoliko godina vodim bitku za starateljstvo nad mojim sinom Mihailom, jer je proglašena međunarodna nenadležnost državljanima Srbije. Udala sam se kasno, postala sam majka u četrdeset trećoj, a onda je usledila golgota. Jeste da sam prekinula kontinuitet u karijeri, ali na šta bi tek život ličio da mi nije muzike. Moji prijatelji Zoran Đorđević Sanduče i tekstopisac Zoran Petković napisali su moju tužnu životnu priču i autobiografsku pesmu:

"Stalno si mi sine u snovima mojim,

ja bez tebe k'o da ne postojim,

a najviše brine tvoja mila mati kad me vidiš da l' ćeš me poznati.

Uzeše te sine iz naručja mog,

kad ne mogu ja nek' te čuva Bog.

Umorna se majka svakog jutra budi,

sanjam da te prihvatam na grudi,

da l' će Bože snovi da postanu java,

da se majka kraj sina naspava.

Da znaš samo sine koliko tugujem,

ni glas tvoj mi ne daju da čujem,

držim tvoju sliku ko ikona da je,

neće sine to večno da traje."

(Goran Milošević)