15 godina od smrti Časlava Đokovića: Pesme koje su izvirale kao bujice iznad Ivanjice

29. maja 2010. godine preminuo je Časlav Đoković (za prijatelje "Čale", "Čaki", "Čarli", "Mačak), jedan od najplodnijih kompozitora narodne muzike svih vremena. Doduše, u životu je prvo propevao pa počeo da komponuje, a u diskografiji je prvo počeo da komponuje pa tek onda da peva svoje pesme.

- Prvi kompozitorski uspeh ostvario sam 1970. godine na festivalu "Sedam naših dana" u Čačku. Pobedio sam sa pesmom "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom" koju je pevao Mišula Petrović. Publika je bila oduševljena, a dobio sam pohvalu i od predsednika stručnog žirija Buce Jovanovića - pričao je Časlav u Muzičkoj apoteci.

Preporučujemo

- Iste te godine uspeo sam da ubedim moga zemljaka Miroslava Radovanovića da snimi moje prve pesme za tek otvorenu produkciju "Beograddisk". Ta prva ploča se pozlatila i meni i Miroslavu sa vodećom pesmom "Želeo bih da te sretnem". Tako sam ušao u diskografiju i krenuo u lov na talentovane pevače. Zavoleo je Čale pesmu još u rodnoj kući u Prilikama kod Ivanjice.

Pevušio je kao i svi njegovi ponosni ukućani i zemljaci - nadahnuto, napadački, punog glasa i još punijeg srca, bez nota ispred sebe ali sa notama u sebi, onako narodski kako se uvek pevalo širom Zapdne Srbije. - Uvek je nešto novo u životu: novi dan, nova noć, novi ljudi, nove misli, nove emocije.

Sve to je dovoljno i za nove pesme koje su iz mene tekle kao bujica. Pisao sam pesme i ne razmišljajući ko će da ih snimi. Ceo život je posvetio novoj narodnoj pesmi koja se naslanja na tradiciju šumadijske dvojke. Istražujući najskrivenije muzičke tajne, otkrivao je svoje emocije i nesebično ih darovao publici i pevačima.

- Ja sam kompozitor ekspresionista - u pesmi izražavam svoje lične doživljaje i osećaje, ne vodeći računa o masovnom ukusu i očekivanjima spoljašnje sredine. Moj san se ostvario kada sam na harmonici mogao da izrazim svoja osećanja. To je najlepši dar sudbine: radiš ono što voliš, a usput imaš i koristi - govorio je Čale.

- Znao sam da uzmem harmoniku i lutam po svetu: Sarajevo, Mostar, Dalmacija, Makedonija, Grčka, Bugarska, Turska. Živeo sam u Sarajevu, školovao se kao građevinac, širio muzičke vidike. U "šeheru" sam zavoleo sevdah, slušao pripovedanja i korepeticije Joze Penave, upijao Jovicu i Šerbu. Tokom četrdesetogodišnje stvaralačke karijere komponovao je pesme za soliste, duete, pevačke grupe.

Komponovao je i kola sa pevanjem, komponovao je i pesme uz kola za vrhunske instrumentaliste. Časlav je ubedljivo najplodniji kompozitor pesama uz trubače i jedan od prvih pevača u bivšoj Jugi koji je snimio ploču sa trubačima.

Časlav je i kao pevač snimio desetak singlova i jedan album sa nekoliko hitova za sva vremena: "Ne mrsi joj vetre kosu", "Graničar", "Ja imam dušu topliju od leta", "Nedeljom popodne"...

Bio je majstor da sa anonimnim i prosečnim pevačima snimi pesme večnog trajanja. Snimio je oko dve hiljade pesama koje potpisuje kao kompozitor ili kompletan autor: "Srećo moja, meni namenjena" (samo za Veru Matović je komponovao desetak singlova i dva kompilacijska LP-ija, svaka u zlatnom ili srebrnom tiražu), "Želeo bih da te sretnem", "Ne mogu bez tebe", "Volimo se al' se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe" (Miro Radovanović), "Budi mi prijatelj", "Kome naša ljubav smeta", "Nenoj tamo kuda nema mene" (Slavica Mikšić), "Krčma stara, krčmarica mlada", "Ti si žena bez adrese", "Halila" (Ranko Stojanić Šoro), "Tužno vetri mrse kosu njenu", "Svud sam stig'o dok sam momak bio", "Duboko smo zagazili" (Rasim Samardžić), "Dok sam tvoja bila", "Volim Mila, a nana mi brani", "Ni koraka izvan braka" (Živka Đoković), "Prođi Mile još jednom kroz selo", "Stara crkva od brvana" (Vesna Đoković), "Na dan tvog venčanja" (Darko Perić), "Nema moje čobanice" (Žiža Ivanović, Slobodan Mulina), "Širok potok, a ćuprije nema" (Boro Drljača), "Meni jesen, a tebi proleće" (Milivoje Đurišić), "Kune mi se jedna žena" (Jovo Korićanac, Zoran Jovanović), "Mala soba puna je ćilima" (Era), "Zabranjena ljubav od svega je jača" (Srećko Jovović), "Gde ste moje dvadesete", "Plava mačka, crni mačak" (Milija Milić), "Na livadi jedna trešnja stara" (Milomir Ristovjć Rile), "Novi dan bez tebe ne može da svane" (Dušan Lazić), "Nema sreće bez svog doma" (Slobodan Vujičić), "Večeras si gradom prošla" (Velja Mladenović), "Vragolasta devojčice od šesnaest leta" (Mirko Kalušević), "Škola te tvoja zove" (Zijo Isić), "I jesen plače za nama" (Vinko Brnada), "Gazdarice, na kaficu svrati" (Neđo Kostić)...

Zadnjih godina svog života posvetio se pisanju i komponovanju za pevačke izvorne grupe i kulturno-umetnička društva: "Raspevani Šumadinci", "Izvor", "Srpski jelek", "Biseri Šumadije", "Abrašević".

- Sve su to grupe i društva koja me vraćaju u mladost, to je moj povratak izvoru. Sve je nastalo iz narodnog melosa, svaka pesma može da se peva u dvojci. Srce mi je najpunije kad stanem ispred izvorne grupe pa počnem da pevam i dirigujem - govorio je naš legendarni "Mačak".

(Goran Milošević)