Na godišnjicu smrti Sinana Sakića: "Kulu gradim" i rađanje jedne legende

"Kulu gradim, vihor je obara,

trešnju sadim, ona ne behara,

Preporučujemo

ruže berem, trnje me ubada,

bašto moja bez sunca i hlada.

Šta će meni od kamena kula,

šta će miris ruže i zumbula,

šta će trešnja da mi behar daje

kad se draga za drugog udaje.

Zoru čekam, neće da svanjava,

sunca nema, neće da granjava,

bunar kopam, bunar mi se ruši,

pesmu pevam, a suza me guši.

Šta će meni bunar voda živa,

ko će na njoj lice da umiva,

šta će sunce jutrom da se javlja,

kad me moja draga zaboravlja.

Vranca sedlam da se na put spremam,

kud se spremam kad devojku nemam,

prsten kujem, njoj ga neću dati,

moj prstemu pust ćeš mi ostati.

Šta će meni vranac k'o oluja,

u gori ga rastrzali vuci,

šta će prsten sa sedam dragulja

kad ne blista na njezinoj ruci."

(Radoje Mitrović Barajevac - Safet Kafedžić)

Kakav je to bio zalogaj za pevača početnika: stihovi najvećeg pesnika sevdaha dostojni antologije ljubavne poezije, harmonika, kompozicija i orkestar Radoja Mitrovića Barajevca. Divan spoj Šumadije i sevdaha za prvi hit Sinana Sakića.

- Jedan od prvih kompozitora koji je saznao za Sinana bio je Radoje Mitrovič Barajevac. Kad je sredinim 70-ih došao u Diskos i kad smo postali tandem, krenuli smo u veliki lov na talente. Posle Sinanovog pevanja u kafani, Barajevac je sa oduševljenjem primetio: "Ovakav glas fali u narodnoj muzici!" - pričao je legendatni Miodrag Ž. Ilić, jedan od prvih Sinanovih tekstopisaca.

Pesmom "Kulu gradim, vihor je obara" iz 1979. godine Sinan Sakić je obeležio svoje ime u mravinjaku ljudi ovog sveta. Ovaj stidljiv i muzikalan dečkić iz Lozničke mahale zakucao je za sva vremena jednu zahtevnu pesmu od šest strofa i 24 stiha, bez refrena.

- Imao sam čast da na snimanju pesme "Kulu gradim, vihor je obara" sviram drugu harmoniku u Barajevčevom ansamblu. Sinan je delovao kao veoma skroman dečkić, jedna poštena i muzikalana duša. Bili smo fascinirani kako je otpevao jednu zahtevnu pesmu sa toliko sevdalijskog teksta. I pre izlaska ploče znali smo da prisustvujemo rađanju jedne velike pevačke zvezde - pričao je Velizar Matušić u Muzičkoj apoteci.

Sinan Sakić (1956 - 2018) je dete lozničke kaldrme, sin majke Đulke, radnice, i oca Rašida, vojnog muzičara. Iako je rođen u blizini muzičke škole u Loznici, kao dete se više bavio tapkaranjem nego pevanjem. Po očevoj želji učio je zanat za elektrovarioca, a od četrnaeste godine počeo je da svira bubnjeve.

- Svirao sam sve živo, a imao sam i dobre učitelje - Bracu Dunkića i Milana Simića. Bio sam kao svirač na meti valjevskih i lozničkih muzičara i ugostitelja sve dok mi jedan gost nije ponudio petstodinarku da mu otpevam "Mene nana poslala da naberem bostana". Brzo sam uvideo da mi pevanje ide od ruke, pa sam skidajući pesme zavoleo Muharema, Tomu, Šabana - pričao je Sinan o svojim počecima.

Od 1978. do 1981. godine snimio je četiri singla sa osam prelepih pesama u duhu prave narodne muzike: "Kulu gradim, vihor je obara", "Pevala je Šemsa mala", "Suviše si lepa da bi moja bila", "Ne tuguj druže stari", "Rastanak kraj reke", "Ti imaš svoje društvo", "Jedna tuga za dva druga", "Sreli smo se mnogo kasno". Sve su to pesme u duhu i ruhu prave narodne muzike uz prepoznatljivu svirku ansambala Radoja Barajevca, Branimira Đokića i Tomice Miljića. Tek posle Sinanove smrti ove pesme dobijaju na slušanosti i popularnosti. Ipak, sve je to bila samo predigra za Sinanov ulazak u "Južni vetar" Mileta Basa.

- Moj prvi komercijalni uspeh u diskografiji je vezan za Sinana i za Tuzlu. Sa Sinanom me upoznao Dragan Šaulić, takođe Lozničanin, i to baš 1982. godine kada se sa singlica prelazilo na LP-ije. Kad se pojavio Sinanov prvi album sa vodećom pesmom "Miko, druže moj" i kad smo ga preslušali u mojoj kući, podsmevali su mi se i moji pevači i moji ukućani. Prvih nekoliko meseci ploča se prodavala jadno, a onda je fabrika "Univerzal" iz Tuzle naručila od "Diskosa" pet hiljada kaseta. Za godinu dana prodali smo sedamdeset hiljada, i tako je krenula Sinanova eksplozija - pričao je Mile Bas.

- Ja sam verovao u Sinanov uspeh, a i pokojni Toma Zdravković je govorio: "Ovaj mali će sve da nas povalja." Suština ovog posla je izabrati pevača kome će poverovati publika. Sinan i ja smo bili po ukusu publike, ali ne i tadašnjih najmoćnijih medija. Jednostavno, mediji imaju svoju politiku, a iza svake politike, pa i one kulturne, krije se materijalni interes. Ja nisam hteo da plaćam urednike televizije da bi emitovali pevače "Južnog vetra".

Sinan je jedan od retkih pevača koji je pravi reprezent i svojih pesama i svoje publike. Sinanova publika se poistovećivala sa Sinanom, pevala i plakala sa Sinanom, a Sinan je i pevao i plakao sa svojom publikom. To je mogao samo neko koga je život žestoko izudarao.

Legendarni Sinan Sakić preminuo je 1. juna 2018.

(Telegraf.rs)