Naša uspavana omoriko, simbolu dostojanstva i skromnosti: Jelena Žigon sahranjena uz potresne reči "Kosovskih božura" (FOTO) (VIDEO)
Na Novom groblju u Beogradu sahranjena je Jelena Žigon koja je preminula 10. aprila
Preporučujemo
Miloš se prvi put postideo onoga što ima kada je kročio u oronuli dom Markovića: Dva kreveta, šporet, suv hleb i izbledela ikona (FOTO)
Autobus se prevrnuo nakon sudara sa automobilom: Nesreća kod Sofije, šest mrtvih, 20 povređenih
Jelena Žigon koja je 10. aprila preminula u 86. godini, sahranjena je danas na Novom groblju u Beogradu, a poslednjem ispraćaju slavne glumice je prisustvovao veliki broj kolega i poštovalaca njenog dela.
Opelu su, između ostalih, prisustvovali i Milan Caci Mihailović, Tihomir Arsić, Tanasije Uzunović, Oliver Njego, Lula Živojinović, Rada Đuričin, Aleksandar Dunić, kao i članovi pevačkog društva "Kosovski božuri" čiji su osnivači Jelena Žigon i njena ćerka Ivana koja je uz majčin kovčeg stavila zbirku pesma "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović.
"Kosovski božuri" su se od Jelene Žigon oprostili potresnim rečima:
- Danas na dan kada proslavljamo baš njen praznik- istočnik Bogorodičine životvorne ljubavi, sećamo se kako je baš iz Jeleninog izvora izniklo naše seme jer je u svojim grudima čuvala srce ne samo majke Jugovića, nego majke i pramajke svih Božura. Tako nas je iznikle sa svih krajeva širokog Kosova i Metohija ubrala u venac praiskonskog cveća od krvi mučenika. A mi smo sada svi odrasli. Negovani njenom ljubavlju kao nekim stoletnim junakom iz epskih pesama, izrasli smo kao na dvoru, gledajući hodajuće dostojanstvo, tako uzvišeno i otmeno, sa pesmom u trepavicama, istinom u osmehu, ponosom u grudima. Toliko oduhovljenih trpeza sa kojih smo zajedno kušali itinski slatku ljubav. Lekcije života i življenja. Tako nam je otvorila vekovima zatvorene oči, da progledamo za i svoj naraštaj.
Samo na trenutak učinilo se da je prestalo da kuca Jelenino srce. Njeno srce je bilo i ostalo životvorni istočnik. I evo ga, ono kuca u svima nama i podstiče protok tako vrele krvi emocija, stvaralaštva, volje. Njena dela su takođe vode životnice, vode izvornice. Jeo naša, uspavana omoriko, simbolu elegancije, srpskog dostojanstva, skromnosti i otmenosti, neće samo istok čuvati uspomenu o tebi. O tebi će pričati čak i trava, i ono jagnje koje travu na njemu pase. Zato ćemo u našoj rodopovezanosti sa tobom sanjati svaku zračnu svetlosnu godinu u čijoj ćeš večnosti živeti.
(Telegraf.rs)